Voting Private Jeremić

Изворник текста: Фонд стретешке културе, 20. март 2017. г.

Пошто је пре десет година разбио српску Владу да би онемогућио примену Акционог плана против једностраног проглашења независности „Косова“, Вук Јеремић се посветио каријери у ОУН. Сарадник клинтоновских глобалиста се вратио како би Србији изнуреној од Вучићевих драматизација понудио своју раскошну личност на изборима за шефа државе.
Прочитајте остатак овог чланка

„Суверенизам“ уместо суверености

Изворник текста: Фонд стратешке културе (први и други део), 29. 9. 2016. г.

У српском политичком говору се израз „суверенизам“ користио ретко и спорадично, као саморазумљив појам, мада није био такав. Крајем 2014. године ова политичка поштапалица изазвала је раздор у ДСС-у. Израз је потом нетачно приписан руској политикологији. Врло брзо је његова употреба у Србији почела да замире, али никад потпуно. Ипак, овај израз је остао парадигма потпуне појмовне дезоријентације десног центра у Србији и нестанка поверења у државну сувереност. Прочитајте остатак овог чланка

Мирослав Јовановић: Куда Европска унија води Европу?

Објављено: НСПМ, 9. 5. 2016. г.

Проф. др Мирослав Н. Јовановић је у Београду 21. априла 2016. године у Одељењу друштвених наука САНУ (Београд) одржао предавање на тему: Куда Европска унија води Европу. Прочитајте остатак овог чланка

Пред формирањем нове владе 2012. године

Избори су завршени и биће формирана нова влада. Србија је презадужена на свим нивоима, а захваљујући игнорисању кризе и погрешној економској политици под неодољивим притиском финансијског капитала светске корпоративне класе. Постоји ли могућност да се нова влада бори против диктата ММФ-а и створи услове за извлачење из кризе? Прочитајте остатак овог чланка

Где је српска Војводина?

Срби одувек живе у „аутономији“ (самоуправи). Ово је био и остао најстарији облик уређења правног бића српског народа међу цивилизованим народима. Ни једна национална катастрофа, ни дуготрајна окупација није успела да уништи тај извор слободе из којег се наша држава упорно обнављала, а национална култура одржавала, што потврђује и недавна историја. Непријатељи су свесни како су самоуправне слободе извор наше народне снаге, па хоће да нам огаде појам аутономије како би заувек затровали српску културу. Прочитајте остатак овог чланка

Зашто се Војводина стиди жртава фашизма_

Душан Ковачев: Потпуни нехат према успомени на наше жртве, који је поводом Везирца „гурнут под тепих“, ескалирао је недавно поново у граду којег су некад звали „Српска Атина“, а поводом комеморације којом се обележава сећање на жртве фашистичке окупације. На слици: Споменик жртвама фашистичке рације 1942. године у Новом Саду, рад академског вајара Јована Солдатовића

Власт је ове године секуларизовала комеморацију организовану поводом сећања на жртве фашистичке рације на новосадском Штранду. Када је новосадски градоначелник јасно ставио до знања да се неће обазирати на вољу верских организација, реакција челних људи покрајинске власти је наликовала чувеној зен причи: нит шта видели, нит шта рекли, нит шта чули. Тиме је назјад проблем постао видљив – суштински изостанак интересовања покрајинске власти према стварним антифашистичким традицијама у Војводини. Прочитајте остатак овог чланка

Триста милијарди разлога због којих Србија не треба да уђе у НАТО

 

На слици: Густ облак отровних испарења након НАТО бомбардовања Панчева (стотинама километара далеко од Косова и Метохије), којег су кише обориле на обрадиву земљу, изазвавши трајне последице по екологију и непроцењиву штету по здравље становништва Србије.

Србији није упућен званичан позив да приступи НАТО-пакту, а актуелна власт покушава да покаже како је сасвим природно да Србија буде део овог савеза, истичући да ће поред безбедносне имати и велику економску корист. Међутим, органи домаћих јавних власти се, још увек, нису бавили економским и имовинским питањима на ту тему. Део домаћег„невладиног сектора“ је наклоњен чланству у НАТО-у, али, такође, није поднео јавности ваљан аналитички покушај којим би приказао било какву корист од ступања Србије у исти. Одговоран приступ налаже озбиљно разматрање питања економске исплативости чланства Србије у НАТО-у, при чему се не сме занемарити чињеница да је безбедносни положај Србије према чланицама НАТО-а већ (безуспешно) регулисан правилима ОУН-а, ОЕБС-а и „Партнерства за мир“, а да већи део чланица НАТО-а до данас, непосредно или посредно, крши ове прописе, повређује територијални интегритет Србије и имовинска права ње и њених грађана. Прочитајте остатак овог чланка