Фама о „Србијанској“ пљачки Војводине


„Ко неће брата за брата, имаће туђина за господара“

Српска народна пословица

Фама о „србијанској пљачки Војводине“ јавила се с историјским поразом земљовласничког капитала, у кризи која је код нас почела 1931. године када је Југославија (која се издржавала од пореза а не од зајмова) морала да повећа порезе, а индустријском биљу јефтинија понуда из САД и Канаде оборила цену. Радићева, па Мачекова ХСС је користила ове невоље у пропаганди против „београдског централизма“.

Брозова „револуционарна“ пљачка грађана и сељака (ХСС је био њихов савезник) брзо је довела до колапса привреде и зависности од Западних кредита. Зајмови су били огромни (у суштини се радило о намери НАТО-држава да Броза удаље од СССР), па је великом делу народа порастао стандард. Он се крајем Хладног рата урушио, а 1987. године је народ Војводине најурио Брозову бирократију ради Србије.

Повампирење аутономаштва

Мирослав Свирчевић је указао на доказе да је Брозова „федерализација“ плански развијана са Запада. „Салцбуршка група“ војвођанских аутономаша, о којој је писао Милорад Екмечић, била је активна на самом почетку Хладног рата. Након обнове јединства Србије 1987-1990. године, утицајне личности Запада су окупиле кадрове нове аутономашке генерације. У том процесу истакао се Јануш Бугајски из САД.

Почетну делатност су свели на пропаганду која је ЛеБоновски препаковала прастаре флоскуле о „пљачки Војводине“. „Не дам наша војвођанска жита“, „тачку на пљачку“ и питање „ди су наши новци“ – пароле су на којима је ратних деведесетих година аутономашка политика животарила.

Већ је Ђинђић објавио јавности да је прича о „србијанској пљачки Војводине“ неистинита. „Ђинђић је о односу централне власти према њој рекао да пљачке није било и да је у припреми извештај о давању Војводине Републици и обратно, према коме је Војводина била издржавана.“ (Б92, 1. 6. 2001). Извештај није публикован, а брзо након Ђинђићеве погибије, онај ко највише брука социјалдемократију у Војводини је простачким насиљем постао стварни господар најмоћнијег медија у Покрајини.

Демократска коалиција је понудила војвођанским аутономашима и мањинским странкама значајна места у власти, јер су играли важну улогу „језичка на ваги“ током избора 2000. године. Њихове флоскуле су толерисане у деморкратском блоку и шириле се међу бирачима, осиромашеним током наметнутих ратова и санкција.

Истином против аутономашких лажи

Већ је Зоран Ђинђић објавио јавности да је прича о „србијанској пљачки Војводине“ неистинита. „Ђинђић је о односу централне власти према њој рекао да пљачке није било и да је у припреми извештај о давању Војводине Републици и обратно, према коме је Војводина била издржавана.“ (Б92, 1. 6. 2001). Извештај није публикован, а брзо након Ђинђићеве погибије, онај ко највише брука социјалдемократију у Војводини је простачким насиљем постао стварни господар најмоћнијег медија у Покрајини.

Медијска припрема аутономаштва вршена је нарочито током трајања владе Војислава Коштунице, која је грађанима обезбедила највиши ниво стандарда у последњих 20 година и највише страних инвестиција. Општи напад аутономаша јавио се почетком оперативних преговора о уласку руског капитала у НИС. Уклапање Србије у трасу Јужног тока је претворило Војводину у осетљиво геополитичко подручје и приказало смисао војвођанског аутономаштва.

Нова републичка Влада је довршила реализацију неколико инвестиција ЕУ, али су нове углавном изостале. Није хтела или није имала политичке снаге да прихвати руску инвестицију у железнице које би се реализовале поглавито у Војводини. Србија и даље обезбеђује Војводини најјефтинију струју у Европи. То је врло важно, јер Војводина практично не производи струју, већ је дистрибуира. Влада је довршила мост „Близанац“ код Бешке – највећи дунавски мост у Европи, који кошта целу Србију 33,7 милиона евра, а ускоро ће довршити и аутопут Суботица – Београд. За ове инвестиције аутономаши нису дали ни динара, финансира их Србија задужујући се.

Влада Србије је пољопривредницима Војводине дала око 70% субвенција од укупног износа за целу Србију, иако је у Војводини тек око 40% укупног обрадивог земљишта Србије (без Косова и Метохије).

А за шта су кадри аутономаши

Ђинђић је аутономашима дао у „лено“ ЈП Војводинашуме, и ЈП Војводинаводе, где су повећали број запослених. Само за плате у ЈП Војводинаводе су потрошили скоро 500 милиона динара у 2008. години. Данас покрајинска бирократија броји преко 2.000 запослених. То је она „држава“ о којој је Ђинђић поучио Војвођане да добро размисле чему им користи да уместо једног плаћају два пореза.

Након избора 2008. године, покрајински део ДС је напустио предизборна обећања и опетративно прихватио аутономашку политику. Важно место у њеној пропаганди добиле су изјаве Бојана Пајтића о запошљавању. Он је 2010. године обећао запошљавање 30 хиљада људи на пошумљавању Фрушке Горе до краја те године. Испоставља се да се аутономашка политика запошљавања свела на повремена, привремена и волонтерска запошљавања, пробне и сезонске радове, док стварно политику запошљавања врши републичка Национална служба. Уместо на економске проблеме, аутономаши су своју и Владину енергију потрошили на борбу за Корхецов статут у време када се требало борити против кризе.

Августа 2010. године је Горан Јешић у интервјуу Новостима јавно саопштио да се наступање кризе крило од народа и да је то била грешка. Касно. Стандард у Војводини је за то време пао испод албанског, а сиротиња почела да купује буђав лебац, јер за свеж нема новаца. Августа 2010. године је Горан Јешић у интервјуу Новостима јавно саопштио да се наступање кризе крило од народа и да је то била грешка.

Касно.

Стандард у Војводини је за то време пао испод албанског, а сиротиња почела да купује буђав лебац, јер за свеж нема новаца.

Аутономаши су помамно напали Коштуничину владу због уласка ГАЗПРОМ-а у НИС. Шеф ЛСВ Ненад Чанак је дирекно изјавио да је „Руски капитал за људско друштво исто што и сида за људско тело“ (Интервју, ТВ Б 92, 22. 8. 2008. у 19.00h), а лигаши су ометали и изградњу аутопута у Војводини. „Европска регија“ (како зову Војводину) с наступањем аутономашког апсолутизма више није кадра да доведе битне инвестиције ЕУ, а руске и кинеске су од 2008. године непожељне, док нико из САД никада није уложио значајан капитал. Мали је број довршених инвестиција, а огроман број најављених је изостао. Пајтић је већ престао да се хвали „индустријским зонама“, јер лагано зарастају у зубачу и дивији сирак. Испоставило се да је сумњиви капитал Запада, који је улаган у европску регију, углавном уништио домаћу производњу. Суботичка привреда је најбољи доказ („Фиделинка“ и „Север“).

Поменули смо да аутономаши нису потрошили ни динар на највећи дунавски мост у Европи, а усред Војводине. Капитализација њихове Развојне банке вреди 850 милиона евра, а Војводину су довели пред банкрот, о коме је летос говорио Иштван Пастор, а Пајтић га није демантовао. Балинт Пастор је недавно оптужио Србију да је Покрајини из буџета ускратила 9 милијарди динара. Аутономаши крију да они нису кадри да изврше ребаланс покрајинског буџета, јер су се посвађали око железница у Војводини. Неки од њих би да железнице оптерете задуживањем, а неки не смеју (Национални грађански, 13. 9. 2011.). У сваком случају, аутономашка политика је важан разлог заустављања руске инвестиције у железнице, вредне 850 милиона евра.У несуђеном главном граду „европске регије“ власт умало није градски водовод одвела у дужничко ропство. Садашње стање се не зна, информације више не „цуре“. Градоначелник је муниципалним обвезницама задужио и унуке Новосађана, а само прва емисија обвезница кошта више него мост код Бешке!

У несуђеном главном граду европске регије власт умало није градски водовод одвела у дужничко ропство. Садашње стање се не зна, информације више не „цуре“. Градоначелник је муниципалним обвезницама задужио и унуке Новосађана, а само прва емисија обвезница кошта више него мост код Бешке! Градска јавна предузећа су презадужена, а Нови Сад нема новаца ни да уреди Дунавски парк.

Никаквог отпора аутономаши нису пружили кад су страни шпекуланти и тајкуни „Милошевићевог доба“ постали велепоседници. Напротив. Опет имамо спахилуке у нашем житу, а салаши васкрсли нису. С корупцијом је стање још горе. Република се бори против корупције у здравству. А у Војводини је ове године нестало новаца равно износу њеног годишњег буџета за здравство, на основу једне нереализоване јавне набавке (Радио 021, 23. 5. и 16. 6. 2011).

Знате ли која фирма је највећи појединачни домаћи инвеститор у Војводини? „Електровојводина“, која улаже преко 50 милиона евра годишње у домаћу привреду. Зашто се њоме не хвале аутономаши? Зато што нису кадри да руководе Војводином и запосле њене грађане и сељаке, како би ови имали чиме да плате струју.

Аутономашке власти су фактички „национализовале“ капитал Војвођанске металске индустрије ради формирања „Развојне банке“. Војводини је Република исплатила 90% наших новаца зарађених продајом НИС-а на рачун ове банке (тада „Металс банка“). Врло брзо се потом Покрајина нашла пред банкротом, али то не смета аутономашима да троше наше новце на дипломатију, у чије име је екипа Предрага Новикова Штефану Филеу у Брисел однео лицидерско срце. А Развојни фонд Покрајине, којим би морала да финансира капиталне инвестиције, једва функционише. Све то објашњава аутономашко игнорисање успешне изградње моста код Бешке којим је руководила Република.

„Гарантованих“ седам посто

Зашто аутономаши агресивно захтевају промену Устава и неистинито га тумаче? Зато што Устав штити наше новце од самовоље аутономашке бирократије.

У члану 184. Устава пише: „Буџет АПВ износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета АПВ користи за финансирање капиталних расхода“. Аутономаши вређају интелигенцију грађана понављајући да се ради о само „гарантованих 7%“ буџета Србије које она има обавезу да даје Војводини. На основу те неистине „доказују“ да Србија поткрада Војводину. Фантастична замена теза, сва њихова економска пропаганда је усмерена на њено гебелсовско понављање. У ствари, радо би се ослободили те обавезе, па да баш све наше новце троше где они хоће – на себе.

Србија је од 2009. године извршење финансијских обавеза на територији Војводине препустила покрајинском Секретаријату за финансије. Сад сваки републички динар за Војводину иде кроз „лепљиве руке“ аутономашке бирократије. Ко контролише промет наших новаца у Војводини?

Перспективе Војводине ван Србије

Колико аутономаши сугеришу да ће Војводини бити боље без Србије, толико их стварност демантује. Они имају медије, немају аргументе. Ми немамо медије, имамо доказе.

Председник Немачког народног савеза је најавио да је у Немачкој сведена рачуница о износу права наследника „колективно кажњених“ припадника његове мањине – 32 милијарде евра. На сличну неправду се жале политичари војвођанских Мађара, иако је мађарско правосуђе Шандора Кепира ослободило кривице. „Sturm und drang“ захтева „Мителојропе“ за накнадом може Војводину коштати много више од 32 милијарде евра.

Уместо струје, аутономаши могу да понуде само бајке о струји. Цена струје у Војводини ван Србије би морала да буде тржишна. Десет година забавног програма Бојана Пајтића о ветрењачама, хидроелектранама, сунчевој, гасној и гнојној енергетици, обезбедило је струју тек за неколико учионица. Дакле, струја би јако поскупела, а и овако јефтину цену је тешко платити.

Какве инвестиције више очекивати из ЕУ? ЕУ не зна како своје дугове да плати, и разматра формирање Фонда за санацију старих неразумних зајмовима још горим зајмом 3 до 5 трилиона долара, од Американаца чија земља је још задуженија од ЕУ.

Дакле, ван Србије ће извесно порасти трошкови и незапосленост, и принудне наплате. Стандард ће се суновратити у мрак без струје. Још више земље биће у рукама странаца. Република даје озбиљне субвенције пољопривредницима. Како би ту обавезу прихватили аутономаши који располажу Развојном банком и Фондовима, а Покрајину су довели до банкрота? Коме треба Војводина с улицама и трговима под хипотеком, коме требају прескупе комуналне услуге због дугова страним банкама? Коме треба Војводина из које млади беже у иностранство да се прехране, а остају старци да присмачу буђав лебац? Наравно – непријатељу.

Фанатична вера у живот на вересију

Склоне да јалово расправљају о „кривици“ за своје стање, покондирене тикве се труде да за своју одгворност окриве друге, а себе „у облак упрегну“.

Подучавајући саморазмажености, аутономаши су збркали појмове, па производне инвестиције сматрају пљачком, реалне пљачке представљају као инвестиције, своје дугове и стране профите као приход Војводине, а очајничке наде као извесну будућност.

Наше комшије Мађари имају назив за такве:

Cigány báro

Пола века титоизма и деценија санкција, измениле су свест народа у Војводини. Многи још желе да се може живети од вересије и паразитирања на јавном буџету. Склоне да јалово расправљају о „кривици“ за своје стање, покондирене тикве се труде да за своју одгворност окриве друге, а себе „у облак упрегну“. Подучавајући саморазмажености, аутономаши су збркали појмове, па производне инвестиције сматрају пљачком, реалне пљачке представљају као инвестиције, своје дугове и стране профите као приход Војводине, а очајничке наде као извесну будућност. Наше комшије Мађари имају назив за такве – Cigány báro.

Војвођанско аутономаштво се оголило као нихилистичка религија којој је Србија ђаво, а вјерују – „србијанска пљачка Војводине“, док на свој провод троше наше новце. Вреди се сетити вица о Лали и расипном сину. „Не би ти мене од`ранијо да ја нисам `тео да јем!“, одговара Лали син који му се „отео, па…

…па добро, ко је крив за то?

Не. То питање је замка.

Право питање је: Qui bono? Ашморинвестмент менаџмент, Камекс, Агро-кор, Салфорд, Дукат, Инбев, Пепси, Хајнекен, Хемофарм, Атек, Суноко… и неколико Милошевићевих тајкуна. Десет година су аутономаши окретали „тај рингишпил у глави“ Војводине да не чујемо и не видимо економско пустошење. Три су последице њихове политике већ видљиве: општа сиротиња, незапосленост, и богаћење странаца, домаћих тајкуна и бирократије. И четврта последица се указује: рехабилитација „неуниформисаних“ окупатора и њихових помагача. Давно су у договору са аутономашима и већ су спремили потраживање од неколико десетина милијарди евра:

„Zahlen Sie bitte!“

Душан Ковачев: "Десет година су аутономаши окретали `тај рингишпил у глави` Војводине да не чујемо и не видимо економско пустошење. Три су последице њихове политике већ видљиве: општа сиротиња, незапосленост, и богаћење странаца, домаћих тајкуна и бирократије. И четврта последица се указује: рехабилитација „неуниформисаних“ окупатора и њихових помагача. Давно су у договору са аутономашима и већ су спремили потраживање од неколико десетина милијарди евра: `Zahlen Sie bitte!`“ На слици: "Весела браћа (Жалосна им мајка)", рад Уроша Предића из 1887. године.

„ДИ СУ НАШИ НОВЦИ!?“

Војводина није крава Музара.

Војводина није ливада на којој ће европска бирократија напасати своје љубичасте краве.

Војводина неће бити ни огледно добро трансатлантских франкештајна који својим изопаченим семеном хоће да искорене наше жито.

Неће Војводина да надничи за буђав лебац код газда које су рушиле њене мостове. Иду дани када ће њени грађани и сељаци збацити са себе ропство и срам и опет бити оно што јесу – своји на своме, на земљи у којој је Србија подигла највећи мост на Дунаву.

Војводино! Буди оно што јеси и питај те који су обећали да ће ставити тачку на пљачку питање од којег дрхте престрављени:

Ди су наши новци!?

Изворник текста: Геополитика

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: