„Тесла банку“ препуштају хрватском капиталу?


Шта то би с нашим новцима у Хрватској?

У промашене финансијске подухвате „европске регије“ спада и судбина Тесла банке. Уложили су у Хрватску капитал намењен развоју Војводине за развој хроничног губиташа. Пропали Фонд за развој АПВ је 2011. године почео са 76% удела који је до сада спао на 26%. Пре пар дана је покрајински секретар за финансије обавестио јавност да нашим новцима основана банка у све мањој мери припада Војводини.

Мој комшо! Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити.

Јован Стерија Поповић (Превара за превару)

Почетак финансијске авантуре наших новаца у Хрватској

Да ће српским новцем бити основана нова банка у Хрватској, јавност је најпре обавештена од председника Српског националног већа у Хрватској, Миодрага Пуповца, 2008. године[1], у доба кад су ефекти светске економске кризе почели да дају резултате и на Балкану.

Формирање Тесла банке[2] у Хрватској је 2009. године требало да се изврши улагањем око 5 милиона евра (у кунама). Очекивало се да у том послу најважнију улогу одиграју финансијске установе АП Војводине[3], без обзира на чињеницу да се наступајућа светска економска криза тада свом силином обрушила управо на Војводину[4].

Већ тада се у јавности говорило како се идеја о корисним пословима у Хрватској развила с надом у докопавање имовине некадашње Српске банке из Загреба коју је 1941. године угасила НДХ. Било је то још у доба национализовања Металс банке[5] у Војводини (претворена у РБВ). Наравно, потомци некадашњих деоничара Српске банке, који су деценијама упорно очекивали да им у поступку реституције буде враћено оно што је отела НДХ, оштро су реаговали[6]. Како год било, Пајтићевци су се 2009. године домогли новаца Металс банке, тако да су уз средства из републичких трансфера располагали капиталом довољним чак за финансијске подухвате у иностранству.

Оснивање нове банке у Хрватској српским капиталом гламурозно је најављено под именом „Тесла банка“, захваљујући Милораду Пуповцу. Он је 2009. године преко Српског националног већа у Хрватској окупио групу привредника која је требала да изгледа корисно и репрезентативно[7]. Пуповац није пропустио да јавност обавести како је све пријављено и тадашњем председнику Србије[8]. Главни улагачи оснивачког капитала у Тесла банку су били Фонд за развој АПВ и Фонд за развој Републике Србије.

Фонд за развој АПВ је званично уложио око 1.5 милиона евра, поставши власник 76% деоница[9] Тесла банке. Фонд за развој РС није стекао контролу над банком[10], и почетна управа њоме била је у рукама финансијске бирократије АПВ. Тесла банка је у Хрватској приказивана као финансијски успех „европске Војводине“[11]. Наглашено је представљана као најважнија установа која ће економски омогућити повратак избеглих Срба у Хрватску. Шта више, промовисана је као „спас“ за српску мањину[12]. Чак је изведена и мала демонстрација почетног успеха куповином једне пропале банке у Загребу, са њеним двогодишњим дуговима[13] (А – штедна банка малог предузетништва ДД[14]). Српско национално вијеће у Хрватској је полагало велике наде у Тесла банку[15].

У 2011. години ХНБ је најпре тражила да улагање оснивачког капитала у Тесла банку буде у првој фази нешто мање од 0.8 милиона евра[16].

Чудна докапитализација

Пајтић је још средином 2010. званично потврдио да је АПВ уложила 1.5 милиона евра у Тесла банку и да је она њен већински деоничар.

Легенда овог „успеха“ коју је забележила агенција Фонет још увек је доступна јавности путем интернета[17]. Тада је прећутано да је већ 2010. године Тесла банка изгубила преко 1 милион евра и да је тај губитак накнађиван из оснивачког капитала банке![18] Јуна 2010. је Пајтић са Српским националним вијећем у Хрватској потписао споразум о сарадњи „који (је) представљао први корак ка оснивању Тесла банке са седиштем у Загребу“. Бојан Пајтић је споразум потписао у својству председника Управног одбора Фонда за развој Војводине.[19]. Износ губитка Тесла банке из 2010. г. изгледа раван губитку А – штедне банке малог предузетништва из Загреба коју је Тeсла банка преузела. Ипак, тачно годину дана касније (2011. г) Пајтић је потврдио учешће Фонда за развој АПВ у 76% деоница банке. У истој години је коначно одржана и прва седница Главне скупштине акционара Тесла банке[20].

Том приликом, у Загребу (4. јула 2011. године) Пајтић је директно изјавио:

Уз помоћ ове банке људи ће моћи да развијају пољопривредна газдинства, унапреде привредни развој и предузетништво. Влада Војводине је власник 76 одсто акција и на тај начин учествује у историјском подухвату који подстиче сарадњу Србије и Хрватске. Позивамо привреднике из обе државе да се прикључе и постану акционари банке, што ће донети корист обема државама.“

Изјава је дата на првој седници Главне скупштине акционара Тесла банке. Присуствовали су: директорка Фонда за развој АП Војводине Снежана Репац, министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић, председник Српског народног већа Милорад Пуповац и председник Извршног одбора „Тесла банке“ Звонко Агичић[21]

Средином 2011. г. је јавност сазнала да се уз Фонд за развој АПВ као деоничари[22] појављују:

– Звијезда (из концерна Агрокор) са око 0.52 милиона евра,

– ЕИ Кочар 0.46 милион евра,

– Месна индустрија Матијевић са 0.1 милион евра,

– Фонд за Развој РС са 30% деоница, на основу улога од 1.45 милиона евра.

– Шећерана Жупања са нејасним улогом који је најављен у износу од 2, а 2013. се испоставило да се ради тек 0.26 милиона евра.

– Шећерана „Виро“ из Вировитице (износ је јавности остао непознат, али да је и она деоничар знамо из директне изјаве Бојана Пајтића[23]).

У овој докапитализацији[24] није објављено колико који акционар има удела, с изузетком Фонда за развој Р. Србије! О неким чињеницама које су узроковале озбиљне проблеме у Тесла банци, јавност је сазнала тек почетком априла 2013. године захаљујући Миодрагу Пуповцу[25].

Убрзо по објављивању петходно наведених података о докапитализацији Тесла банке (крајем септембра 2011. г.), Фонд за развој АПВ доспева у финансијски колапс, након чега надлежни органи Р. Србије спроводе у њему истрагу поводом сумње због прања новца. Јавности је до почетка априла 2013. године остала готово непозната чињеница да је ХНБ Тесла банци подигла износ гарантног капитала већ 2011. године[26]. Фебруара 2012. године је власт „европске регије“ Фонд за Развој АПВ нтегрисала у РБВ, па од тада РБВ постаје и носилац њеног пакета акција Тесла банке. Иначе, РБВ се управо нашла у стечају[27], пошто је претходно потписан Уговор о преузимању депозита, дела кредита и имовине РБВ од стране Поштанске штедионице[28].

Патетични крај авантуре наших новаца у Хрватској

Новембра 2011. године се у Хрватској појављују вести о пропасти Кредо банке, у чијим се пословима наводно и Тесла банка појављивала као учесник[29], али је Звонко Агичић те вести демантовао[30]. Одмах затим је Пајтић обишао централу Тесла банке[31], али су се већ маја у Хрватској појавиле информације о њеном дебаклу, пошто је Пајтићев „патриотски пројекат[32]“ уместо „неопходна“ 4 скупио тек 0.58 милиона евра оснивачког капитала[33].

Већ у јуну 2012. године Милорад Пуповац апелује да се смање трошкови Тесла банке[34]. Пуповац јавно говори о постојању проблема, Пајтић и „европска регија“ о банци упадљиво ћуте. Пред јавношћу су рециклиране већ познате вести о сумама у докапитализацији и објављена вест да се Скупштина акционара одлучила на повећање оснивачког капитала са 4.3 на скоро 4.89 милиона евра, упркос чињеници да је у 2011. години банка остварила губитак од 1.1 милиона евра. Откуд овај оптимизам досезања оснивачког капитала? Можда отуд што су потом остварени неки додатни послови са ИМ Матијевић (Нови Сад), Фермопрометом (Нови Бездан), ПИК Моравица (Стара Моравица) и Холдингом Ђуро Ђаковић (Славонски Брод) вредни 0.12 милиона евра. Сазнало се да су и ова предузећа „постала деоничари“[35].  Као деоничар се јавља и шећерана из Жупање. Ово улагање је веома занимљиво. Пуповац је 2011. г. јавио да ће та фирма уложити 2 милиона евра[36] у банку, а почетком априла 2013. сазнајемо да је улог 0.26 милиона евра. То би ваљда били  преостали велики улагачи и они су учесници „треће докапитализације“ која је најављена још јула 2011. године[37]. Новинар листа Данас Александар Милошевић је био изричит 4. априла 2013. године: „Покрајински фонд је у јуну 2010. одвојио 1,5 милиона евра, односно 160,9 милиона динара као оснивачки улог за Тесла банку, а та банка је касније више пута докапитализована како би се обезбедио њен опстанак. Са колико новца је војвођански Фонд учествовао у тим докапитализацијама, није објављено. (…) Необична је и улога покрајинских власти у оснивању и руковођењу Тесла банком, будући да је АП Војводина од почетка имала главну улогу у читавом послу. Према оснивачком акту Фонда за развој Војводине, та институција може да оснива финансијске институцијена економским принципима“, али пошто је банка од самог почетка рада па надаље чист губиташ, а као циљ њеног формирања се не наводе никакви комерцијални, већ политички мотиви, поставља се и питање законитости таквог располагања новцем Војвођана.[38]

Већ фебруара 2012. године знало се да је удео Фонда за развој АПВ у Тесла банци сведен на 29.4%, тако да није било потребе реконструисати га према расположивим, по правилу непотпуним информацијама[39].  Банка је забележила губитак од 1.1 милиона евра 2012. године, пошто је у претходно време, када се о резултату банке скоро ништа није знало, власнички удео покрајинског Фонда у њој већ муњевито опао.

Јула 2012. године се поново појавила информација са недвосмисленом али узалудном надом Тесла банке како ће се спасти докопавањем имовине Српске банке у процесу реституције у Хрватској[40].

Новембра 2012. године дошло је до спектакуларног колапса РБВ[41] која је била наследник Фонда за развој АПВ. Већ почетком 2013. године је договором Динкића и Пајтића из РБВ издвојен „Развојни фонд Војводине“ са симболичном оснивачком сумом – око 0.09 милиона евра капитала, бога питај у ком финансијском виду. Још не знамо да ли су на ову сироту установу пренета било каква власничка права на деонице Тесла банке или су остала у власништву РБВ. Догађаји који су уследили сугеришу да имовинска права АПВ у Тесла банци имају смисла колико и дељење нулом.

Марта 2013. године је јављено како је у 2012. години губитак Тесла банке „смањен“ – само 0.77 милиона евра, али и да тој банци прети опасност од гашења[42].

У суштини, као чедо упропашћеног Фонда за развој, којег је наследила пропала РБВ, и Тесла банка је, како изгледа, у веома лошем стању[43]. Практично, ова банка је најпре платила туђе губитке, а потом правила сопствене и одлагала финансијске обавезе. Јавности су приказани губици Тесла банке из 2011. и 2012. године. Је ли овај поразни резултат врх леденог брега у авантури по хрватском финансијском архипелагу?

абу-тему је у име ДСС пред домаћом јавношћу отворио Миленко Јованов, тражећи од Бојана Пајтића објашњење о томе шта се догађа са Тесла банком и прети ли јој ликвидација[44]. Пар дана касније јавно је питао како је дошло до тога да је удео АПВ у банци са 78% опао на 29%.[45] ДС „европске регије“ је одговорио на „шаљиви начин[46]“. Уместо одговора који је директно упућен њему, председник тзв. „Владе Војводине“ (која је супротно слову Устава одбацила назив Покрајинско извршно веће) најавио је „Декларацију о заштитних уставних и законских права АПВ[47]“. „Европска регија“ је одложила расправу Скупштине АПВ о Тесла банци. „Оно што ДСС не схвата јесте ко је од овога (пројекта Тесла банке) имао користи и тражи да се каже колико је коштало ово играње новцем грађана, истакао је Јованов.“[48]

Тек почетком априла 2013. године, када се политичка јавност у Војводини узбунила сазнавши да је колапс сасвим известан, Милорад Пуповац је (према новинарским парафразама) објавио да у Тесла банку треба уложити још 10 милиона евра[49] не би ли избегла банкрот[50]. Одмах потом, Пуповац је демантовао вест да је банка пред банкротом, али је јасно да ургентна потреба банке за улагањем од 10 милиона није шала[51]. Наравно, Пуповац није објаснио откуд одједном огроман потребни износ и који је пословни основ тог износа. То онеспокојава, нарочито када је јавност обавештена да је банка на једвите јаде прикупила обавезни оснивачки капитал и да је две године пословала са губитком.

Првог априла 2012. године Секретаријат за финансије АПВ није имао „јасан став“, а председник тзв. Владе АПВ је „сагледавао стање“[52] у Тесла банци. Пуповац је заинтересованим новинарима, између осталог, одговорио како Тесла банка није давала новац ДС[53]. Најзад, 2. априла 2013. године, Зоран Радоман је потврдио да је удео АПВ у Тесла банци само 29%, а Фонда за развој Р. Србије 33%. Све остало је хрватски капитал[54]. Истог дана је Пуповац изјавио да Тесла банка није пред банкротом[55]. Упркос циничним опсервацијама покрајинске ДС, сазнали смо да удео АПВ у Тесла банци опада „на сат“. Тако је свега три дана после изјаве Зорана Радомана удео АПВ са 29% сведен на 26%![56] Ради ли се о „докапитализацији која тече“ или бирократија „европске регије“ пошто-зашто хитно распродаје своје деонице како би се што пре ратосиљала преосталог учешћа у неугодном штетном послу?

Сигурно је једино да је банка од почетка пословала с губитком. Захваљујући објашњењима Пуповца, чини се да је Тесла банци у Хрватској хитно потребно нешто више од износа збира оснивачког капитала и гаранцијских средстава. Ако је наведена сличност износа пука случајност и не ради се о дугу Хрватској, једино се као логично поставља питање: ради ли се о износу ненаплативих пласмана банке? Коме је Тесла банка у том случају могла давати кредите, па се сад дави у обавезама „тешким“ десет милиона? Прошлих година нисмо видели масовни повратак избеглих Срба у Хрватску, иако је Пајтић рекао да је управо ово политичка сврха покрајинског улагања. Хоће ли нас опет неки Бугарски опоменути да је питање о нашим новцима „непристојно“?

Не сме се заборативи и следеће: ако је истина оно што Радоман тврди, зашто онда Пуповац износи да је Покрајина власник већинског удела? Приватне фирме које послују у Војводини нису АПВ. Осим тога, на сајту Тесла банке стоји да је темељни (оснивачки) капитал у вредности од 4.86 милиона евра у целости уплаћен[57]. Дакле, ако су туђи дугови уопште плаћани из оснивачког капитала, он је очигледно накнађен. Кад покрајински ДС пад удела АПВ са 76% на 26% објашњава докапитализацијом, отвара се питање: како и оснивачки удео Фонда за развој РС у банци није доживео пропорционални пад, пошто у јавности није било никаквих вести о учешћу Р. Србије у докапитализацијама банке?

О пласманима Тесла банке Војводина све време није знала скоро ништа[58], иако је њеним развојним капиталом „европска регија“ годинама пословала у банци која прави губитке од почетка. Медији „европске регије“ су Тесла банку до недавно сасвим „заборављали“, иако изгледа нису уопште сматрали да већинско власништво српских јавних фондова над том банком може опадати великом брзином.

Значај примера Тесла банке за Војводину

Јавности доступни подаци ни изблиза не откривају право стање ствари у Тесла банци, али бар дефинишу важне проблеме. Мала је шанса да ће питање Тесла банке дуготрајно изазивати пажњу јавности Војводине[59] – хронично оптерећене ефектима светске кризе коју је „европска регија“ годинама тврдоглаво игнорисала. Пропаст РБВ, предстојећи колапс фондова АПВ и претећи банкрот Покрајине чији финансијски трошкови за протекле четири године можда превазилазе суму од две милијарде евра, засениће губитке Тесла банке.

Зашто је случај Тесла банке значајан за даљу будућност Војводине? Зато што се, у ствари, ради само о низу корака финасијске политике развијане у смеру продај-задужи-национализуј-докапитализуј.  Бивше „радне људе и грађане“ и „самоуправљаче“, потомке радника, сељака, ратара, газда и беземљаша тамо очекује тужни статус трансевропских комама с надом да ће постати бироши.[60] За то време популисти „европске регије“ упорно користе реч докапитализација уместо речи абракадабра, како би дали легитимитет извлачењу новца из Војводине у туђе џепове.

Зашто је случај Тесла банке значајан за блиску будућност Војводине? Зато што су они који треба одавно почели да испитују бирократију „финансијске паланке[61]“ о теми ди су наши новци, а одговорна лица ће им се на крају вероватно правдати како су промашеним пласманима, ради ликвидности текућег биланса натерани да финансирају губитке моћних политичара. Политичари „европске регије“ ће потом себе правдати тиме како су само били оруђе надмоћних финансијских суперсила. Пример Тесла банке, као ничим изнуђене промашене инвестиције, је важно сведочанство против евентуалних приговора мана воље одговорних лица. У скорој будућности, кад постану учесници поступка утврђивања чињеница, сигурно им неће падати на памет духовити математички задаци којима се данас ругају јавности[62].

Пример Тесла банке може постати доказ да је бирокатија „европске регије“ трошила капитал Војводине на оно што није ни морала, ни смела, нити јој је ико то наложио. Овај посао „европске регије“ је парадигма самовољности њеног финансијског пословања и верификација (не)успешности њеног подухвата у прекограничној финансијској сарадњи.

„Финансијска паланка“ је, по свему судећи, и у Хрватској трошила финансијски капитал намењен развоју Војводине с лошом проценом како ће успешно приграбити туђе – имовину српских банкара коју је још 1941. године отела НДХ. Све су нам представљали као бригу за избеглице и српску заједницу у Хрватској. Реалност је показала да су у Хрватској, као и у Војводини, они развили једино што умеју –  финансијске губитке. Избегли се нису вратили кући.

Хрватске финансијске власти су годинама дозвољавале пословање банци основаној српским капиталом која је упорно производила губитке. Чак су на самом почетку изгледа толерисали трошење оснивачког капитала којим је АПВ плаћала губитке једне загребачке банке. А то је сасвим разумљиво.

Који банкар би одбио странца који се „прави фин“, па плаћа туђи дуг[63]? Све је почело великом причом о оснивању банке у Хрватској већинским српским капиталом. Сад објашњавају како у овој „српској банци“ већински капитал, захваљујући докапитализацијама, постаје све више хрватски.

Напомена:

У тексту није било могуће извршити правилно заокруживање износа услед курсних разлика у датим периодима. У изворима се износи често наводе у хрватској законској валути. Ставови и мишљења изнета у тексту не могу се сматрати дефинитивним, пошто су информације о битним чиниоцима пословања банке и статусу деоничара повремено и непотпуно изношенe пред јавност.

Упутнице и објашњења:

[1] Мандир, Антонио – Пуповац оснива Српску банку у Хрватској, Национал.хр, 1. 8. 2008; Šimatović, Milisav – A bank for the nenj Serbian elite in Croatia, Nacional, No. 639. 2008-02-12

[2] Сајт Тесла банке

[3] Танјуг – Пајтић и Пуповац: Први корак ка Тесла банци, РТВ, 24. 6. 2010; Пајтић и Пуповац потписали споразум о оснивању Тесла банке, Пословни днедник, 24. 6. 2010.; Војводина први деоничар „Тесла“ банке, Капитал.ба, 24. 7. 2010; Предсједник Владе Војводине Бојан Пајтић и предсједник Српског националног вијећа (СНВ) у Хрватској Милорад Пуповац потписали су данас у Новом Саду Споразум о оснивању Српске развојне банке под називом „Тесла“, чије ће сједиште бити у Загребу. Пајтић је тим поводом истакао да је Војводина с оснивачким улогом од 1,5 милиона евра постала први дионичар Српске развојне банке у Хрватској. Видети: Оснива се Тесла банка, Курир, 24. 6. 2010. и Тесла банка са капиталом из Србије, Бе 92, 25. 6. 2010. г. Видео:

https://www.youtube.com/watch?v=QRFSlPiN73w

[4] Ковачев, Душан – Криза у Војводини, ФСЈ, 19. 5. 2009.

[5] Ковачев, Душан – Национализација Металс банке, ФСЈ, 12. 8. 2009.

[6] Видети: Српска банка

[7] Танјуг – Пајтић и Пуповац: Први корак ка Тесла банци, РТВ, 24. 6. 2010;

[8] Пајтић и Пуповац потписали споразум о оснивању Тесла банке, Пословни дневник, 24. 6. 2010.

[9] Након вишегодишњих најава и припрема, у Загребу је коначно одржана скупштина „Тесла банке“. Предсједник војвођанске Владе Бојан Пајтић у име већинског власника банке са 76 посто дионица које држи војвођански Фонд за развој представио је банчин програм. (…) Загребачка творница уља „Звијезда“ из сустава концерна „Агрокор“ и вировитичка шећерана „Виро“ такођер су у понедјељак постали дионичари „Тесла банке“. У Загребу кренула „српска“ банка, Слободна Европа, 4. 7. 2011;

Стицањем више од 50 одсто учешћа у оснивачком капиталу “А штедне банке малог подузетништва” из Загреба, Фонд за развој Војводине створио је све услове за оснивање „Тесла банке“ у Хрватској.  РТВ, 24. 5. 2011. г. Видео: https://www.youtube.com/watch?v=bPgfvr0iHhc

Прилог Дневника3 ХТВ-а о зачетку пословања Тесла банке у Хрватској, ХТВ, 1. 7. 2011. г. Видео: https://www.youtube.com/watch?v=XoKE56jMKwg

[10] Савановић, А. – Фонд за развој Војводине преузео Тесла банку, Прес 18. 5. 2011.

[11] Лакетић, М. – Војводини „Тесла банка“, Блиц, 14. 5. 2011.

[12] Тесла банка: Без улагања у економију нестат ће Срба у Хрватској, Политика плус, 5. 7. 2012; Бета – Срећковић: Тесла банка за повратак Срба у Хрватску, 24. сата, 6. 7. 2011.

[13] Јавност је о преузимању дугова А-банке малог предузетништва из Загреба сазнала тек априла 2013. године. Видети: Вукмировић, Ђ. – Шта се дешава са Тесла банком: Губитак два милиона евра, Вечерње новости, 2. 4. 2013.

[14] С прикупљених 1,5 милијуна еура и обећањем уплате остатка до 100 милијуна куна до средине године, водећи људи пројекта важу двије опције; докапитализацију постојеће мање банке или подношење захтјева за оснивање нове. Први избор засад је докапитализација А штедне банке којој због мањка капитала пријети губитак лиценције, а дефинитивна одлука бит ће донесена до вељаче, ексклузивно дознаје Пословни дневник.  (…) Иако се о пројекту српске банке иницијално подигла поприлична контроверза, данас би мање банке радо прихватиле таквог инвеститора. “Неколико мањих банака нас је контактирало, но још је прерано било што рећи јер су разговори тек на почетку”, рекао нам је један од челника пројекта Звонко Агичић. У пројект Тесла “банке”, увјетно банке јер се ниједна твртка не може тако назвати без дозволе регулатора, замишљене да старта с иницијалних 100 милијуна куна Извршно вијеће Војводине уплатило је 1,5 милијуна еура, а остатак би требао бити прикупљен кроз неколико мјесеци. Видети: Блашковић, Ана – Српска Тесла банка купује пропалу А банку, Пословни дневник, 16. 1. 2011. А штедна банка малог предузетништва се нашла у стечају услед лошег пословања са фирмом Оптима. Губитак ове банке је у 2010. години износио 1.05 милиона евра. Видети: Тесла банка чека само зелено свјетло гувернера Рохатинског, Јутарњи лист, 19. 4. 2011. Медији у Србији су тек 2013. године изнели податак да је А штедна банка у „мираз“ Тесла банци 2009. и 2010. године носила око 1.7 милиона евра дуга. Пајтић не зна шта са Тесла банком, Бе 92, 2. 4. 2013.

[15] Јовановић, Ненад – Тесла банка повратницима, Српско национално вијеће у Хрватској, 6. 7. 2011; Јовановић, Ненад – Тесла банка – поуздана развојна институција, Новости, бр. 603, 9. 7. 2011.

[16] Тесла банка чека само зелено свјетло гувернера Рохатинског, Јутарњи лист, 19. 4. 2011.

[17] Тесла банка ће помоћи одрживи повратак Срба у Хрватску, Загреб, 04. јула 2011. г. Главна Скупштина Тесла штедне Банке на којој је учествовао председник Владе Војводине Бојан Пајтић. (за више информација посетите www.ds.org.rs ). Видео:

https://www.youtube.com/watch?v=-bSS-26Z3iM

https://www.youtube.com/watch?v=JHB2HhOlbpI

[18] Јавност је ово сазнала од Милорада Пуповца тек почетком априла 2013. године! „Само у 2011, Тесла штедна банка је забележила губитак од 8,9 милиона куна (1,17 милиона евра), док је годину дана раније изгубила још 8.004.000 куна (више од милион евра). Како се види из званичних одлука управе банке, сви ови губици су покривани на терет капитала банке, односно новцем пореских обвезника Србије, чијим се средствима финансирају покрајински и републички развојни фондови.“ Видети: Милошевић, А. – Тесла банка пред банкротом, Данас, 1. 4 2013.

[19] Танјуг: Пајтић и Пуповац: Први корак ка Тесла банци, РТВ, 24. 6. 2010.

[20] Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић, директорка Фонда за развој АП Војводине Снежана Репац, министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић, председник Српског народног већа Милорад Пуповац и председник Извршног одбора „Тесла банке” Звонко Агичић одржали су данас у Загребу прву седницу Главне скупштине акционара „Тесла штедне банке”. “Тесла банка” је наследник некадашње „А штедне банке малог подузетништва” коју је сада са  76 одсто капитала преузела Покрајина. Видети: Одржана прва седница Главне скупштине акционара “Тесла банке” Влада Војводине, 4. 7. 2011. Предсједник Владе АП Војводине Бојан Пајтић, директорица Фонда за развој АП Војводине Снежана Репац, министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић, предсједник Српског народног већа Милорад Пуповац и предсједник Извршног одбора „Тесла банке„ Звонко Агичић одржали су данас у Загребу прву сједницу Главне скупштине дионичара „Тесла штедне банке”. Тесла банка је слиједник некадашње „А штедне банке малог подузетништва” коју је сада са 76% капитала преузела Покрајинска влада Војводине. Пајтић: „Уз помоћ ове банке људи ће моћи развијати пољопривредна домаћинства, а унаприједит ће се и привредни развој и подузетништво. Влада Војводине је власник 76% дионица и на тај начин судјелује у повијесном подухвату који потиче сурадњу Србије и Хрватске. Позивамо привреднике из обје државе да се прикључе и постану дионичари банке, што ће донијети корист обама државама” (…) Према ријечима директорице Фонда за развој Војводине Снежне Репац, сада је обављена друга докапитализација банке и Хрватска народна банка би требала издати дозволу за рад „Тесла банци”. „Дозвољено нам је да будемо власници више од 50 посто капитала, а како сада банци треба још оснивачког капитала, позивају се привредници обје земље да нам се придруже”, казала је Репац и додала да уз прикључење шећеране, троје већинских власника практично има по трећину капитала. Видети: Прва скупштина дионичара: Тесла банка мост господарске сурадње у регији, Национал, 4. 7. 2011.

[21] Одржана прва седница Главне скупштине акционара „Тесла банке“, Влада АПВ, 4. 7. 2011.

[22] Савјет Хрватске народне банке (ХНБ) у сриједу је дао дозволу уласка у власничку структуру новим дионичарима Тесла банке. Тако су Кончар електроиндустрија и Звијезда добили дозволу за стјецање удјела виших од 10 посто, а Фонд за развој Републике Србије стекао је 30 посто банке. Одлука савјета ХНБ-а формална је дозвола уласка нових дионичара у власничку структуру Тесла банке. Почетком српња Кончар ЕИ у ту је банку уложио 3,5 милијуна куна, док је Звијезда из концерна Агрокор уплатила четири милијуна куна. У докапитализацији банке Фонд за развој Републике Србије судјеловао је с готово 11 милијуна куна. Подсјетимо, осим већих институционалних инвеститора и домаћих твртки у прикупљању капитала судјеловао је и низ мањих домаћих и иноземних дионичара, попут српске Месне индустрије Матијевић, која је повећање капитала Тесла банке подупрла с око 100.000 еура. Видети: Башић, Тин – Кончар и звијезда у Тесла банци, Пословни дневник, 14. 9. 2011.

[23] Одржана прва седница Главне скупштине акционара „Тесла банке“, Влада Војводине, 4. 6. 2011.

[24] Блашковић, Ана – Тесла банку докапитализирали Звијезда, Кончар и Сладорана, Пословни дневник, 4. 7. 2011.

[25] Само у 2011, Тесла штедна банка је забележила губитак од 8,9 милиона куна (1,17 милиона евра), док је годину дана раније изгубила још 8.004.000 куна (више од милион евра). Како се види из званичних одлука управе банке, сви ови губици су покривани на терет капитала банке, односно новцем пореских обвезника Србије, чијим се средствима финансирају покрајински и републички развојни фондови. Видети: Милошевић, А. – Тесла банка пред банкротом, Данас, 1. 4. 2013.

[26] Говорећи о начину на који је банка основана, Пуповац објашњава да то није урађено никаквим кредитима из Србије, већ да су Фонд за развој Војводине и Фонд за развој Србије сваки дали по 1,5 милиона евра оснивачког капитала. Упркос овом капиталу и каснијим докапитализацијама, због великих губитака, Хрватска народна банка наредила је Тесли да током 2012. подигне гарантни капитал са 27,9 милиона куна, колико је банка имала крајем 2011. године, на минималних 30 милиона куна. Милошевић, А. – Тесла банка пред бранкротом, 1. 4. 2013.

[27] РБВ од данас у стечају, Радио 021, 8. 4. 2013.

[28] Потписан уговор о преузимању РБВ, РТС, 6. 4. 2013.

[29] Осим фондова, у Кредо банци “виси” нешто мање од 40 милијуна куна преконоћних кредита за ликвидност које су јој одобриле друге, махом мање банке. Само Јадранска и Банка Брод потраживат ће око 25 милијуна куна, ту је и Тесла банка, која с правим кредитним пословањем није ни почела, па ће и те како осјетити ефект ликвидације те сплитске банке. Блашковић, Ана – Штета од криминала у Credo банци око 100 милијуна еура, Пословни дневник, 34. 11. 2011.

[30] Агичић, Звонко – Тесла нема везе с Credo банком, реагирање, Пословни дневник, 17. 11. 2011.

[31] Др Бојан Пајтић посетио Тесла бнку у Загребу, Влада Војводине, 8. 12. 2011.

[32] Савановић, Александар – Помоћ Тесла банке Србима у Хрватској, Прес, 5. 7. 2011; Лапац Тесла банци не вјерује, Новости, бр. 662, 19. 11. 2011; Тесла банка – патриотски подухват, Капитал.ба, 8. 12. 2011; Др Бојан Пајтић посетио повратнике у Републику Хрватску, Влада Војводине,  9. 12. 2011; „Унаточ већем губитку, Тесла банка није пропали пројект“, Бестбанкинг.хр, 22. 2. 2012.

[33] Блашковић, Ана – Циљали на 30, а прикупит ће само 4.4 милијуна куна, Пословни дневник, 14. 5. 2012.

[34] Предсједник Надзорног одбора Милорад Пуповац, који је водио сједницу, упозорио је на потребу смањења трошкова рада банке, али и давања кредита, у складу с оснивачком мисијом и намјером. Најавио је наставак докапитализације, као и добивање простора за рад сједишта и једне пословнице. Видети: Милорад Пуповац: Потреба смањења трошкова рада Тесла банке, Банија онлајн, 27. 6. 2012.

[35] Повећање темељног капитала Тесла штедне банке и промјене у саставу Надзорног одбора најважније су одлуке дионичарске скупштине те банке. Што се тиче губитка, он се преноси у наредно раздобље те ће се покрити из добити будућег пословања. Предсједник Надзорног одбора Милорад Пуповац, нагласио је на потребу и давања кредита, у складу с оснивачком мисијом и намјером. Присутни дионичари, власници 87,13 посто банчина капитала, једногласно су изгласали одлуке дневног реда, међу њима и ону да се темељни капитал с досадашњих 32.736.420 куна повећа за 4.381.290 куна, па тако сада износи 37.117.710 куна. ( то је данас 4.887.009 евра, Д. К.) Повећање капитала резултат је уплата за нове 454 дионице номиналне вриједности 270 куна, као и претварања хибридних инструмената, односно уговора о финанцијском инвестирању који су лани склопљени с Индустријом меса “Матијевић” из Новог Сада, Фермопрометом из Новог Бездана, ПИК-ом Моравица из Старе Моравице и Холдингом “Ђуро Ђаковић” из Славонског Брода. Та су подузећа, сходно висини уплаћених средстава, добила одговарајући број дионица. На заједнички приједлог представника Фонда за развој Србије и Фонда за Развој Војводине, који су власници 62,6 посто укупног броја дионица, умјесто Горана Црнчевића и Слободана Врачара у Надзорни одбор ушли су Зоран Павловић, професор Правног факултета новосадског Универзитета, те Биљана Јовановић, предсједница Извршног одбора Развојне банке Војводине. Што се тиче губитка који је лани износио 8.473.715 куна, он се преноси у наредно раздобље те ће се покрити из добити будућег пословања. Једина се расправа водила око тога требају ли мали дионичари, који у Загреб долазе из других градова, имати покривене путне трошкове и пола дневнице, што је предложио Васо Вујовић: одлучено је да ће се то ријешити на наредној скупштини, на темељу постојећих законских рјешења. Видети: Милорад Пуповац: Потреба смањења трошкова рада Тесла банке, Банија онлајн, 27. 6. 2012.

[36] Звијезда, Кончар и Шећерана Жупанја сувласници Тесла штедне банке, Банка.хр, 4. 7. 2011.

[37] У Загребу је данас одржана акционарска скупштина Тесла штедне банке, којој су присуствовали и министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић, председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић и директорка Фонда за развој АП Војводине Снежана Репац. РТВ, 4. 7. 2011. Видео: https://www.youtube.com/watch?v=nKI-lUGA8S4

О најави „треће докапитализације“ видети: Одржана прва седница Главне скупштине акционара „Тесла банке“, 4. 7. 2011.

[38] Милошевић, Александар – Много питања, нигде одговора, Данас, 4. 4. 2013.

[39] Блашковић, Ана – „Унаточ већем губитку, Тесла банка није пропали пројект, Пословни дневник, 21. 2. 2012.

[40] Арбутина, Паулина, Имовина Српске банке спашава буџет, Новости, самостални српски тједник, бр. 658, 27. 7. 2012.

[41] Ковачев, Душан – Колапс РБВ или задуживање Војводине за покривање политичких губитака, Нови стандард, 2. 11. 2012; Реквијем за Развојну банку Војводине, ФСЈ, 24. 12. 2012.

[42] Нисмо успјели провести планирану докапитализацију и подигнути капитал за 70 милијуна куна. Зато тражимо стратешкога партнера за докапитализацију”, потврдио нам је челник банке Звонко Агичић. (…)Тесла банка у обје је године пословања забиљежила губитак: у 2011. минус је био 8,4 милијуна куна (1.106.000 евра, Д. К.) а лани је смањен на 5,9 милијуна (777.000 евра, Д. К.). Ионако најмања на тржишту, актива банке смањена је за петину, на 27,3 милијуна куна. (…)Тесла банка осигурала је иницијални капитал од Фонда за развој АП Војводине, а потом и од Фонда за развој Републике Србије. Улагање у њу тада су као стратешки потез оцијенили концерн Агрокор, жупањска Сладорана, Кончар и Ђуро Ђаковић. Изузев Кончара и Ђуре Ђаковића, те се твртке ослањању на српско тржиште и логика његовања добросусједских односа је јасна. Само Агрокор у Србији је досад инвестирао око 614 милијуна еура и ондје годишње остварује 800 милијуна еура прихода, док Сладорана отамо набавља дио репе за производњу шећера. У докапитализацији банке поткрај 2011. Агорокорова Звијезда постала је трећи дионичар са 10,7 посто, четврти је Кончар са 9,4 посто, док Ђуро Ђаковић и Сладорана имају 5,4 посто, односно 5,39 посто дионица. Видети: Блашковић, Ана – Тесла Банка се гаси не пронађе ли хитно 70. милиона куна, Пословни дневник, 28. 2. 2013.

[43] Тесла банка пред гашењем, а није ни почела с радом, тпортал.хр, 1. 3. 2013; Српска банка у Хрватској већ пред пропашћу,Каматица, 1. 3. 2013.

[44] ДСС позива покрајинску власт да саопшти јавности шта се догађа са “Тесла банком”, навео је у писаној изјави портпарол Покрајинског одбора те странке Миленко Јованов, позивајући се на написе у хрватским медијима из којих се, како наводи, може видети да се та банка налази у изузетно тешкој ситуацији, “или ће бити докапитализована или јој прети ликвидација”.  Имајући у виду да је АП Војводина, преко Фонда за развој Војводине, била већински акционар у “Тесла банци”, као и то да су акције куповане новцем становника Војводине, било би потпуно логично да Пајтић објасни шта се догађа с том банком и да ли ће и она, после РБВ, бити друга банка у којој је већински удео у капиталу имала Влада Војводине и која ће бити ликвидирана, навео је Јованов.  Исто тако, додао је он, Пајтић би требало да одговори на питање “колико је новца потрошено на пројекат ‘Тесла банка’ и какву корист становници Војводине, или било ко други, има од њега”. ДСС ће инсистирати на расветљавању свих чињеница везаних за “Тесла банку”, као и за све друге послове покрајинске власти који су, “најблаже речено, чудни”, оценио је Јованов, истичући да грађани имају право да знају како је трошен њихов новац и ко је од тога имао користи. Одговори на та питања објасниће зашто је просечна плата у Војводини испод републичког просека, а незапосленост изнад њега, као и зашто је Војводина за време Пајтићеве власти постала неразвијен регион, навео је Јованов, напомињући да нико из покрајине није демантовао написе у хрватским медијима. Видети: Танјуг: Да ли ће „Тесла банка“ бити угашена? РТВ, 31. 3. 2013.; „Пајтићу, шта је са Тесла банком“, 31. 3. 2013.

[45] Танјуг – Јованов: Где су се изгубиле акције Војводине у Тесла банци? Прес, 4. 4. 2013; Танјуг – ДСС: Где су се изгубиле акције Војводине у Тесла банци, Блиц, 4. 4. 2013.

[46] Танјуг – Докапитализацијом „Тесле“ смањен оснивачку удео Војводине, Прес, 5. 4. 2013.

[47] Изјава председника Владе АПВ Војводине др Бојана Пајтића, Влада Војводине, 6. 4. 2012. То је онај сепаратизам, али „клот“, о кеме сам већ писао поводом систематског уништавања покрајинског финансијског капитала под управом „европске регије“ и лажне аутономашке политике. Видети: Ковачев, Душан – Реквијем за РБВ, 24. 12. 2012.

[48] Танјуг – ДСС: Одбијен предлог за скупштинску расправу о Тесла банци, 6. 4. 2013.

[49] Минимално повећање капитала, потребно да би се стабилизовала банка је 10 милиона евра, односно нешто више од 70 милиона куна. Осим српских фондова, међу акционарима Тесла банке је и значајан број хрватских компанија, као и мноштво малих акционара – каже Пуповац. Тесла банка пред банкротом, Нови магазин, 1. 4. 2013.

[50] Милошевић, А. – Тесла банка пред банкротом, Данас, 1. 4. 2013.

[51] Председник банке Звонко Агичић је тако хрватским медијима ових дана изјавио да је, пошто планирана докапитализација која је предвиђала да се вредност капитала повећа на 70 милиона куна (9,3 милиона евра) није спроведена, и да би реално могла, и пре него што је почела са озбиљним радом, да буде угашена, можда већ у наредна три месеца. Видети: Пајтић не зна шта са Тесла банком, Бе 92, 2. 4. 2013. Упадљиво је да је потреба прикупљања новца ради „повећања вредности капитала“ банке коју Агичић наводи само 0.7 милиона евра мања од износа којег помиње Пуповац.

[52] Пајтић не зна шта са Тесла банком, 2. 4. 2013.

[53] У светлу афере са Развојном банком Војводине и начином на који је одобрила кредит Демократској странци за време владавине те партије, у јавности се поставило питање да ли је покрајинска власт искористила утицај који има у другој својој банци, Тесли, како би обезбедила новац за потребе ДС-а. Пуповац овакве наводе демантује, тврдећи да Тесла банка никада није дала кредит ниједном правном или физичком лицу ван Хрватске, па тако ни демократама. Милошевић, А. – Тесла банка пред банкротом, Данас, 1. 4. 2013.

[54] Савић, Б. Д. – Радоман: О Тесла банци одлучује политика, 2. 4. 2013.

[55] Пуповац: Тесла банка није пред банкротом, РТС, 2. 4. 2013; Тесла банка није пред банкротом, РТВ. 2. 4. 2013. Видео:

http://www.youtube.com/watch?v=fDgYU0-oW14

И з хрватским медијима је током општепозната чињеница да већински удео у Тесла банци има Развојни фонд Војводине. Видети: Пуповац: Тесла банка није пред банкротом, у тијеку је докапитализација, Индекс.хр, 2. 4. 2013.

[56] Танјуг – Докапитализацијом „Тесле“ смањен оснивчки удео Војводине, 5. 4. 2013.

[57] Тесла Банка, основни подаци. Видети: http://www.tesla-banka.hr/osnovni_podaci/teslabanka/9/12/HR

[58] Осим послова са поменутим инвеститорима из 2012. године, зна се да је банка 2011. требала да послује са шећераном „Виро“ из Вировитице. Исте године је улагано у производњу дрењина у Петрињи. Видети: Јовановић, Ненад – Победа коалиције добра је за регион (нтервју са Бојаном Пајтићем), Новости бр. 626, 17. 12. 2011.

[59] ДСС: Шта ће бити с „Тесла банком“? Мондо, 31. 3. 2013. ДСС: Пајтћу, шта ће бити с Тесла банком) Радио 021, 1. 4. 2013; Гаси се Тесла банка, Курир, 1. 4. 2013.

[60] Комам је старински варваризам пореклом из немачког говора („Komm am!“), који се користио као жаргон да означи лице без икакве имовине и статуса које се мува око неке радне средине у нади да ће га позвати да ради макар без накнаде. Бирош је жаргон који је међу Србима у Војводини био прихваћен из мађарског језика, означава стално запосленог без икакве имовине и статусне заштите на који станују у посебним просторијама на имовини феудалног господара. Бирошима су управљали ерегбироши, о чијем менталитету је сведочанство оставио Вељко Петровић у приповeтци „Мишка ерегбирош“.

[61] Ковачев, Душан – Новосадска финансијска паланка, Нема шале, фебруар 2009.

[62] Танјуг – Докапитализацијом „Тесла банке“ смањен оснивачки удео Војводине, Блиц, 5. 4. 2013.

[63] Заједно са „А банком малог предузетништва“, Војводина и Србија су 2011. купиле и њене губитке из претходне две године. Та банка је, наиме, према подацима са њеног званичног сајта, 2009. годину завршила са минусом од 650.000, а 2010. са губитком од нешто више од милион евра. Видети: Пајтић не зна шта са Тесла банком, Бе 92, 2. 4. 2013.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: