„Eвропскa регијa“ против националних мањина


„Европска регија“ је Kорхецовим статутом формирала једно „тело“ прикачено Скупштини АПВ којим отвара могућност да сасвим политизује и под контролу актуелне политичке власти стави развој колективних права националних мањина. Ради се о тзв. Савету националних заједница.

Анкица Опрешник

Душан Ковачев: "У галами популизма оних чија су уста пуна `толеранције`, `мултикултуралности` и `мултинационалности`, ужаснута сопственом социјалном катастрофом, јавност упорно губи из вида опасност по националне мањине у Војводини која се полако и тихо развија путем покрајинских одлука, а на основу Корхецовог статута." На слици: "Разапети цвет, рад Анкице Опрешник

Прво и пре свега морамо имати у виду да се Република Србија стара о људским и мањинским правима. На сајту Канцеларије за људска и мањинска права Р. Србије, јавно су изложени одговарајући прописи којим је регулисан њихов положај.

Док развлаче преостале финансије Војводине, док се суновраћује животни стандард људи који тону у масовну незапосленост, траје опсежно дезинформисање јавности Предлогом декларације којом „европска регија“ свој неуставни и незаконити статус хоће да представи као „уставност“. У галами популизма оних чија су уста пуна „толеранције“, „мултикултуралности“ и „мултинационалности“, ужаснута сопственом социјалном катастрофом, јавност упорно губи из вида опасност по националне мањине у Војводини која се полако и тихо развија путем покрајинских одлука, а на основу Корхецовог статута.

Наиме, још Корхецовим статутом су прописали да из Скупштине АПВ, у том циљу, посланици формирају једно тело. Ради се о делегираним партијашима политичке већине, чија апрехензија је управо усмерена на питања од значаја за националне мањине, али и националну већину у Војводини. Корхецов статут је то тело назвао „Савет националних заједница“.

Прописивање сразмерне заступљености националних заједница

Прописи Корхецовог статута о „сразмерној заступљености“ литерарно изазивају утисак равномерне заступљености припадника националних мањина у органима власти АПВ. Међутим, поменути прописи су и у самом том акту конфузни и чак међусобно контрадикторни.

Према Спорном статуту АПВ, у „покрајинским органима и организацијама, припадници такозваних националних заједница у АПВ треба да буду заступљени сразмерно њиховој заступљености у становништву на подручју рада покрајинских ограна односно организација“ (чл. 24. ст. 1 Статута АПВ). У истом акту (чл. 24. ст. 2 и 3.) противуставно се установљава овлашћење (користи се термин „дужност“) тзв. Владе АПВ да предузме „посебне мере и активности с циљем постизања сразмерне заступљености у случају постојања несразмерне заступљености припадника различитих националних заједница у одређеним покрајинским организацијама“. Међутим, примена ових „посебних мера“ у потпуности зависи од формалног доношења одлуке Скупштине АПВ о њиховом предузимању. Санкција за недоношење посебне одлуке о предузимању тих мера Корхецовим статутом није предвиђена. Поред тога, није јасно шта су то тачно покрајинске „организације“, односно није јасан функционални домашај одредби. Спадају ли у ове организације и покрајинска „тела“, јавна предузећа, фондови, банке и никад основани, али Корхецовим статутом предвиђени покрајински „управни окрузи“?

Сасвим у супротности прокламованој „сразмерности представљања“ такозваних националних заједница у органима АПВ стоје одредбе Корехцовог статута о националом саставу Савета националних заједница (чл. 40. ст. 3, 4 и 5). Њима се прописује да се половина чланова бира из реда посланика „који се изјашњавају као припадници националних заједница који представљају мањину у укупном становништву Војводине“. Број чланова Савета националних заједница „из редова посланика који се изјашњавају као припадници националне заједнице која чини бројчану већину у укупном становништву АПВ“, ограничен је на половину. Тиме је противуставно, на делу територије Р. Србије ограничено право на сразмерно представљање Срба, и то је у пракси спроведено! На сајту Скупштине АПВ изричито се, именом и презименом, наводе „припадници српске националне заједнице“ и „припадници мањинских „националних заједница“[1], што је супротно члану 47. ст. 2 Устава. Осим тога, Закон о заштити права и слобода националних мањина начелно забрањује органима аутономне покрајине да доносе правне акте и предузимају мере супротне забрани дискриминације (чл. 3).

Употреба еуфемизма „национална заједница“

Закон о заштити права и слобода националних мањина и Закон о националним саветима националних мањина, који никад нису били уставно спорни, не познају термин „припадник националне заједнице“. Закон о заштити права и слобода националних мањина одређује појам националне мањине и при том говори о групи држављана, а не о „националној заједници“.

Ван Корхецовог статута у домаћем законодавству и ратификованим међународним уговорима тог термина нема.

Инсистирање на термину „национална заједница“ у нашем домаћем праву збуњује правно образоване. Њега је писац Корхецовог статута употребио да покуша правно заобилажење изричитих републичких прописа о заштити мањина, забрани дискриминације. Поред тога, овај подзаконски еуфемизам је искористио да прикрије како се покрајинским прописом српски посланици Скупштине АПВ стављају у нижи ред у односу на делегиране представнике политичких партија који припадају националним мањинама.

Закон о заштити права и слобода националних мањина[2] и Закон о националним саветима националних мањина (Сл. гласник Р. Србије, бр. 72/2009.), који никад нису били уставно спорни, не познају термин „припадник националне заједнице“. Закон о заштити права и слобода националних мањина одређује појам националне мањине (чл. 2) и при том говори о групи држављана, а не о „националној заједници“. Ван Корхецовог статута у домаћем законодавству и ратификованим међународним уговорима тог термина нема. За пример, према споразуму о заштити права мађарске националне мањине[3] (која је најбројнија мањина на подручју АПВ) употребљен је израз „национална мањина“, а никад „национална заједница“. Уставу и законима је познат једино појам припадника националне мањине. Припадници националних мањина се демократски удружују у Националне савете својих мањина у складу са законом.

То што је број Срба[4] у једном телу Скупштине АПВ ограничен, контрадикторно је начелу „сразмерне заступљености“ припадника „националних заједица“ утврђеном у чл. 24. ст. 1 Корхецовог статута. Овај вид ограничења није никако могуће извести из чл 21. Устава Србије. Решење из Статута сигурно не може представљати увођење посебних мера које се по Уставу (чл. 21 ст. 4.) не сматрају дискриминацијом, пошто право на њих по Уставу има само Република, а не АПВ.

Термин „припадник националне заједнице“ нема ни правно смислене садржине, нити се може системски протумачити у смислу републичких аката, али има политичког смисла ради остварења интереса „европске регије“ који се дубоко коси са уставношћу. На основу Устава, колективна права припадници националних мањина остварују непосредно или преко својих представника (чл.75. ст. 2 Устава). Представници политичких партија који се на основу националног изјашњавања бирају у тзв. „Савет националних заједница“ Скупштине АПВ не чине непосредно бирани представници националне мањине, нити су бирани да би се бавили питањима од значаја националних мањина којима припадају, нити располажу уставном и законском надлежношћу да се тим питањима баве. Чланови тзв. Савета националних заједница су, понављам, делегати партијске воље политичке већине у Скупштини АПВ.

Посебан проблем одредаба Корхецовог статута о „национално изјашњеним припадницима националне заједнице“ је њихова директна супротност одредбама чл. 47. Устава Србије:

Слобода изражавања националне припадности

Изражавање националне припадности је слободно.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Поред тога, условљавање чланства у телу Скупштине АПВ националним опредељивањем (ради се о телу органа јавне власти АПВ), супротно је директним одредбама Закона о заштити права и слобода националних мањина о слободи националног опредељивања и изражавања (чл. 5, ст. 2): „Забрањена је свака регистрација припадника националних мањина која их противно њиховој вољи обавезује да се изјасне о својој националној припадности.“ Покрајинском одлуком је, међутим, прописано писмено а добровољно изјашњавање на прописаном обрасцу[5]! Дакле, наглашена је добровољност изјашњавања. Шта са онима који неће да се национално изјашњавају, није прописано.

Савет националних заједница ограничава аутономију националних мањина

Јожеф Ач

Предвиђајући решавање проблема могућег недостатка „припадника мањинске заједнице“, пропис Скупштине АПВ сугерише да се у овом случају таквим може изјаснити неко ко није истог националног опредељења. Довољно је да се пред одбором писмено изјасни као припадник националне заједнице! На слици: "Кретање у простору", рад Јожефа Ача, 1967. година.

Чак ни из Корхецовог статута није могуће извести садржину појма „припадник националне заједнице“ (чл. 25) различиту од појма „припадник националне мањине“, мада баш тај подзаконски акт у Скупштини АПВ установљава Савет националних заједница. Ово тело броји 30 чланова (чл. 40, ст. 1 и 2) који се делегирају из редова покрајинских посланика. Да ли би се делегирање представника политичке већине регионалне аутономије ван Уставу и законима познатих категорија и мимо националних савета могло сматрати достигнутим нивоом мањинских права, у смислу чл. 20. ст. 2 Устава? Никако. Оно пре личи на достигнуто право партијске политичке већине!

Покрајинском скупштинском одлуком су сви представници „националних заједница“ одвојени од српског народа у један обор тог покрајинског скупштинског тела, који се изричито назива „Савет који припада мањинској националној заједници[6]“. Веома је важан услов кандидовања за чланство у овом мањинском корпусу национално изјашњавање кандидата ad solemnitatem. Оно је писмено и материјализује се подношењем документа ad hoc пред надлежним скупштинским одбором[7]. Како ће одбор проверити истинитост националног изјашњавања кандидата и како? Шта у случају националног предомишљања? Најзад, скупштинска одлука прописује сличну контрадикторност примене пропорционалног и већинског принципа за избор представника мањинских националних заједница као и за припаднике „српске националне заједнице“[8]. Шта више, предвиђајући решавање проблема могућег недостатка „припадника мањинске заједнице“, сугерише да се у овом случају таквим може изјаснити неко ко није истог националног опредељења[9]. Довољно је да се пред одбором писмено изјасни као припадник националне заједнице!

Дакле, ratio установљења Савета националних заједница, (чл. 40. ст. 7 и 8 ) може се наћи само у маргинализовању мањинских колективних тела и преузимању колективних права мањина из њихових руку у руке власти „европске регије“? Потврду овог става можемо наћи у одредби Корхецовог статутоа којом је прописано да управо тзв. Савет националних заједница даје мишљења на покрајинске одлуке које се тичу битних питања „националне заједнице“? Већ чл. 40. ст. 6. Статута АПВ противзаконито прописује супсидијерност прибављања мишљења законски основаног Савета националне мањине тек за случај да у такозваном Савету националних заједница нема припадника „националне заједнице“, иако се ради о мањинском самоуправном телу које је установљено законом!

Одредбе Корхецовог статута никако не представљају установљена додатна права на очување посебности у смислу чл. 79. ст. 2 Устава Србије, пошто су на то Уставом и Законима овлашћени искључиво републички органи власти. Ради се о додатним ограничењима аутономије националних мањина које им намеће „европска регија“!

Сврха установљења Савета националних заједница – политичка контрола мањина

Својим положајем тзв. Савет националних заједница отвара могућност заобилажења легалних начина остварења колективних права националних мањина. Шта више, његово постојање израз је воље за партијско дисциплиновање делегирањем представника који су по вољи скупштинској политичкој већини.

Чак је прописана супсидијерност њиховог мишљења у односу на акт тела скупштине регионалне аутономије и то у надлежностима која су им дата Уставом Србије и њеним законима.

* * *

Питање сразмерног учешћа националних мањина у државним органима је Корхецов статут ставио у надлежност „европске регије“ и дао њеној политичкој већини дискреционо право – да бира када ће га применити а када неће!

Домаћи прописи гарантују забрану дискриминације. И Устав, и Закон о заштити права и слобода националних мањина и Закон о забрани дискриминације изричито наводе да је заштита од дискриминације право грађана које су дужни да штите органи јавне власти Р.Србије. Покрајинским подзаконским актима се не може дерогирати статус припадника националне мањине, стога су покрајински прописи о „националним заједницама“ дубоко противуставни.

Установљење тзв. Савета националих заједница је, видели смо, противно бројним одредбама Устава. Својим положајем тзв. Савет националних заједница отвара могућност заобилажења легалних начина остварења колективних права националних мањина. Шта више, његово постојање израз је воље за партијско дисциплиновање делегирањем представника који су по вољи скупштинској политичкој већини. Чак је прописана супсидијерност њиховог мишљења у односу на акт тела скупштине регионалне аутономије и то у надлежностима која су им дата Уставом Србије и њеним законима.

Питање сразмерног учешћа националних мањина у државним органима је Корхецов статут ставио у надлежност „европске регије“ и дао њеној политичкој већини дискреционо право – да бира када ће га применити а када неће.

„Европска регија“ није пружила никакав допринос остварењу нивоа мањинских права у Војводини. Корхецовим статутом је испољила апрехензију да октроише статус националних мањина. Ако се „европска регија“ за сада не понаша као велики газда националних мањина, стање се већ сутра може променити.

Националне мањине у нашој Војводини дужне су стога да добро размисле о опасности од „европске регије“ која прети њиховим националним самоуправама. Што је национална мањина малобројнија, њен положај ће у њој бити тежи. Ефикасну и демократску националну самоуправу мањине су на територији Војводине стекле тек успостављањем правне државе у Србији, њеним Уставом из 2006. године и њеним законима. Положај мањина ће се брзо битно изменити ако „европска регија“ настави трајно да нарушава прописе правне државе – измениће се на горе. Противуставна решења „европске регије“ почела су ерозију самоуправног статуса мањина у Војводини. Уколико националне мањине ово данас неће да схвате, у блиској будућности ће их „европска регија“ лишити средстава правне државе без којих неће моћи да остваре своја колективна права.

Душан Ковачев: "Противуставна решења „европске регије“ почела су ерозију самоуправног статуса мањина у Војводини. Уколико националне мањине ово данас неће да схвате, у блиској будућности ће их „европска регија“ лишити средстава правне државе без којих неће моћи да остваре своја колективна права." На слици: "Вештица и Jанош Витез", сцена из анимираног филма "Јанош Витез" - екранизација истоимене поеме Шанодра Петефија, рад Марсела Јанковића, 1974. година.

Упутнице и објашњења:


[1] Савет националних заједница, сајт Скупштине АПВ.

[2] Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/2009 – др. закон

[3] Закон о ратификацији споразума између Србије и Црне горе и Републике Мађарске о заштити права мађарске националне мањине која живи у Србији и Црној Гори и српске националне мањине која живи у Републици Мађарској,

[4] Писац Корхецовог статута не помиње изричито Србе, већ одредбе о њиховом дискриминисању у саставу Савета националних заједница скрива иза еуфемизма „већинска национална заједница“. Међутим, ту недоумицу је отклонила Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10 која у чл. 2. ст. 2 наводи термин „српска национална заједница“ и прописује да је она синоним за „српски народ“! Овом одлуком није уведена никаква ефикасна политичка пропорционалност. Наиме, иако се надлежни одбор обавезује да води рачуна о „сразмери политичких група“ (чл. 4. ст. 3), прописује се већински принцип при избору „кандидата“ (чл. 4. ст. 6).

[5] Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10 чл. 3.

[6] Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10 , чл. 2. ст. 3.

[7] Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10, Чл. 3 и чл. 5. ст. 1.

[8] Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10, Чл. 5. ст. 2 и чл. 6. ст. 1

[9] Покрајинска скупштинска одлука о Савету националних заједница, Сл. лист АП Војводине, бр. 4/10, Чл. 7. ст. 2.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: