Израз „паор“ у завичају Ђорђа Радића, пионира српске пољопривредне науке

Изворник текста: Анафор, 12. април 2018. г.


Ђорђе Радић (1839-1922. г), је био највећи српски стручњак за пољопривреду свог доба. Пионир пољопривредне науке у српском народу био је син свештеника Јована Радића. Рођен је у Великом Бечкереку. а одрастао је и школовао се у Славонији и Хрватској. Израз паор је поменуо само два пута. Први пут пред Буњевцима, а други пут противећи се употреби тог израза за наслов једних новина.


Прочитајте остатак овог чланка

„Паор“ у позоришту

Изворник текста: Стање ствари, 28. фебруар 2018. г.


Српска класична драма је оставила неумољиво сведочанство о томе како је смисао израза паор од сталешког постао класно обележје, у свакодневном говору употребљавао ради увреде али и како је паорско стање судбинска трагедија. Српска постмодернистичка драма је најавила преосмишљење овог израза како би „покондирене тикве“ постале пожељни културни образац аутономашког режима Војводине.


Прочитајте остатак овог чланка

Вељко Петровић о „паорским гњидама“

Изворник текста: Стање ствари, 15. фебруар 2018. г.


Млади српски песник Вељко Петровић из Сомбора је 1906. године објавио песму „Ратар“. Њено постојање је доказ Петровићевог угледања на Ђуру Јакшића који је српског пољопривредника такође изразито називао ратаром. Младалачка поезија Вељка Петровића сведочи да је смисао израза паор у Војводини био класна увреда. Не постоји сажетија, осећајно снажнија, убојитија и јаснија осуда употребе израза паор ван песме „Војводино стара, зар ти немаш стида“ из 1912. године.


Прочитајте остатак овог чланка

„Банатски сељаци пред вратима адвоката“, слика Уроша Предића у Народном музеју Зрењанина

Изворник текста: Стање ствари, 27. јануар 2017. г.


У Зрењанину је недавно јавно изложено платно Уроша Предића које по својим обележјима има изузетан национални значај за Србе у Банату. Зрењанин је сачувао скицу-реплику предићевог дела „Банатски сељаци пред вратиам адвоката“. Дело великог српског сликара можда има својство националне иконе, историчари уметности тек треба да га протумаче, а српска јавност тек треба да буде упозната са њим.


Прочитајте остатак овог чланка

Удружење Војвођана у Београду

Изворник текста: Стање ствари, 22. 12. 2017. г.


Срби су високо ценили свој завичај и удруживали се по завичајном основу у покрајинска удружења. Након Првог светског рата је у Београду живело више од 40 хиљада Срба из Војводине. Најзначајнији међу њима су се окупили у Удружењу Војвођана у Београду, настојећи да у престоници унапреде културу и привреду завичаја, а нарочито да помогну завичајној омладини током школовања и запошљавања.


Прочитајте остатак овог чланка

Русофобне „Вере и завере“ против истине о Црвеној армији

Изворник текста: Фонд стратешке културе, 27. 11. 2017. г.


Александар Тишма се згадио од Црвене армије јер су по ослобођењу његови вршњаци обукли партизанске униформе, а девојке се заљубљивале у те „сељачине“. Пола века касније, објавио је роман „Вере и завере“ с мотивом масовног руског војног силовања Немица по селима Тирингије, одмах пошто су оданде Руси пробили фронт Вермахта. Заборавио је „ситницу“: из Тирингије је Вермахт истерала војска САД, а управу над том облашћу је препустила совјетским властима пола године касније (октобра 1945. године). Сорошевској продукцији су мало биле Тишмине измишљотине, па су, у серији РТВ-а, руског војника произвели у рафинираног садисту и кољача.


Прочитајте остатак овог чланка

Роман „Бапа“ Радована Влаховића

Изворник текста: Банатски културни центар, децембар 2017. г.


Иако је српска култура уопште, па и књижевна култура веома стара, она је преживела снажан дисконтинуитет услед пропасти српске државе у средњем веку. Основни облици јавног организовања народног опстали су у то доба тек на простору данашње Војводине под окриљем православне цркве, а књижевност опстала и самородно се усмено развила у слободарску мисао тек на подручју слободног крунског Великокикиндског дистрикта, у равници на северозападу Баната.


Прочитајте остатак овог чланка