Константин Богдановић о изразу „паор“ у Војводини

Изворник текста: Петровград.орг, 3. 8. 2017. г.

Препуна су Војводине била уста војвођанских незналица док су аутономаши били на власти у Војводини. Наравно да су им била пуна уста Војводине пошто су је  прождирали. Кад им се Војводина отргла из уста смислили су у својој глупости чиме да је довабе себи натраг. У покварености своје незналачке памети су смислили да ратаре у Војводини прозову паорима. „Хај`те к нама, ми ћемо да заштитимо војвођанске паоре“. Хајде ми да сазнамо шта је Војводина о изразу паор записала у доба свог настанка и то из пера уредника службеног гласила Војводине, мудрог  Константина Богдановића. Његове речи су данас још савременије него у његово доба. Прочитајте остатак овог чланка

Књижевно сведочанство Боогдана Чиплића о изазу „паор“

Изворник текста: Петровград.орг, 9. 7. 2017. г.

Војвођанске незналице немају појма о стварном, срамном смислу израза паор. Гледали су они пар ТВ емисија у којима су чули тај израз, а знају да га је и Ђорђе Балашевић користио у две своје песме, па су смислили да наше ратаре прогласе паорима, што је било најгора увреда за њихове претке. Прочитајте остатак овог чланка

Александар Вучић у Бачком Јарку прогласио Немцe домаћинима Србије

Изворник текста: Фонд стратешке културе, 31. 5. 2017. г.

У Бачком Јарку је 5. маја 2017. године освећен споменик подунавским Швабама који су пре седам и по деценија страдали у тамошњем логору. Александар Вучић је том приликом немачке госте прогласио „домаћинима“ Србије. Проглашење „наше“ одговорности за репресију војног режима Ивана Рукавине и Брозове ОЗН-е у Војводини сматра предусловом поштовања српских жртава. Јован Ранисављев је објавио сведочанство пријатеља о томе да Вучићеви гости из Немачке сматрају да  је репресија над Немцима у Бачком Јарку „српски злочин“.  Прочитајте остатак овог чланка

Виц о Лали је створен у Београду

Изворник текста: Петровград.орг, 25. 5. 2017. г.

Пишући текст „Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо“, навео сам који су чиниоци садржине регионалног националног идентитета српских староседелаца Бачке и северног Баната који су данас сасвим запостављени. Током трајања Југославије, висока национална свест је гурана у заборав јер је сматрана шовинизмом, а родољубље је изједначено са национализмом. Веселост и тромост су пренаглашене нарочито захваљујући масовним медијима. Развојем модерних медија, свођењем интерсовања публике на кратку и забавну вест идентитет Лала је погрешно везан за „Лалу“ из вица.

Прочитајте остатак овог чланка

Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо

За наук будућим генерацијама, године 1937, велики српски историчар и енциклопедиста Станоје Станојевић је у енциклопедијском лексикону „Свезнање“ објавио одредницу са објашњењем појма. „Лале: Назив за Србе из Бачке и северног Баната; посбан етнички тип. Карактеристичне душевне особине: тромост, веселост, висока национална свест и родољубље.“ Прочитајте остатак овог чланка

Година рођења народне љубави према српској књизи

Изворник текста: Петровград орг, 20. 5. 2017. г.

Немамо података о српском књижевном издаваштву из 1800. године. Тада су српски трговци били добављачи књижевних издања. Њиховом заслугом је српско књижарство ушло у народ и успешно затворило пословни круг. Прочитајте остатак овог чланка

Идилична трагедија салаша

Изворник текста: Петровград.орг, мат 2017. г

Када се нам данас неко помене салаш, то изазива навалу романтичних осећања. Романтична осећања изазову сладуњава сећања. Патетична осећања данашње генерације буди успомена на песму „Ја сам рођен тамо на салашу“. Али данас се само старији од седамдесет година још сећају салашарског живота. Прочитајте остатак овог чланка