Ладислав I


Свети краљ Ладислав

– I László –

краљ 1077-1095.

Млађи син краља Беле I и Аделаиде Пољске, наследио је брата Гезу I, венчавши се круном коју је онај добио од ромејског цара Михаила VII, у складу с мађарским обичајем, као најстарији у пасу арпадовог рода.

Ладислав I, је успео да приволи 1081. краља Соломуна да се одрекне наследства у његову корист, давши му високу милост новчаног издржавања.

Царски извори помињу да је војска Печенега вођена неким Соломоном пљачкала подунавску Тракију у доба цара Алексија I Комнина (после 1181. године). Није јасно да ли то био можда свргнути некадашњи угарски краљ Соломон.

Зна се да је свргнути Соломон затим још једном пробао да створи заверу којом би га с власти збацио, али га је Владислав ипак помиловао Бога ради, када је прославио канонизацију краља Стефана I,   краљевића Емерика и бискупа Герхарда, коју је испословао 1083. године код римске Цркве, благословом папе Гргура VII (Васељенска патријаршија такође их је канонизовала, али тек 2000. године). Владислав је прославио успомену на своје претходнике у манастиру Бихар, где се чувала десница рука Светог краља Стефана I. Основао је 1091. године у Загребу катедралу посвећену том светитељу која је касније постала катедрална црква бискупа Славоније подређеног острогранском надбискупу.

Краљ Геза I и принц Ладислав

Одрекавши се завера и смутњи, бивши краљ Соломун отишао је прво у Регенсбург, где га је, на срамоту, напустила жена, пребегавши једном пољском кнезу. После тога се Соломун скрасио у Истри, код своје ћерке и зета, маркгрофа Истре, Улриха Вајмар – Орламинде. Старачке дане је провео у Пули, где је и сахрањен. Тамо су после калуђери еремитског реда развили читав његов култ, на основу чега су у Истри настале бројне легенде, од којих ни једна ипак, није успела да нађе поклоника у Мађарској. Краљ Соломон је сахрањен у Пули, у цркви Св. Климента која више не постоји. Сачуван је само његов надгробни епиграм: „Hic requiescit illustrissimus Salamon Rex Pannoniae

Владислав је био сушти пример најбољега у врлини свога доба, па се у складу с духом времена витешки. Кажу да је био оличење мушке лепоте: од свих за главу виши, од момака лепши, а бранитељ цркве и народа. Још док није био краљ, прославио се у боју код Керлеша где је тукао Печенеге и Кумане. Угарски суседи Срби су сачували причу како је у двобоју победио чувеног монголског Бату-кана. Мађари су га славили и као заштитника девојачке части (у томе га је прославила прича како је од насртљивог Кумана спасао честитост једне просте девојке). Осим лепоте и војне вештине, красила га је још више и памет. Радије је од непријатеља направио пријатеља, побеђујући га својом честитошћу боље него оружјем. Краљу Соломуну је опростио издају,  за коју би га Свети краљ Стефан I  рашчеречио. Борио се против Соломуновог таста, моћног немачког цесара Хенрика IV, ради чега се удружио с ренфелденским господарем, Рудолфом („Волф“) Швапским  Од Рудолфа Ладислав је испросио ћерку Аделаиду и оженио је и у том браку  добио кћер Приску (Пирошку), која ће касније постати ромејска царица. Након њене смрти се још једном женио, Аделаидом Савојском. Приликом ратовања против цесара Хенрика, у коме је Ладиславу добро ишло, у најтежем тренутку по овога цесара прекинуо је непријатељство. Није иза оваквих потеза стајало само човекољубље, већ велика државничка памет. Краљ Ладислав је знао ово: Схватио је да му је бољи стари, новчано подмирени Соломон с оне стране границе, него неки млад и похлепан противкраљ. Исто је владару бољи и слаб цесар Хенрик него моћни нови цесар, макар му стопут Ладислав био зет.

Уз све своје поштовање цркве, кренуо је да покори Хрватску, којој су папе немеравале да поставе краља, свог непосредног вазала. На јадранско приморје су Мађари нападали још за време краља Соломуна, кад је с Ладиславом на војску против крањско-истарског маркгрофа пошао и Димитрије, бан новоосноване мађарске бановине на Јадранском мору. Овај је био ожењен Ладислављевом рођеном сестром Јеленом званом „Лепа“ (такође ћерком краља Беле I). Овај бан је брзо потом узео у државу и Хрватску, ради чега се насловио Dux Croatorum.

Од тада историји није јасно шта се дешава у Хрватској – Папа је послао свог посланика (легата)  да крунише неког Свинимира за краља у Далмацији. Забуна настаје отуд јер хрватски историчари не дају друкчије него да је Свинимир (Хрвати кажу „Звонимир“) друго име бана Димитрија, али сем самовоље, другог доброг доказа за то немају. Крај живота тог Свинимира је непознат. Много векова после јавила се међу далматинским доминиканцима бајка која говори да су га бајаги убили сами „неверни Хрвати“.

Ово венчање краља у Далмацији расрди Мађаре, па је Владислав пошао да покори Хрватску војском, али је изненада морао да пође натраг да земљу брани од Кумана. Краљ Владислав је оставио сестри баници Јелени у помоћ један одред војске коме је за вођу наредио својег рођака Алмоша. Појединости о начину доласка Хрватске под власт Мађарског краља су нејасне, али је сигурно да је од доба Владислава и она у пуној власти мађарског краља.

Да би искоренио зле навике у народу (скитање, крађу и нарочито женски разврат), краљ Владислав је донео закон о заштити имовине, брачне верности и утврђењу хришћанства. Прописао је да се обеси свако ко украде било шта веће од кокошке, а да муж који ухвати жену у прељуби има право да је казни смрћу. Батинама се кажњавао ко неће у цркву неће, а ко не похађа Божију службу недељом, кажњавао се одузимањем коња, што је био посебан притисак на мађарску властелу. Ономе ко лови недељом, прописао је да му се одузме и коњ и пас. Ако би неко приносио жртве паганским боговима, прописано је да му се узме во (тек је Јосиф II Хабсбург ове мере укинуо). Године 1092, краљ је сазвао први Мађарски црквени сабор. Умро је не оставивши за собом мушког потомства. Сахрањен је у цркви у Шомођвару, а век касније је проглашен за свеца.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: