Наши ратари нису ничији „паори“


Израз „паор“ је страног порекла, нејасног значења и с призвуком погрдности. У Војводини је његова употреба била неприлична, у Банату увредљива. Временом је схватан рустикално, романтично и ласцивно, а данас политички.

Поносити кикиндски ратар са врха зграде Магистрата ужива у слободи 1919. године

Поносити кикиндски ратар са врха зграде Магистрата ужива у слободи 1919. године

Употреба израза „паор“ се могла развити од страних досељеника у Војводину. Из латинског придева pauper (сиромашан, скучен и ограничен) се развио француски pauvre који значи сиромаха, несрећника, јадника, особу која не може имати потребе. Тај опис је сасвим одговарао стварности страних Алзашких колониста који су у XVIII веку досељени у Банат. Сегрегациона политика Марије Терезије је тежила да српско становништво остане у селима и да их претвори у кметове. Погрдна употреба израза у смислу „везаног сељака“ почела је с борбом Срба у Угарској за одбрану свог самосталног статуса, привилегија, аутономије и самоуправних слобода. Због фонетске сличности израз је асимилован или рационализован немачком именицом Bauer (сељак, а не ратар), јер је владајући језик државне администрације у XVIII веку постао немачки. Тако је израз преведен у „Српском рјечнику“ Вука Караџића.

Омладина ратарског певачког друштва из Петровграда 1930. године. Оног ко би им се обратио изразом "паори", левчама би поучили српском језику.

Омладина ратарског певачког друштва из Петровграда 1930. године. Оног ко би им се обратио изразом „паори“, левчама би поучили српском језику.

У пореским, матичним и свим врстама службених докумената и евиденција наши ратари су искључиво називани ратарима (сточарство и пољопривреда су две уско повезане гране ратарске привреде). Никад нису бележени као „паори“. Злоупотреба пежоратива „паор“ у Војводини почела је класним раслојавањем друштва, о чему сведочи наша књижевност XIX  века.

У комедији Јована Стерије Поповића „Покондирена тиква“ опанчарка Фема се гади „паора“ чим је уобразила да је „ноблес“.

„Бал у Елемиру“ Стевана Сремца описује како су ратарски момци Елемира кивни на бечкеречке момке јер их задиркују да су „паори“. У делу „Поп Ћира и поп Спира“ описано је како се увредио поп Спира (одрастао у ратарској породици на салашу) јер га је поп Ћира наводно назвао „паором“.

Печат Слободног крунског великокикиндског диштрикта из 1774. године, прве, а српске, слободне регионалне аутономије у којој су наши преци створили грађанско друштво.

Печат Слободног крунског великокикиндског диштрикта из 1774. године, прве, а српске, слободне регионалне аутономије у којој су наши преци створили грађанско друштво.

Век касније су у „Бећарским диванима“ Радомира Суботића објављене духовитости Лала и неки текстови „бећараца“. По овоме је снимљен ТВ филм, а велику славу стекао глумац Иван Хајтл. Он је наставио да интерпретира војвођански хумор у чему су му помогли текстови Јована Поповића из новосадског листа Дневник. Један монолог Ивана Хајтла звао се „Паор“. Поповићеву збирку текстова „Паорски диваниДневник је објавио тек 1999. године.

Ипак, Хајтл није познавао локалне менталитете и говоре Војводине у довољном обиму, а нарочито менталитет и говоре Баната. Родом из Осијека, радио је у сомборском и новосадском позоришту.  Чини се да се испомагао шокачком духовитошћу, пошто су у Славонији одавно били популарни „Шокачки дивани“.  Сећам се да ратари из Баната још током осамдесетих година XX века нису волели Хајтлову интерпретацију „паора“. Сматали су га „акеластим“. Ипак, његова интерпретација „доброћудног Лале“ је стекла симпатије широм Југославије.

"Весели Банаћани", слика Стевана Алексића из 1911. године. .Још половином ХХ века је обраћање нашим ратарима назиом "паор" у кафани сматрано таквом увредом да су они због тога вадили брисе.

„Весели Банаћани“, слика Стевана Алексића из 1911. године. .Још половином ХХ века је обраћање нашим ратарима назиом „паор“ у кафани сматрано таквом увредом да су они због тога вадили брисе.

Године 1982. млади Ђорђе Балашевић је песмом „Ратник паорског срца“ изразу дао романтични призвук. Исте године учествовао је као глумац и наратор у ТВ серији „Поп Ћира и поп Спира“ Соје Јовановић. На овај начин Балашевић је изградио романтичну и рустикалну представу „типичног Војвођанина“. Није био гадљив да политику користи у сврху властите популарнолсти.

Ипак, није прихватио понду Александра Кравића „Цакија“ (ЛСВ) да постане аутор химне Војводине. Међутим, отворено је подржао кандидатуру Бориса Тадића за председника Србије 2004. године пред  Београђанима поигравајући се изразом „паор“.  Том приликом се Београђанима представио „као сељачко дете (иако рођен и одрастао у Новом Саду), као унук паора, праунук и чукунунук паора који некако све то кроз сетву и жетву гледа“.

"Банаћанско коло", цртеж Уроша Предића којим је овековечио весеље у свом завичају у Орловату. Становнике јужног баната су називали "милитарима" (што никако није био увредљив израз), а израз "паор" им је до пре пар деценија био сасвим непознат.

„Банаћанско коло“, цртеж Уроша Предића којим је овековечио весеље у свом завичају у Орловату. Становнике јужног баната су називали „милитарима“ (што никако није био увредљив израз), а израз „паор“ им је до пре пар деценија био сасвим непознат.

Данашња употреба израза „паор“ у предузетништву Војводине се јавља упркос проблематичности овог израза. Догађа се са запостављањем говорног стила,  културе изражавања и књижевности. Списак Агенције за привредне регистре (АПР) из 2015. године даје обиље података о употреби израза „паор“ у Банату. Као куриозитети јављају се називи три удружења „паора“ у Банату. „Удружење Паора (sic!) Црни Шор“ из Зрењанина се толико поноси изразом да га наводи великим словом. „Банатска асоцијацаја пољопривредника`Банатски паори`“ из Ковачице је чак два пута употребила придев „банатски“ у  називу. „Савез удружења пољопривредних произвођача општине Сечањ `Тамишки паор`“ из Неузине својим именом амбициозно хоће да простре назив „паор“ на све ратаре те општине, иако су они већином потомци колониста источнохерцеговачког говора који уопште нису користили ову туђицу у говору јер ни знали нису за њу.

У Бачкој су само три привредна субјеката себе назвала „паорским“. Постоји и Фондација Уметничко братство `Душа паорска`“ Николе Симијановића и она је једино правно лице које у Новом Саду себе именује називом „паор“ .

Два привредна субјекта у Срему себе зову „паорским“. У Сремској Митровици постоји „Мото клуб `паори`“. Сремска ТВ емитује пољопривредну емисију „Паор“.

Наравно, ратари у Војводини нису масовно подлегли употреби тог израза. Број задруга и привредних друштава са територије Војводине који у свом називу користи назив ратар је огроман.  Мали број привредних субјеката који се баве ратарском привредом користи назив „паор“. На читавој територији Војводине једва туце, а  све остало је НВО сектор!

Иван Хајтл се дедачи изигравајући "акеластог" Лалу по мери славонских "паура" из његовог родног краја.

Иван Хајтл се дедачи изигравајући „акеластог“ Лалу по мери славонских „паура“ из његовог родног краја.

РТВ у последње време изразом „паор“ кити војвођанске ратаре. Има ли тамо лектора? Крајем октобра 2015. је дошло до експлозије употребе израза „паори“ када је ЛСВ одлучила да преузме кампању против продаје земље странцима, коју је почетком 2014. почео ДСС Војислава Коштунице у Сремској Митровици..

РТВ је пре месец дана практично заменила речи ратар и земљорадник изразом „паор“. По „паорској“ демагогији су прпознатљиви политичари ЛСВ који су изјавама подржали ратарски протест против измена Закона о пољопривредном земљишту. Називи „Лига паора“ и „Лига социјалдемократа Војводине“ нису случајно подударни. На челу„Лиге паора“ је покрајински посланик ЛСВ.

Израз „паор“ се у војвођанским говорима користио у пежоративном смислу дуже од два века и у Банату био увредљив израз, а крајем XX века почео је да губи пежоративни карактер угледањем наших уметника на духовитост славонских „паура“. Увредљивост је сменио ласцивним, романтичним и комедијашким призвуком. Управо смо сведоци политичке употребе тог нејасног израза туђег порекла.

Не чуди што политичари одрођени од војвођанских ратара силом хоће да им накалеме своје одрођено како би изледало урођено. Међутим, „не калеми се коштица на семенку“. Зашто би калемили туђ и погрдан израз на лепу и природну домаћу реч – ратар?

 

ТВ филм РТБ „Покондирена тиква“ по истоименој комедији Јована Стерије Поповића, у режији Здравка Шотре, 1986. година.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: