Збрка о Лалама

Изворник текста: Петровград.орг, 16. 6. 2017. г.

Сајт „Петровград.орг“ је усталасао медијско мртво море о теми Лала. Ускомешала се жабокречина, из муља који је прекрио дела наших честитих предака почео је да се јавља њихов светли лик. Јавност је сазнала да је њена представа о Лали погрешна и бурно је реаговала на истину. Прочитајте остатак овог чланка

Виц о Лали је створен у Београду

Изворник текста: Петровград.орг, 25. 5. 2017. г.

Пишући текст „Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо“, навео сам који су чиниоци садржине регионалног националног идентитета српских староседелаца Бачке и северног Баната који су данас сасвим запостављени. Током трајања Југославије, висока национална свест је гурана у заборав јер је сматрана шовинизмом, а родољубље је изједначено са национализмом. Веселост и тромост су пренаглашене нарочито захваљујући масовним медијима. Развојем модерних медија, свођењем интерсовања публике на кратку и забавну вест идентитет Лала је погрешно везан за „Лалу“ из вица.

Прочитајте остатак овог чланка

Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо

За наук будућим генерацијама, године 1937, велики српски историчар и енциклопедиста Станоје Станојевић је у енциклопедијском лексикону „Свезнање“ објавио одредницу са објашњењем појма. „Лале: Назив за Србе из Бачке и северног Баната; посбан етнички тип. Карактеристичне душевне особине: тромост, веселост, висока национална свест и родољубље.“ Прочитајте остатак овог чланка

Година рођења народне љубави према српској књизи

Изворник текста: Петровград орг, 20. 5. 2017. г.

Немамо података о српском књижевном издаваштву из 1800. године. Тада су српски трговци били добављачи књижевних издања. Њиховом заслугом је српско књижарство ушло у народ и успешно затворило пословни круг. Прочитајте остатак овог чланка

Сећање на Рашу Попова

Изворник текста: Петровград.орг, април 2017. г.

Поживе Раша Попов 84. године. Прочитајте остатак овог чланка

Идилична трагедија салаша

Изворник текста: Петровград.орг, мат 2017. г

Када се нам данас неко помене салаш, то изазива навалу романтичних осећања. Романтична осећања изазову сладуњава сећања. Патетична осећања данашње генерације буди успомена на песму „Ја сам рођен тамо на салашу“. Али данас се само старији од седамдесет година још сећају салашарског живота. Прочитајте остатак овог чланка

Историјски симболи као „смоквин лист“ хералдичке срамоте Војводине

Изворник текста: НСПМ, 19. 8. 2016. г.

Покрајинска влада Игора Мировића поднела је Нацрт одлуке о изгледу и коришћењу „традиционалних симбола“ АП Војводине. Намеравају да историјски грб Српске Војводине из XIX века прогласе војвођанским „традиционалним грбом“ како би прекрили аутономашку хералдичку срамоту из 2002. године, омогућили јој да опстане и да заузме место „историјског симбола Војводине“. Српска историјска знамења не смеју постати „смоквин лист“ за прикривање ликовног сведочанства аутономашке језуитске политике. Прочитајте остатак овог чланка