Израз „паор“ у додиру Босанаца с Војводином

Изворник текста: Петровград.орг, 15. 7. 2017. г.

Данашње војвођанске незналице радо и често користе реч паор. У томе предњачи један утицајни медијски „великан“ Војводине босанског порекла којег је Војводина примила отвореног срца и широке душе. Стога ваља подсетити да ли су о речи паор у Војводини нешто забележили аутори пореклом из Босне, шта су забележили, како су схватали значење ове речи, који су смисао њој придавали и каквог утицаја је то имало на јавност. Изненађујуће је шта су нам Босанци открили поводом речи паор и неизмеро смо им захвални на томе.    Прочитајте остатак овог чланка

Константин Богдановић о изразу „паор“ у Војводини

Изворник текста: Петровград.орг, 3. 8. 2017. г.

Препуна су Војводине била уста војвођанских незналица док су аутономаши били на власти у Војводини. Наравно да су им била пуна уста Војводине пошто су је  прождирали. Кад им се Војводина отргла из уста смислили су у својој глупости чиме да је довабе себи натраг. У покварености своје незналачке памети су смислили да ратаре у Војводини прозову паорима. „Хај`те к нама, ми ћемо да заштитимо војвођанске паоре“. Хајде ми да сазнамо шта је Војводина о изразу паор записала у доба свог настанка и то из пера уредника службеног гласила Војводине, мудрог  Константина Богдановића. Његове речи су данас још савременије него у његово доба. Прочитајте остатак овог чланка

Књижевно сведочанство Младена Маркова о изразу „паор“

Изворник текста: Петровград.орг

Да читају, Војвођанске незналице би могле сазнати какав је смисао израз паор имао у Јужном Банату. Младен Марков је сачувао књижевно сведочанство о том изразу, забележивши га у роману „Истеривање Бога“ из 1984. г. Велики банатски књижевник родом из Самоша био је дописни члан илегалне ВАНУ коју су покушали да створе аутономаши, па је тиме сведочанство Младена Маркова од посебне важности пре свега за њих. Прочитајте остатак овог чланка

Књижевно сведочанство Боогдана Чиплића о изазу „паор“

Изворник текста: Петровград.орг, 9. 7. 2017. г.

Војвођанске незналице немају појма о стварном, срамном смислу израза паор. Гледали су они пар ТВ емисија у којима су чули тај израз, а знају да га је и Ђорђе Балашевић користио у две своје песме, па су смислили да наше ратаре прогласе паорима, што је било најгора увреда за њихове претке. Прочитајте остатак овог чланка

Збрка о Лалама

Изворник текста: Петровград.орг, 16. 6. 2017. г.

Сајт „Петровград.орг“ је усталасао медијско мртво море о теми Лала. Ускомешала се жабокречина, из муља који је прекрио дела наших честитих предака почео је да се јавља њихов светли лик. Јавност је сазнала да је њена представа о Лали погрешна и бурно је реаговала на истину. Прочитајте остатак овог чланка

Виц о Лали је створен у Београду

Изворник текста: Петровград.орг, 25. 5. 2017. г.

Пишући текст „Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо“, навео сам који су чиниоци садржине регионалног националног идентитета српских староседелаца Бачке и северног Баната који су данас сасвим запостављени. Током трајања Југославије, висока национална свест је гурана у заборав јер је сматрана шовинизмом, а родољубље је изједначено са национализмом. Веселост и тромост су пренаглашене нарочито захваљујући масовним медијима. Развојем модерних медија, свођењем интерсовања публике на кратку и забавну вест идентитет Лала је погрешно везан за „Лалу“ из вица.

Прочитајте остатак овог чланка

Лале: Ко смо, шта смо и шта нисмо

За наук будућим генерацијама, године 1937, велики српски историчар и енциклопедиста Станоје Станојевић је у енциклопедијском лексикону „Свезнање“ објавио одредницу са објашњењем појма. „Лале: Назив за Србе из Бачке и северног Баната; посбан етнички тип. Карактеристичне душевне особине: тромост, веселост, висока национална свест и родољубље.“ Прочитајте остатак овог чланка