Јавни „Сигнали“ о тајном статуту Војводине


Добродошли другови,

на нашу малу маскараду…

Светлана Ражнатовић

 

Правилност «оријентације» на војвођанском «политичком компасу»

Није ни мало чудно то што је рад на пројекту Статута Војводине велика тајна Демократске странке. Одавно ова, данас «социјалистичка» странка, велом тајне обавија своју страначку прошлост која јој не иде у прилог. Она је одавно заборавила све о Ђинђићевим ратним сусретима са Караџићем на Палама и о потупуном усаглашавању унутрашњих статутарних партијских одкумената ДС и СДС. Тада је Ђинђићев политички савезник Радован Караџић био Врховни командант војске која је по Сарајеву јавно вршила акције ради којих су га данас његове бивше «партијске колеге» екстрадирале Хашком Трибуналу да кривично одговара. Међутим, Сарајево није у Војводини, али ратно – савезничка странка Радована Караџића има у Војводини одлучујућу власт. Њени (војвођански) лидери јако крију своју приврженост ултрадесничарским идејама и чланство у националистичим странкама из своје младости. Додуше, свако је слободан да промени политичку оријентацију, али по неко од нас има слободу да памти «дуже од доручка».

Међутим, кад председник ПИВ (будуће Владе Војводине) и први човек војвођанское ДС избегава да јавно каже било шта одређено о изради Статута Војводине[1], то је онда проблем. Наиме, Бојан Пајтић, први човек ДС Војводине и  стручњак управо у области Уставног права, ни једном није навео ни себе, ни другога, као члана «тајног експертског тима ДС[2]» који ради на Статуту војводине. За овај тим  до данас знамо само да постоји, али не и који «експерти» га чине. Још већи је проблем, што се ради о челном човеку Војводине, «мотора који треба да повуче Србију у Европу» (Ђинђић). Кад Пајтића новинари питају о Статуту Војводине, је ли одговор рећи како је «ДСС изгубила политички компас»? Није ли замена националистичке идеологије Народне странке Милана Парошког из деведесетих, атлантском утопијом «Коалиције за европску Србију» из 2008. године, промена пола на «политичком компасу»? Тако радикалне политичке промене су могуће само ако је природа њихове променљивости чисто спољашња. Ово није опсервација аутора, него објашњење самог Пајтића:  «Суштина (измене Сттута Војводине је) у стварању модерне администрације, да се мењају застарели термини у намери да покрајина боље функционише»[3]. «Све треба изменити да би све остало по старом», хиљаду пута је поновио покојни Драгош Калајић. Отуд није чудо што су војвођанским Демократама колеге из ЛСВ замериле због «козметичких измена» положаја покрајине. И замерају им још, а на крају ће се са свим сагласити, као што су и досад чинили.

Откривање царске голотиње

Пошто је флоскулирање представника ДС упадљиво исцрпљено и сва домаћа јавност схватила да се ради о «тајном пројекту», прибегло се дисимулацији јавне расправе. У Емисији «Сигнал», на 1. порограму РТВ Војводине, 19. 9. 2008, учествовала су најмање два «експерта», од којих је најмање «један» директно упознат са садржајем «Тајног пројекта Статута», саставом «Експертског тима ДС» и радом на пројекту. Ради се о Влатку Ратковићу, члану ДС, председнику Законодавног одбора Скупштине Србије. Да господин Ратковић с обзиром на високу функцију у нормативној области, располаже само катастрофалним незнањем о елементарним начелима у области теорије државе и права и уставног права, уочићемо касније. Поред њега је у емисији учествовао још један, квалификованији стручњак у области уставног права, др Тамаш Корхец. Он је, поред високог стручног наслова, још Заменик председника ПИВ (по «тајном пројекту», будуће Покрајинске Владе). У емисији је представљен је као Покрајински секретар за управу, прописе и националне мањине. Борко Илић из ДСС је био једини представник такозване војвођанске опозиције, јер је колега Мировић из СРС био оправдано одсутан, пошто се његова странка распада. Представница Лиге је била Маја Седларевић, подпредседница Скупштине АПВ. која се у Статутарној материји снашла далеко боље од присутних «експерата» из нормативне области и претворила у главног критичара «тајног пројекта» ДС усаглашеног са СВМ.

Емисија, замишљена с племенитом идејом да разоткрије садржину «тајног пројекта» Статута Војводине, само је продубила конфузију.

Почетак лупетања Максима по дивизији

Покојни Душко Радовић је једном рекао: «Велики проблеми се успешно решавају још већим». Можда је баш овим био мотивисан Влатко Ратковић кад је у намери да демистификује «тајни пројекат» Статута, изјавио: «Не ради се о Статуту, не ради се чак ни о Нацрту, већ о преднацрту радне верзије статута… не постоји тајност». Непостојање тајности је одмах демантовала Седларевићева, рекавши «у Лиги предлог Статута АПВ нисмо ни видели». Корхец је био искрен као и раније и додао: «…ми у СВМ смо прегледали предлог Статута којег је израдила ДС и увелико смо га усагласили… али док немамо већину у Скупштини Србије за усвајање тог статута, нема смисла да отварамо јавну расправу».

Учесници из «позиције» су се на почетку емисије спонтано сложили да, уместо о «тајном пројекту», почну да  критикују начин доношења Устава републике Србије. При том су изрекли неколико полуистина, док су важне истине прећутали. «Посланици Скупштине Србије су видели Усаглашени текст УРС тек на сам дан гласања» (Корхец). «Посланици Скупштине Србије су видели текст Устава Србије тек кад су гласали за њега… и грађани Војводине и њихове организације, требало би сви да буду укључени у израду пројекта статута АПВ» (Седларевићева). Текст Устава су, наравно, посланици српске скупштине видели на време. Усаглашени текст УРС је само текст усвојеног предлога обрађен са малим изменама, који се усаглашава на јавној седници, по правилнику надлежног скупштинског тела, а не припремају га анонимни «експерти» по кулоарима, мимо демократски изабраних органа власти. Јавна расправа о Уставу Србије је почела далеко пре постизања већине, чак шта више, трајала је годинама, што је имало пун демократски смисао. Најзад, Устав Србије није донела већина, већ је донет консензусом (=једногласјем) свих демократски изабраних народних посланика у Скупштини и потврђен од стране Народа непосредно, на референдуму, који је најшири и најдемократскији облик непосредног изјашњавања народа. Ако је Седларевићева тако сигурна да је «Војводина рекла не уставу Србије», пошто се о Уставу позитивно изјаснило тек нешто мање од половине укупног броја гласача, зашто ни у ЛСВ не захтевају да се грађани Војводине на референдуму изјасне треба ли им у опште Статут Војводине?

Уосталом, зар тема није била Статут Војводине? Зашто се онда уопште толико причало о Уставу Србије? Све ово је показало како ће војвођански владајући политички фактор радије да критикује Устав Србије него што ће да проговори било шта о свом «тајном пројекту». «Волим и ја позориште, али не у својој кући», рекао би покојни Новак Новак. Баш тако, и Влатко Ратковић у расправи се најзад досетио како је «…предимензионирани значај теме о Статуту последица изборног фијаска ове странке (ДСС)», настављајући праксу руководства ДС, да се говорећи о статуту Војводине у ствари прича о туђем изборном поразу, чему је пут утро Бојан Пајтић.

Свестан ваљда да ће се неко досетити да говоре о свему другоме, осим о Статуту Војводине, Корхец рекао како «…ми морамо у једном конкретном тексту говорити о статуту».

Седам посто

Међутим, баш тада је запело око најболније теме. «Наши новци», то јест, они који су предвиђени за Војводину, према сазнањима новосадског листа «Дневник» који је «Гвирнуо» у «тајни пројекат» ДС, износе само 7% буџета или тек нешто више. Седларевићева се одмах овог досетила кад се коначно повела прича о «тајном пројекту» Статута и директно јавно рекла представнику ДС: «срамно је издвајати само 7% из буџета Србије за Војводину. Када смо Устав критиковали због уставних решења за аутономију Војводине, Пајтић је објаснио да је ДС морала да пристане на то у том политичком тренутку, али да ће се будућим Статутом Војводини дати све могуће надлежности».

Седларевићева је директно тражила од Ратковића да објасни зашто ДС не допушта да Војводина има председника, а он је одговорио како је «институт председника сувишан и скуп институт». Питамо се, зар «Народна канцеларија» Председника Србије, на Републичком буџету, којег плаћају и Војвођани ( а коју Устав уопште не предвиђа), није скупа и сувишна?

Корхецове добронамерне опсервације о статутарном уређењу питања војвођанске имовине, требале су да смире сукоб међу учесницима емисије, али су робусни одговори Влатка Ратковића и самој водитељки новосадске телевизије «парали уши». Свесна јасне лигашке тврдње, да су «тајним пројектом» Војводини само «козметички повећана овлашћења», питала га је: «Добро, хоћемо ли ми живети боље ако се ПИВ буде звало Влада Војводине», а Ратковић је одговорио: «Апсолутно!».  Заиста, како изаћи на крај са оваквом аргументацијом? Хајде да сви променимо имена, можда ће нам стварно кренути боље, баш као кад је Хомер Симпсон променио име у «Макс Пауер».

На крају се чак и Борко Илић (ДСС) укључио у причу, говорећи како је установљење округа надлежност Владе Србије и да ова материја не може да се регулише Статутом Војводине, пошто се окрузи по Закону установљују од стране владе, посебном Уредбом. Тада је Корхец навео да се не ради о ствари из надлежности владе, не о окрузима које формира Влада Србије. Ради се дакле, о сасвим новим окрузима покрајине, а не Србије. Илићу је остало само да констатује како је то нешто сасвим  ново: Наспрам постојеће окружне децентрализације, «тајним пројектом» се предвиђа парадецентрализација, са новом бирократијом. Илић је представнике позиције још само питао «колико ће још новаца да нас кошта још једна, паралелна покрајинска администрација» и «колико та администрација треба да запосли њихових партијских кадрова». Одговор није добио. Седларевићеву је много више занимало зашто Панчево, град у коме су Чанкови преци постали Војвођани пре пола века, «тајним пројектом» Статута неће постати седиште посебног покрајинског округа. Представник ДС је сасвим игнорисао ово питање.

«Карактер» Законских одлука

На самом крају, водитељка је тражила од учесника да јој објасне и нешто о «Законским одлукама» на које по «тајном пројекту» Статута Војвођанска Скупштина треба да стекне право. На то господин Корхец рекао је дословно овако: «Законске одлуке су одлуке са значајем закона, значи да оне имају карактер закона». Влатко Ратковић га је допунио, рекавши: «И Скупштине општина… доносе одлуке које имају снагу закона».

Прописи иначе имају своју садржину и форму. Садрже диспозиције и санкције. Правна наука јасно познаје појам природе садржине прописа. Али говорити о карактеру прописа може да значи било шта. У сваком случају, карактер прописа, је пре нека социолошка или историјска категорија, чије увођење у датом случају само компликује а не објашњава ништа.

У сваком случају, према републичком Уставу, јасно је да Статут покрајине мора да се усклади према Уставу и Законима, а не супротно.

Али, кад је Влатко Ратковић изјавио «…легислатива републике ће морати да прати Статут Војводине», показао је потпуно непознавање теорије државе и права, уставног права и хијерархије правних аката. Још је додао «..и Скупштине општина (…) доносе одлуке које у суштини имају снагу закона». Ради се о катастрофалном непознавању основних елемената правне науке, а Корхец га ни једном није прекинуо, исправио или допунио. Па зар грађани Војводине нису на референдуму за Устав Србије између осталог гласали и да принцип уставности и законитости буде усвојен? Да није «тајни пројекат» Статута Војводине неки сремачки кум, или су закони сватови од којих се очекује да га прате по селу, макар то село било и општински центар? Праћење правних аката је нешто непознато науци. Ако је Ратковић мислио да се закони усаглашавају према статуту, то би значило да принцип хијерархије правних аката дуби на глави, баш као «слатка мала изврнута торта», којој «дно на врху стоји». Тога има само у цртаном филму о Сер Жилету и Снебивљивој аждаји.

Бирократска контрареволуција двадесет година после Милошевића

Шта је уопште из свега постало јасно о «тајном пројекту» Статута Војводине? Пре симулације «јавне расправе» о «тајном пројекту» нисмо знали ни ко га пише, ни зашто се крије, ни које ће бити надлежности Војводине и њени окрузи. После «квазидијалога» у емисији «Сигнал», не знамо ни да ли «тајни пројекат» уопште постоји, ни да ли ће се у ствари (по грбачи грађана Војводине) плаћати двострука локална администрација, ни који акти имају вишу, а који нижу правну снагу.

Вођа СВМ, Иштван  Пастор је пре свега недељу дана рекао «…има пуно простора за директне инвестиције Мађарске у Војводину и Србију… Мол и ОТП банка су… једине мађарске фирме које су озбиљније ушле на српско тржиште»[4]. Међутим, знатно пре тога, ОТП банка је одлучила да напусти српско банкарско тржиште[5]. Без обзира на Пасторову добру вољу, мађарски финансијски капитал (који за разлику од других Западних капитала нема проблема с наплативошћу потраживања), неће пратити «тајни пројекат» наших аутономаша[6]. ОТП банка би радије пословала у Русији, на чији се капитал шеф ЛСВ гади[7]. ОТП банка напушта Србијуи Војводину!

Дакле, једини стварни нови капитал од којег се много очекивало у Војводини, диже сидро и одлази из нашег дела Панонског мора. Новац из «предприступних» фондова ЕУ долази нам само у виду флоскула о «улагању кроз регионализацију», а «гринфилд инвестиције» у протеклих осам демократских година, мршава су «сатисфакција» атлантским утопистима у отаџбини. Мађарски капитал не жели да дели кесу са сународницима у Војводини, а на жалост и њихов народ се на референдуму у матици изјаснио како неће да дели са њима ни држављанство.

Новосадски део аутономаша у ЛСВ је остао на старом реторичком курсу. Изјава Маје Седларевић да у «процес доношења Статута Војводине треба укључити све њене грађане, али и војвођанске организације», уз стално дефинисање нових захтева за аутономијом, подсећа на реторику позног социјалистичког самоуправљања. Оно се бавило «антиетатизацијом» и «одумирањем државе» кроз «преузимање њених функција од стране радних људи и грађана и њихових друштвено-политичких организација».

Уз политичаре, чији се «експерти» за нормативну област, дознају у традиције анархичног титоистичког самоуправљања[8], туторисаног кредитима тзв. Запада, сасвим ћемо логично имати проблема с изопаченим ставовима о основним начела правне државе, уставног права и изокренуту хијерархију правних аката. Уз њих такве је бесмислено надати се развоју «владавине права» и «европских вредности». Сви они који се на речима данас залажу да Војводину «вежу за европски поредак», интимно верују у СФРЈ, а Лигаши су једини који то поштено и признају. Једино чему можемо да се надамо с њима таквима, то је да ће они поново стварати једино што умеју: «друштвено политичке организације», само ће их сада прозвати «невладиним организацијама», а «друштвеног правобраниоца самоуправљања» ће да васкрсну под «фенси» именом «Обдусман». «Друштвено-политичке заједнице» ће поново добити своје Веће, али ће се оно сад звати «Веће националних заједница». За све то време доћи ће до удвостручења бирократије и раста плата неких нових «фотељаша» у покрајинској и локалној самоуправи војводине на и онако мршавом буџету Србије и скромних војвођанских «седам посто».

11. 9. 2008.

Објављено:

Ковачев, Душан: „Сигнали“ о тајном статуту Војводине, НСПМ, 11. 9. 2008.

Ковачев, Душан: „Сигнали“ о тајном статуту Војводине, Нема шале, јануар 2009;


[1] Статут Војводине на јавној расправи, Грађански лист, 5. 9. 2008, Ф. Марјанов, http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=28771

 

[2] У међувремену се сазнало више о експертском тиму за израду Статута града Новог Сада: Коалициони партнери у статутарној замци, Грађански лист, 4. 9. 2008, http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=28661

[3] Статут у складу са Уставом, Курир, 30. 8. 2008, http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-30-08-2008/statut-u-skladu-sa-ustavom

[4] http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/drustvo/2008_08_19/vest_78976.jsp

[5] ОТП банка бежи из Србије, Обрадовић, Милош, Бизнис новине, 23. 7. http://www.svevesti.com/?l=sr&a=95094

[6] Источно позиционирање (ни)је изговор, Вујић, Властимир, НИН бр. 3010, 4. 9. 2008.

[7] Тајни пројекат Ре-аутономије Војводине, Ковачев, Душан, НСПМ, http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_kovacev5.htm

[8] О утицају идеологије Анархизма на социјалистичко самоуправљање у Југославији, видети дела Ласла Секеља

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

2 Responses to Јавни „Сигнали“ о тајном статуту Војводине

  1. It’s truly a nice and useful piece of information.
    I am satisfied that you simply shared this helpful info with us.

    Please keep us informed like this. Thank you for sharing.

  2. Повратни пинг: Фонд Слободан Јовановић | Д. Ковачев: “Европска регија” припрема Војводини Пасторов статут

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: