Силоване, пребијане, искоришћаване: На сицилијанским фармама узраста ропство XXI века.


Изворник превода: Гардијан, 12. 3. 2017. г

Изворник текста: Стање ствари, 3. 4. 2017. г.

Током скоро три године Никлета Болос је проводила бесане ноћи на прљавој постељи једног газдинства сицилијанске провинције Рагуза ослушкујући кораке пред вратима. Тако се припремала сатима док врата не би зашкрипала  и зачуло се шкљоцање пиштоља којег би на сточић крај њене главе треснуо њен послодавац, а затим би се свом тежином обалио  на сиву, прљаву постељу, уз њу. Једино што је плашило више од газдиних корака пред вратима је била претња губитком посла. Овако је проводила ноћи након силовања и батина док је њен пијани муж дремао негде, напољу.

Николета Болос и њена беба у провинцији Рагуза (Фото: Francesca Commissari за Обсервер)

„Мој муж је био први који је рекао да то морам да трпим. Да ће нам газда дати посао у стакленику ако буде спавао са мном и да ће нас најурити са своје земље без исплате ако одбијемо. Мислила сам да је полудео, али кад сам одбила, пребио ме је. Рекао је да морам све да урадим оно што нам газда каже јер је то једини начин да задржимо посао. Када приђе, газда ми прети пиштољем.  Каже да ће ми разнети главу ако се помакнем. Кад заврши своје, просто одшета од мене.“

Уз мужа је у спарном стакленику свако јутро Болосова настављала да грбачи радом  и бербом доприносећи Италији да постане бољи произвођач и извозник воћа и поврћа Европске уније. Област Рагуза је међу европским регијама трећа по обиму производње поврћа у ЕУ.

Болосова каже да је од почетка на том имању смештај био скоро неподношљив, за вечеру су им давали храну за мачке, а све време су били без икакве медицинске неге. Ноћу су Болосова и друге румунске раднице служиле газди и његовим пријатељима да их искористе сулујући их. Премного година је то трајало.

„Када сам дошла овде, мислила сам да сам ступила на тежак, али пристојан посао у једној европској земљи попут моје, али смо завршили као робови“

Пластична шаторска крила која лако подрхтавају по пољима области Рагуза скривају пет хиљада Румунки које попут Болосове надниче на сезонским пољопривредним радовима. Однос према њима је са становишта људских права скандалозан и спроводи се сасвим некажњено.

Обесправљена женска радна снага

Удружење Проксима[1] која се бави правима досељеника, процељује да је више од половине румунских радница у газдинствима присиљено на сексуални однос са својим газдама. Скоро све су запослене на присилном раду и опако их израбљују. Полиција верује да су Румунке већина од 7.500 жена које живе у ропству по газдинствима свуда по овој области. Гвидо Волпери, командант војне жандармерије на Сицилији, изјавио је за Обсервер да је Рагуза центар израбљивања на острву. „Ове жене раде као робови на њивана и ми знамо да су уценом присиљене на полно општење са газдама повртњака услед поданичког психолошког односа. Није лако истражити или зауставити ово, пошто су жене углавном сувише престрављене да би  о томе проговориле.“

Поглед на Рагуза долину, начичкану фармама (Фото: Francesca Commissari за Обсервер)

Моге од ових румунских жена су оставиле децу и читаве породице зависе од њиховог рада, па их раздире исти јад какав је на лицу Болосове већ оставио боре дубоке као  ожиљке. Дојећи петомесечну ћеркицу у помрчини магазина који је њен нови „дом“ на газдинству у Рагузи Болосова нам објашњава: „Дошла сам из румунског дела Молдавије где посла нема ни за кога. А овде просечна месечна надница је овде двесто евра. Више можете да добијете само ако сте спремни да страдате.“

Обзерверу је говорило десет румунских радница са газдистава у Рагузи. Све су сасвим навикнуте на полно злостављање и израбљивање у које је укључено и дванаесточасовно диринчење  без воде по жеги, кашњења плате и принуда на живот у штрокавим условима по изолованим помоћним објектима без хигијенских просторија. Често је њихов радни дан испуњен понижавањем, претњом оружјем и уценама у виду претњи према деци и другим члановима породице.

Професорка Алесандра Скиурба с Универзитета у Палерму је коауторка извештаја из 2015. који документује с каквим израбљивањем се Румунке суочавају на Сицилији. Тврди да су се сада њихови услови погоршали. „Жене нам говоре како су морале да се доселе не би ли бар покушале да осигурају својој деци живот бољи од румунског тоталног  сиромаштва, али су се тиме довеле у језиве услове и злостављане су. Жене нам кажу како нема другог посла сем овог у којем су подведене, па су га морале прихватити како би обезбедиле средства за опстанак својих породица. Свесне су да су морале да се одлуче на то. Присуствовали смо и видели смо јасно оно према чему се Међународна организацја рада ОУН јасно одредила изразима `присилни рад` и `трафикинг`.“

Валентина Боти је тужитељка у неколико случајева полног злостављања и радне експлоатације против газда. Каже да је искоришћавање румунских жена „појава огромних размера“. „Киднаповање, полно насиље и држање људи у ропству су три главна кривична деља у нашим досадашњим истрагама. Говоримо о хиљадама румунских жена које су жртве озбиљног израбљивања. Тек неколико жена нам долази како би нам причало. Већина прихвати злостављање као личну жртву пошто желе да задрже своја радна места. Губитак посла би многе од њих одвео до тоталне пропасти.

Елиза је Румунка од четрдесет пет година, која је Обсерверу рекла да није имала могућност да бира када се подвела газди поошто је првог дана  на послу одвукао у шупу. „Покушала сам да побегнем, али ми је он јасно ставио до знања да ћу морати да одем ако то не учиним. Месецима сам била без посла. Схватила сам да морам то да прихватим ако желим да останем у Италији.“

Огроман раст броја абортуса које траже Румунке на Сицилији је узбунио медицинску струку и групе за заштиту људских права. Према подацима удруђења Проксима, иако Румунке чине свега 4% женског становништва области Рагуза, 20% регистрованих абортуса је њихово.

„Број абортуса Румунки је веома узбуњујући“, тврди Озилија Косентини, координаторака пројекта Фари којим се пржа помоћ румунским женама на клиници. Каже да многе од тих жена долазе да абортирају у пратњи њихових газда или других италијанских мушкараца. „Догод јасно не закључимо да су њихове трудноће последица полног насиља или страха од губитка посла, ми велики број абортуса унутар групе од неколико хиљада румунских жена морамо схватати крајње озбиљно“.

Услови рада су у неким случајевима високо опасни. Једна млада Румука нам је рекла да се разболела пошто је била приморана да током рада излжена са хемијским пољопривредним препаратима без заштитне одеће. Рекла нам је: „Морала сам да рукујем храном третираном пестицидима и од тога сам тешко оболела. Кашљала сам и нисам могла да дишем. Била сам трудна, разболела сам се, а онда сам у петом месецу родила дете. Лекари су рекли да је прерано рођено због мог посла и да су те хемикалије вероватно довести до оштећења мозга детета.“

Рад у пластеницима је тежак, слабо плаћен и углавном без уговора (Фото: Francesca Commissari за Обсервер

Оне које су злостављање пријавиле властима, кажу да посла за њих више није било скоро нигде. Глорија (48 година) каже: „Радила сам са супргом на плантажи и газда је хтео са мном да спава. Одбила сам и најурио ме је. Пријавила сам га полицији, али од тада нигде не могу да нађем посао. Газде осталих имања знају да сам била у полицији и не желе да радим за њих.“

Показало се да су за Николету Болос су ноћне рендаљке[2] превише. Напустила је и имање и свог супруга, алије остала без посла, немоћна да издржава новце двоје своје мале деце у Румунији. Док су јој пријатељи прикупили новац за аутобуску карту кући, она је изгубила право старатељства над децом. Оба сада живе са ујаком њеног мужа и от тада јој није дозвољен никакав контакт са њима. Ипак се вратила да ради у пластеницима Сицилијанске области Рагуза која је 50 сати пута удаљена од њене куће у румунском граду Ботошани.

Локална економија опстане на раду досељеника

Могућности повременог рада у области Рагуза има у изобиљу. Протеклих година је извоз италијанског воћа и поврћа је порастао и сада износи скоро 366 милиона евра годишње. Већина ових производа поникла је са пет хиљада фарми области Рагуза. Италијанска пољопривреда је много година сасвим заснована да раду досељеника. Колдирети[3] је група газдинстава за коју се процењује да користи рад 120.000 миграната у пољопривредном сектору јужне Италије. После година и година изношења навода о ненормалном израбљивању и после мука италијанске владе да сузбије ову појаву, сицилијанске газде, чије баште су биле пуне непријављених досељеника и избеглица, окренуле су се радницима који се досељавају из Европске уније.

Број Румунки које ради посла путују на Сицилију нагло је порастао протекле деценије. Према подацима, од свега 26 Румунки које су 2006. г радиле у области Рагуза, њихов број је порастао на преко 5.000. Ове године је број Румуна превазишао број Тунижана који су били најбројнија група на пољима Рагузе.

Мигранти-радници долазе на аутобуску станицу у граду Виториа

Ђузепе Скифо, лидер Општег удружења за рад[4], које је највећи италијански синдикат  тврди: „Власници пољопривредних газдинстава се сада плаше да ће бити тужени због помагања илегалне имиграције јер су запољавали илегалне досељенике. Дакле, нови циљеви њиховог израбљивања су грађани Европске уније који су спремни да прихвате ниске зараде због очајне ситуације у својим властитим земљама.“

Ђанфранко Кунзоло, председник одсека групе Колидрети у области Рагуза каже да нема друге могућности сем да плате буду ниске. „Израбљивање радника у области Рагуза је последица политике Европске уније. Не желим да оправдавам оно што раде пољопривредне газде и власници пластеника који плаћају те ниске плате радницима и досељеницима, али ти људи углавом осећају како нема друге могућности ако желе да се  такмиче са другим тржиштима Европске уније. Што се тиче полних злоупотреба, очигледно је да то нема оправдања. Људи који такве ствари раде морају да буду похапшени и најурени у затвор. Жене су добродошле у у област Рагуза као раднице и према њима се мора односити с равноправношћу. Ми оно у потпуности осућујемо.“

Према италијанским законским прописима, власник пољопривредног газдинства мора сезонским радницима да обезбеди уговор и плату за осмочасовни дневни рад у висини од 56 евра. Ипак, стварност  је обично другачија за Румунке које се сада налазе на Сицилији.  Ђузепе Скифо каже: „Плата је за Румунке свега трећина цене коју налаже закон и већина њих нема легалан уговор о раду“. Многе од тих жена које је испитао Обсервер рекле су да су ретко кад плаћене више од 20 евра за свој дневни рад. Мало је политичких или економских подстицајних мера које предузимају власти и оне на крају бивају злоупотребљене. Мада полиција тврди да код њих постоје гомиле отворених случајева и гоњења која су у току, до сада је само један фармер оптужен па и осуђен због злостављања једне румунске жене. „Проблем је и што сељаци нису богати људи“, кађе Ђузепе Скифо. „Ако би газде радиницима платиле својим радницима онолике плате колико им закон налаже, то ће их одвести у финансијске губитке па ће се урушити пољопривредна економија целе области. Ето, то је разлог због којег власти окрећу главу и разлог због којег је свакоме тешко да предузме нешто пто би ово зауставило.“

Настојања да се ово питање покрене у италијанском Парламенту стално је у покушају.  Током 2015. године је посланица Мариса Ничи покренула парламентарну истрагу о ропству које се шири међу румунским радницима у области Рагуза и тражила од председника Владе да и он спроведе истрагу. Службено је изјавила: „Две године се чека да Влада предузме ма какву акцију. Ми нећемо одустати. Ови злочини морају престати.“

Локални политичари у Рагузи покушавају да помогну рмунским радницима који су суочени с израбљивањем. Ђовани Москато, који је Јуна прошле године постао градоначелник Виториа, града на западу области Рагуза, тврди да је израбљивање опстало јер се за то у данашње време стело превише економских чинилаца, али ће његов град отворити хостел за уточиште како би Румунке имале где да утекну од насилних послодаваца.

Николета Болос и њена породица нашли су смештај унутар једног складишта на фарми

Вративши се у Италију, Болосова је упознала Румуна с којим има још двоје деце. Свог ранијег послодавца је пријавила полицији и тај човек је оптужен за израбљивање на раду, али његов случај тек треба да се појави пред судом. Каже да јој се све смучило од злоупотреба. Одлучила је да своју причу објави како би покушала да досегне павду за себе и друге Румунке заробљене у мрежи некажњеног израбљивања. На распуклој пластичној столици с бебом у наручју показује нам руком њихов дом. Зидови су у том дому влажни и мемљиви, а нема ни грејања ни текуће воде. „Гледајте у чему живимо. Ето, то је наш живот овде. Нећу да поново изгубим своју децу. Она су разлог због којег ово проживљавам и због којег робујем. Због њих сам морала да пуштам оног човека сваке ноћи у постељу. Хоћу да људи знају да се овакве ствари догађају и то мора да престане.“

(Нека имена су измељена ради заштете идентитета)

Аутори: Лоренцо Тондо и Ени Кели

Превод и напомене: Душан Ковачев

Напомене преводиоца:

____________________

[1] Gruppo Proxima cooperativa sociale.

[2] Дословно: nightly ordeals

[3] Confederazione Nazionale Coltivatori Diretti.

[4] Confederazione Generale Italiana del Lavoro.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: