Удружење Војвођана у Београду

Изворник текста: Стање ствари, 22. 12. 2017. г.


Срби су високо ценили свој завичај и удруживали се по завичајном основу у покрајинска удружења. Након Првог светског рата је у Београду живело више од 40 хиљада Срба из Војводине. Најзначајнији међу њима су се окупили у Удружењу Војвођана у Београду, настојећи да у престоници унапреде културу и привреду завичаја, а нарочито да помогну завичајној омладини током школовања и запошљавања.


Прочитајте остатак овог чланка

Русофобне „Вере и завере“ против истине о Црвеној армији

Изворник текста: Фонд стратешке културе, 27. 11. 2017. г.


Александар Тишма се згадио од Црвене армије јер су по ослобођењу његови вршњаци обукли партизанске униформе, а девојке се заљубљивале у те „сељачине“. Пола века касније, објавио је роман „Вере и завере“ с мотивом масовног руског војног силовања Немица по селима Тирингије, одмах пошто су оданде Руси пробили фронт Вермахта. Заборавио је „ситницу“: из Тирингије је Вермахт истерала војска САД, а управу над том облашћу је препустила совјетским властима пола године касније (октобра 1945. године). Сорошевској продукцији су мало биле Тишмине измишљотине, па су, у серији РТВ-а, руског војника произвели у рафинираног садисту и кољача.


Прочитајте остатак овог чланка

Роман „Бапа“ Радована Влаховића

Изворник текста: Банатски културни центар, децембар 2017. г.


Иако је српска култура уопште, па и књижевна култура веома стара, она је преживела снажан дисконтинуитет услед пропасти српске државе у средњем веку. Основни облици јавног организовања народног опстали су у то доба тек на простору данашње Војводине под окриљем православне цркве, а књижевност опстала и самородно се усмено развила у слободарску мисао тек на подручју слободног крунског Великокикиндског дистрикта, у равници на северозападу Баната.


Прочитајте остатак овог чланка

Сима Поповић се још 1868. г. јавно супротставио употреби речи „паор“

Изворник текста: Стање ствари, 23. новембар 2017. г.


Пошто новинарске незналице у Војводини упорно гњаве публику преосмишљенм изразом паор, јавност Војводине треба да се сети како је Сима Поповић још далеке 1868. године чланком „Сељак или `паор`“ детаљно посведочио увредљивост овог израза. Поповић реч паор бележи под наводницима још у наслову, а у уводнику чланка захтева да престане ружење и исмевање земљоделаца оваквим начином.


Прочитајте остатак овог чланка

Култ Радомира Константиновића је дискурс и гламур самопорицања

 Изворник текста: Фонд стратешке културе, 22. новембар 2017. г.


У Србији се већ деценијама покушава стварање једне високопарне, филозофски стилизоване религије. Ради ње je створен култ Радомира Константиновића кога чак представљају као узор „антифашизма“. Секуларни клир ове секте би главу  Радомира Константиновића радо насадио Србији на рамена, а тој глави усадио своје интерпретације Константиновићевих идеја о којима је он сам давно престао да говори и пише.



Прочитајте остатак овог чланка

Ђура Јакшић и Милутин Јакшић о изразу „паор“

Изворник текста: Стање ствари, 15. 11. 2017. г.


Пошто су војвођанске незналице потпуно загадиле јавни говор неумереном и неприличном употребом израза паор, ваља да објавимо шта о том изразу сведочи стваралаштво Ђуре Јакшића и његовог синовца Милутина Јакшића.


Прочитајте остатак овог чланка

Јован Јовановић Змај о изразу „паор“

Изворник текста: Стање ствари, 3. 11. 2017. г.


Војвођанске незналице, које у свом културном аналфабетизму затрпавају покрајинску јавност изразом паор, не познају чак ни књижевна сведочанства Јована Јовановића Змаја о погрдном смислу те речи којом је вређан српски ратар. Подсетимо стога јавност шта су о значењу и смислу речи паор забележили чика Јова-Змај и његови сарадници у новосадском листу „Стармали“.


Прочитајте остатак овог чланка