Петнаест Пајтићевих пајташа „суди“ уставности?


„Европска регија“ измишља уставна и надуставна начела да би ојачала темељ свог чардака ни на небу ни на земљи

Питање легалности и легитимности скупштине „европске регије“ засноване на Корхецовом статуту је изузетно спорно. У паници од одлуке Уставног суда о Корхецовом статуту, Пајтић је „десети травња“ Скупштини АПВ увалио задатак по основу којег у њено име, а за његов рачун, тражи петнаесторицу вољних да наклапају шта јесте а шта није уставно.

Брекекекекс, коакс, коакс!

Аристофан, Жабе

Пошто је Корхецовим статутом Скупштина АПВ себи противуставно приписала да је носиоц нормативне власти, на том основу би да заснује ексклузивну власт тумачења начела Устава Србије, историјског и природног права, како би убедила јавност да постоји правна утемељеност статуса „европске регије“ на грбачи наше Војводине. И не само то. Писац Предлога декларације испољава жељу да сва ова наклапања буду мериторна.

Подсетимо се:

Полазећи од своје одговорности као највишег органа и носиоца нормативне власти у АП Војводини (у складу са чланом 33. Статута Аутономне Покрајине Војводине), Скупштина АП Војводине, доноси

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАШТИТИ УСТАВНИХ И ЗАКОНСКИХ ПРАВА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, у којој се:

– константује појава вишеструке повреде Уставних принципа и законских регулатива у односу на права и надлежности органа и институција у АП Војводини

– позивају републички органи и институције да заједно са покрајинском администрацијом и представницима локалних самоуправа, уз јачање међусобне сарадње, унапреде ниво поштовања прописаних процедура, као и неспорних права и обавеза.[1]

Извођење уставне апрехензије из спорног Статута

Наведени претпоследњи одељак Предлога декларације потпуно замењује врховну нормативну надлежност Народне скупштине Републике Србије на делу територије Србије, према одредби уставно спорног Корхецовог статута[2]. Да се подзаконским актом не може мењати нормативни поредак државе, зна сваки студент прве године Правног факултета.

Устав Србије изричито прописује: „Народна скупштина је највише представичко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији“ (чл. 98). „Територија Републике Србије је јединствена и недељива“ (чл. 8. ст 1). Устав прописује да је Скупштина АПВ највиши орган АП (чл. 180. ст. 1).

Невероватно, али истинито је да се један професор Правног факултета у Новом Саду упорно брука пред струком подносећи предлог којим на основу чл. 33. Корхецовог статута хоће да присвоји од Народне скупштине Р. Србије њену надлежност у области тумачења Устава. Уставност поменутог члана Корхецовог статута је и формално спорна (поступак оцене уставности Статута АПВ се води пред Уставим судом), а материјално је немогућа, пошто је свакоме јасно да је устав акт веће правне снаге од закона, а статут ниже правне снаге од оба, јер се ради о подзаконском општем акту покрајинске аутономије (чл. 195. Устава).

Потрага за „достижном“ правном природом

Пајтићев Предлог, међутим, превазилази одредбу спорног Статута. Констатовање повреде „Уставних принципа и законских регулатива“ у овом чудноватом акту има, чини се, амбицију да дејствује делкларативно у правном смислу. Тиме се грубо фалсификује чињеница да је стање спорног уставног статуса АПВ уведено управо спорним актом Скупштине АПВ. Да подсетим, Корхецов статут је у Скупштини АПВ усвојен пре Закона о утврђивању надлежности АПВ[3], чије одредбе су у знатној мери оцењене као неуставне одлуком Уставног суда. Међутим, до данас, на сајту тзв. Владе АПВ (по Уставу Извршно веће) једнако стоји непречишћен текст поменутог Закона, из којег неуставне одредбе нису избачене!

Без обзира на збуњујуће апстракције у формулацијама које садржи Пајтићев Предлог, декларисање постојања неуставности актом ненадлежног органа представља нарушавање самосталности Уставног суда (чл. 166. Устава Р. Србије) и вршење његових уставних овлашћења. Према Уставу, „право грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу подлеже само надзору уставности и законитости“ (чл. 13. Устава).

Устав не познаје правну ситуацију у којој би покрајинска одлука о питању уставности имала декларативно правно дејство. Отуд је немогуће покрајинским актом утврдити постојање повреде „уставних принципа и законских регулатива“, чак ни употребом фантастичних конструкција током научног тумачења права. Зато све брљотине „европске регије“ кроз строго контролисане „проевропски опредељене“ медије углавном и тумаче политичари, политиколози, књижевници и новинари. Правна струка углавном ћути, свесна да се домаће право налази под огромним притисцима вршеним у циљу да се страно политичко насиље и уцене медијски поистовете са правним стањем, па да затим буде конвалидирано. Самовоља писца Предлога, која изражава апрехензију да покрајински акт може имати декларативно правно дејство у погледу оцене уставности, овако како је изражена, и сама је себи противречна. Наиме, иако је јасно да уставно-судску апрехензију писац изводи из чл. 33. у целини спорног Корхецовог статута (који се налази у процедури оцене уставности пред Уставним судом), истим актом позива на „поштовање прописаних процедура“ и „неспорна права и обавезе“. Чак се може рећи да то није тек противречност. Нема спорних уставних права. Има само правних аката спорне уставности. Стога неспорна права и обавезе није могуће оспоравати.

Поступак пред Уставним судом није грађанска парница.

Кафкијански процес „европске регије“ против наше Војводине

Да нагласимо – наш правни систем не познаје никакву „процедуру“ којом би Скупштина АПВ могла да се упушта у питање постојања апстрактне повреде „уставних принципа и законских регулатива“. Домет власти је јасан. Одређен је Уставом, конкретизује се законима. Међутим, Пајтић упорно покушава да креира право. Једнако чини Предлогом декларације, без обзира на очекивану одлуку Уставог суда о предмету спорне уставности о којем је поступак у току. Мора бити да је подваљивање Предлога декларације „на препад“ и било мотивисано сазнањем о скором заказивању јавне расправе о Корхецовом статуту пред Уставним судом 21. маја 2013.[4] Дакле, Предлог декларације о уставном положају АПВ заснован на правно непостојећим „правима“ и теоријским апстракцијама у најмању руку морамо посматрати као покушај политичког притиска на Уставни суд од стране илегалне „европске регије“.

Како је право Скупштине АПВ на декларативно дејство покрајинског акта којим се утврђује неуставност немогуће извести из Устава Србије, одакле га Пајтић изводи? Ево одакле: из духа „аутономије“ и „уставног права на различитост“[5]. Предлог декларације наводи читаоца на став да се уместо објашњења неразумљивог у том акту нуди „подразумевање“, а уместо аргумената и норматива ни на чему засновани правни ставови се једноставно називају „неспорним“.

У сопственој кафкијанској „процедури“, где је грађанима и сељацима Војводине (сем европски подобних) намењена улога Јозефа К, Пајтић се није позвао ни на један Уставни пропис. Своју конструкцију је градио на једном члану спорног Корхецовог статута, па и њега није експлицитно навео. Он је заборавио да чак ни Корхецов статут није грабио надлежности Уставног суда, нити је „заснивао“ начела науке Уставног права.

Probatio diabolica Пајтићеве уставноправне схоластике

Античка латинска правна пословица учи: „Што је свима јасно тумачити не треба“. Зато сва оправдавања правног статуса „европске регије“ у најмању руку личе на „Изокренуту причу“ Бранка Ћопића.

Наравно, пошто Пајтићевцима више није могуће да неуставни положај „европске регије“ брани на основу позитивног права, probatio diabolica квазилегалности „европске регије“ се растеже кроз „начела“ уопштена до трансцедентности, уз једнократно испомагање историјским и природним правима. Како ни њима самима то није довољно јасно, у  схоластици статуса „европске регије“ уводе „подразумевање“ и „духове“. Изгледа се и Пајтић у једном тренутку застидео, колебајући се да избаци одредбу о „историјским правима“. Узалуд. Они који брукају социјалдемократију у Војводини условили су своју подршку останком „историјских права“ у Предлогу декларације.

Препаднутост председника Скупштине АПВ је била, наравно, пословична – „да се Власи не досете“. Наравно, они који врше ревизију историје Другог светског рата су свесни колико су потребни Пајтићу који себе спасава, па најпре хоће да утврде свој интерес у свему томе. Председник Скупштине АПВ је убрзо најавио формирање новог, посебног тела Скупштине АПВ. Ради се о одбору за питања уставно-правног положаја Војводине[6]. Подухват који чак својевремено није пао на памет писцу спорног Корхецовог статута.

Треба удомити схоластичаре духовног права „европске регије“ што пре у ново одговарајуће тело. Од громогласне галаме европских жабаца у дворишту пропале Развојне банке Војводине не треба да се чује глас правне државе, ако се она усуди да проговори. И, наравно, да се случајно не чује питање ди су наши новци. И да се не чује крчање гладних стомака њихових поданика из наше Војводине које су сасвим упропастили за само пет година.

Упутнице:


[1] Предлог декларације о заштити уставних и законских права АПВ, Влада АПВ

[2] Скупштина АП Војводине (у даљем тексту: Скупштина) је највиши орган и носилац нормативне власти у АП Војводини. (чл 33. спорног Статута АПВ)

[3] Иако Устав Србије изричито наводи да су Одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће“ (чл. 166. ст. 2), тзв. Влада Војводине (по Уставу „Извршно веће АПВ“ на свом сајту још увек држи неревидирани Закон“

[4] Статут Војводине пред Уставним судом, Нови Магазин, 23. 4. 2013.

[5] У том духу, аутономија Војводине је и Уставом Републике Србије уређено и обезбеђено право на различитост, при чему се подразумева децентрализација власти, подела надлежности и самостално уређивање одређених послова од интереса за грађане покрајине. Предлог декларације о заштити уставних и законских права АПВ, Влада АПВ

[6] Пастор: О Декларацији прво одбор, а потом Скупштина. РТВ, 19. 4. 2013; Иако није на дневном реду, декларација у жижи сутрашње седнице Скупштине АПВ, 24. 4. 2013.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: