Хенри Фој: Грчка трагедија


Изворник превода: The Financial Times

Изворник превода: Стање ствари, 30. 1. 2017. г.

После година сурове штедње Грчка је суочена са социјалним сломом. Хенри Фој извештава из умирућих села Пелопонеза.

Отон Баварски у грчкој народној ношњи с декретом оснивања Националне банке грчке. Портрет Литраса Никофороса

Отон Баварски у грчкој народној ношњи с декретом оснивања Националне банке грчке. Портрет Литраса Никофороса

Беше три хиљаде година од кад је забачено грчко село Ефира[1] доживљавало свој славни тренутак. Настањено на таласастим брежуљцима разбацаним по западној обали Пелопонеза, име јој је дао лично Хомер. То је место којег је једном посетио Одисеј.

Нема у данашњој Ефири више таквих дошљака на трагу хероја. Срећна је ако се једном дневно локални аутобус успне до ње по кривудавом путу. Они који ту живе слабо маре за митску прошлост која је нас овде навела, а многи мештани кажу да будућности немају: „Ми смо у опасности“, рекао нам је Ангелос Петропулос, локални пекар и сеоски начелник. „Све је само горе и горе. И следеће године ће се то наставити. Старци ће умрети. Млади остати неће. Треба нам помоћ“.

Овакви вапаји одјекују свуд по Грчкој након осмогодишње финансијске катастрофе. Данас је та земља синоним језиве економске, политичке и социјалне пропасти која је уследила од почетка кризе 2008. године. Привреда се за свега пар година свела на трећину, а влада у стечају без икакве стране подршке. Дужна је око 320 милијарди евра, више од бруто домаћег производа који износи тек 181 милијарду евра.

Последице оваквих економских тешкоћа сада су по целој земљи. Незапосленост је 23%, а међу њима без посла је 44% људи у годинама од 15 до 24. Више од петине Грка нема за најосновније, као што је грејање или телефон. Током 2015. фодине је 15% посто популације живело у екстремном сиромаштву, а 2009. г. тек 2%, тврди студија грчке НВО „Дионисиос“. „Има породица које немају шта да једу“, каже Петропулос, човек кога погађају овакве невоље. „Хелб дајем више него будзашто. Овде знам свакога и знам коме је он најпотребнији“. У лето 2015. године Грчка се нашла на ивици финансијске пропасти, а Европска унија је упозорила да ће невоље и будућност ЕУ начинити упитном. После неколико месеци политичког балансирања између домеће левичарске Владе ове земље и власти ЕУ, народу је наметнут трећи „Бејлаут[2]“  ради спасавања у виду помоћи од 85 милијарди евра. Осамнаест месеци потом је грчка криза ишчезла из мисли многих у Европи, замењена је новим тешкоћама као што је „Брегзит“, талас терористичких напада по главним градовима и изборима на помолу у земљама попут Француске и Немачке. Међутим, криза у Грчкој све више дивља.

Иако је држава, по свему судећи, у бољем финансијском стању него пре две године, криза у друштву је још снажнија. Дајући средства за „Бејлаут“, службеници су тражили још оштрије мере штедње. Потрошња је смањена болницама, школама и мрежама социјалне заштите, оставивши најугроженије Грке без подршке.

"Злато батино", рад Георгиоса Јаковидиса из 1893. г.

„Злато батино“, рад Георгиоса Јаковидиса из 1893. г.

Службеници ЕУ се радују знацима побољшања грчке економије. Два квартала за редом крајем прошле године појављује се раст, а прогнозиран је и овогодишњи раст 2.7%. Међутим, чини се да то није прекретица од великог значаја. Тај опоравак је, окрени-обрни, само на папиру. Сиромаштво расте а незапосленост је и даље највиша у Европи.

„Грчка је несумњиво поднела огромне жртве да постигне то где је сада“, пише у извештају ММФ-а прошлог септембра. „Међутим, знатна достигнућа по уравнотеженост буџета уз садашњи дефицит текућег биланса и побољшање флексибилности тржишта рада су одвели  друштво у велике губитке и испитали његову издржљивост.

Истовремено, срџба разочараних бирача расте. Владајућа Сириза се нашла између радилалних обећања против штедње које је дала јануара 2015. г. на изборима и студене стварности неплаћених рачуна, па је према анкетама у слободном паду. Политичка нестабилност, коју прати стално посртање у покушајима да се нешто уради током кризе је стално видљиво. Зајмови су Грчкој обећани (и сада угрожени) под условом да Алексис Ципрас спроведе мере штедње, па траје стална расправа с зајмодавцима о смањењу зајмовних обавеза који се накнаде државним обвезницама. Све су извеснији нови избори или чак слом преговора о будућој финансијској помоћи.

Хиљадама година су грчка села била мирна лука у добима националних тегоба. Умир заснован на друштвеним везама вези и фамилијарном јединству везан за земљорадичку традицију обебеђивао је заштиту и самосталност кад удари криза. Данас се око тога води борба. И најмање резање локалних буџета може да докрајчи услуге од виталног значаја, па  да пропадну месташца као Ефира.

"Ишчекивање", рад Литраса Никофороса.

„Ишчекивање“, рад Литраса Никофороса.

Затворене су многе месне школе или су им срезани буџети. Локалне аутобуске линије ка оближњим градовима су укинуте, чиме су села нагнана на сарадњу са удружењима таксиста. Збрисани су они порези који су били наметнути привреди и ради тога су прешкрабане заједнице у којима је могло да се преживи. Није необично да један пензионер са државном пензијом од тек 300 евра издржава целу породицу, па и чак да је прехрањује храном из свог дворишта. Прошле године су пензије смањене чак за 40%, а ове године ће нови порези на аутомобиле, гориво, телекомуникације, кафу и цигарете донети још једну милијарду евра, а ново смањење пензија и плата у јавном сектору ће обезбедити нових 5.7 милијарди евра. То је тај драстични повратак стварности у држави где су деценијама порези лабаво наплаћивани, а социјална давања деле великодушно.

Млади су отишли са села у велике градове тражећи посао, чиме је грчко сеоско становништво за осам година опало за 2.5%. Они који су остали стално говоре да ће и они напустити село.

„Тројка нас је добро нагрдила“, каже Лица Андриопуло која у сеоској забити држи продавницу. Она мисли о Европској комисији, Европској централној банци и ММФ, који заједнички руководе „Бејлаутом“ и за узврат налажу мере штедње. „Њихови захтеви не дотичу богате, већ оне који су овде најсиромашнији“. „Међуљудски односи су се изменили. Људи се затварају по својим кућама и не излазе“, каже она. „Они који су код нас имали послове, прекинули су их“.

Пре само три године је затворена средња школа у Ефири, затворена медицинска станица, а укинут и Основни суд. Бетонски скелет једне незавршене зграде немо се уздиже преко пута старе школске зграде док један пас лењо развлачи гомилу ђубрата којег је неко бацио крај раскршћа.

"Грчка лепота", рад Теодориса РАлиса.

„Грчка лепота“, рад Теодориса Ралиса.

„Посао ми иде све теже и теже“, жали се Андриопулова, која продавницу са мужем води већ 35 година. Петина њених купаца ћлаћа јој на кредит. „Плате ми кад им дође пензија, плаћају кад могу“, каже, док извлачи лап-топ поред касе. „Углавном старци помажу младима, а 2017. године ће бити још много горе, јер ће порези порасти, а пензије пасти“.

Поменута студија навод да је пензија главни извор плаћања текућих месечних трошкова за 52% Грка. Али Грчка има само 2.700.000 пензионера, а то је тек 25% становништва. Удружења пензионера упозоравају да садашње мере штедње значе да већ половина пензионера сада има месечни приход по основу којег су испод линије сиромаштва.

Новим порезима су још умањенији расположиви приходи. ПДВ на храну је повећан за 24% и та несразмера посебно боли сиромашне, чији трошкови живота односе скоро сав приход. Већина становништва мрзи пораз на власништво којег овде зову „Енифа“, а који држави доноси 2.65 милијарди евра путем намета од око 650 евра од сваког грчког домаћинства. Сељаци се боје се Ципасове намере да ове године разреже нови пораз и на њихове оранице.

„Влада нам пода новаца само ако ће га после кроз порезе узети натраг. Ништа нам не остане да би смо преживели, за храну, за основно“, поручио је сеоски начелник Петропулос, журећи ка свом трошном салашу где држи стадо коза, километрима далеко ван села.

Међународни зајмодавци и многе владе земаља Европске уније закључиле су да је опасна економска ситуација у Грчкој узрокована деценијама општег избегавања плаћања пореза, раскошним зарадама у јавном сектору, неуспешним социјалним трошковима и великодушним државним пензијама. Сурово су поручили да је ово једини начин да економија постане одржива и да Грчка остане део еврозоне. Грчки политичари и чак 3.600.000 Грка који су гласали да се одбаце захтеви „Тројке“, на референдуму јула 2015. године су се суочени с претњом избацивањем из еврозоне – сложили. Поручили су зајмодавцима да морају отпустити нешто грчког дуга и да њихова строгост погађа само онај народ који никад неће бити у стању да прикупи новац потребан да би се дуг у потпуности отплатио.

"Побожност", рад Теодориса Ралиса

„Девојка у православној цркви“, рад Теодориса Ралиса

„Ситуација се погоршава“, упозорава Екави Валерас, главна руководитељка „Десмоса“, хуманитарног удружења које руководи помагањем онима које је криза погодила. „Оно што је најочигледније је да сад храна највише треба. То показује да су проблеми у основној области, а не у области квалитета живота“. „Ради се о опстанку“, каже она.

Никос Константопулос је из прве руке сведок ове пропасти. Овај спечени салашар[3] је челник Ровиаце, малог села удаљеног сат времена вожње од Ефире кривудањем далеко од главног пута, села начичканог замандаљеним зградама. „Пали смо на дно“, каже нам. „Немамо нас ни пола овде. Немамо новца. Ништа живо не производимо. Свако сања да одавде оде.“

У Ровијаци живи само 150 људи, а међу њима је две трећине пензионера. Константинопулос је један од тројице пољопривредника који је остао у ономе што је некад било пољопривредни центар у којем је све врвело, родило грожђе, парадајзи и кукурузи. Од кад је затворена школа, његов син је морао да путује седам километара. „Отац ми је имао деветоро деце, а ја једно. Сада петнаеесторо становника умре док се роди једно дете. На крају ћече више бити никога, па ни села“.

Одевен у црвену спортску мајцу и поцепане фармерке, Константинопулос седи у малој таверни на углу. Бивало је овде још седам таверни, али су до сада опстале само две у којима кувају домаћу кафу. Крај сеоског челника је стари багер којег је већ ухватила рђа. Довезе је ради  постављања неких неких нових цеви под главном улицом.  Сутрадан ће дуги танки ожиљак свежег асфалта остати као доказ да су локалне власти једном овде уложиле новац. Константинопулос се насмејао: „Тражили смо да се ово уради још 1992. године“, па је дубоко уздахнуо удишући дим цигарете. „Влада треба да учини више, али, криза је, зар не, а ја не могу ништа“.

"Шишање", рад Николаса Гизиса

„Шишање“, рад Николаса Гизиса

Каже да у Атини, која је преко 200 километара далеко недовршеним аутопутом, полицајци гађају сузавцем пензионере који се буне против смањења пензија. Такви сукоби су чести током кризе и настављају се. Ципрас, који је изабран пре  две године подршком народа због обећања против штедње и противљења естаблишменту, сада се нашао сам у улози онога који захтева да се додатно среже јавна потрошња и добије већа подршка од „Тројке“.

Ципрасови противници из политичког центра су стекли велику предност у односу на владајућу Сиризу, према анкетама 16% у просеку. Они кажу да су Ципрасова оклевања са применом услова „бејлаута“ закомпликовала проблеме, направле више штете економији и Грчкој обезбедили место кредитно неспособне[4] на међународном тржишту, на коме владају најниже каматне стопе у историји захваљујући којима би Грчка могла мало да предахне.

У Ровијаци кривицу приписују политичарима који су потрошили 27 година на чланство Грчке у Европској унији и још пре кризе одвели Грчку у задуженост повећавајући издатке за одбрану[5], повећали сектор јавног запошљавања и повисили пензије и друге привилеговане социјалне издатке. „Све те грешке које сада плаћамо ми смо начинили у прошлости“ каже Јанис Рецис, (58 година), наставник спорта који станује близу сеоске школе у коју наврати свако поподне кад крене да обилази свог осамдесет-петогодишњег оца. „Оно што се догодило економији је као да сте свој новац потрошили на куповину Ферарија, па га онда дали свом петогодишњем детету. Бацање свог тог новца није грешка, већ криминал, па им не верујем ничему што сада говоре“.

"Уснула у цркви", рад Теодориса Ралиса

„Уснула у цркви“, рад Теодориса Ралиса

Попут сеоске Грчке, сав регион Елис, завичај Ровијаце и Ефре, био је значајно седиште политичког центра и левице. На општим изборима 2009. Године 55% их је гласало за Пасок, социјал-демократску партију која је Грчком владала самостално или у коалицији 23 године током протеклог периода од 42 године.

Чим је финансијска криза почела да их уједа по џепу, Елис се као и остале области у земљи окренуо и против Пасока и против Нове деморкатије, који су се потом окренули ка бившим ривалима из редова десног центра са којима су власт делили од 1974. године. Избори јануара 2015. године су региони са 38% на власт довели покрет редикално леве  Ципрасове фракције Сириза, на радикалном таласу који обећања сасвим супротних  политици штедње.

 Као и Рецис, многи мисле да је јуначки жар левице био позив референдумског вапаја грађана да се гласа против новог „бејлаута“ и даље штедње. Сада на Ципраса гледају као на издајника јер се преобратио[6]. Рецис сматра да је преварен. Наметнуте су нове таксе на шкколске објекте, аутомобиле и пољопривредне поседе, па Влади месечно треба плаћати више од 140 евра више, поред пореза на добит, животних трошкова и свега осталог  што се мора платити. А плата сеоског учитања је 650 евра месечно. Његов син ради ноћну смену у у оближењем граду, пере суђе у ресторану од седам увече до четири ујутро. Плаћају га 20 евра за деветочасовни рад. Тако лоше запослење и немогућност зараде у селима ће уз нове порезе сасвим онемогућити живот у селу.

"Деда с унучадима", рад Николаса Гизиса

„Деда с унучадима“, рад Николаса Гизиса

„Одавно је Грчки порески систем веома ослоњен на индиректне порезе за које се сматра да су неправедни, пошто једако погађају све, како сиромашне тако и богате.“, тврди  Тодорис Георгакопулос, директор удружења Дијанозис. „Пореским оптерећењем се тешкоће расподељују дробећи средњу класу, а недавни порези на некретнине погодили су домаћинства која су се већ током кризе суочила с знатним падом сопствених прихода. Подизање ПДВ-а је, све у свему, само подигло цену трошкова живота сиромашним породицама.

Рецис је у Ровијату дошао из Атине са двадесет и пет година. Тврди да ће његова деца врло брзо кренути обрнутим путем, као што су и скоро сви њихови пријатељи већ урадили. „Сва деца желе да оду јер осећају да се гуше“, каже он. „Највише се бојим шта ће се десити са селом и земљом за деценију и по? Па видите, свуда су само зграде. Нема људи. Без људи живота нема“.

„Решење не знам, али знам да препознам проблем“, каже он. „Можда ћемо ускоро гласати за `Златну зору`“, нагађа он, говорећи о ултранационалистима нео-нацистичке партије која има 18 од 300 места у Скупштини. „Људи су очајни. Када су људи очајни праве грешке, опасне грешке“. Није грчка сиротиња само у областима које су биле сиротињске током историје. Метрополе су богатије само по статистичким показатељима. На пример, Атина има приближно двоструки БДП по глави становника у односу на Елис, а тамо пропадају стотине хиљада људи, судећи по истраживању Дајанозиса, па су нивои апсолутног сиромаштва тамо већи него у сеоским областима.

"Уснули старац", Николас Гизис.

„Уснули старац“, Николас Гизис.

У главном граду се људи свијају по клупама пред добротворним болницама, групице бескућника спавају у хаусторима и подвожњацима на саобраћајним раскршћима. Хиљаде Атињана дневно се храни чорбом у јавним кухињама. Девет хиљада Атињана (Атињана је 665 хиљада) бескућници су, а 71 хиљада их је доспело на ивицу опстанка за протеклих пет година, како се наводи у истраживању које је је спроведено подршком градоначелника.

Наркоманија и проституисање је очигледно километрима око хотела у којима туристи одседају плаћајући собу двеста евра за ноћ како би видели Акропољ. „Преко милион и шесто хиљада Грка нема чиме да задовољи најосновније потребе за опстанак“, каже Георгакопулос, чијим истраживањем је обухваћен 71% свих незапослених у земљи који живе у потпуном слепилу. „Заиста, проблем је горући и толико огроман колико и несхваћен“.

Грчка борба се погоршала пошто се она налази на првој линији миграционе кризе Европске уније, на удару таласа оних који пристижу са Блиског истока и севера Африке током задње две године. Веише од милион људи, бежећи од ратова и сукоба у земљама попут Сирије приспело је у том периоду и јако оптеретило већ преоптерећене јавне службе које врше снабдевање намирницама. Македонска одлука да затвори границу са Грчком преко које је већина миграната налазила пут ка западној Европи, заробила је 60 хиљада тих људи у земљи.

Поред огромне цене проблема придошлица Атина је препаднута могућношћу да ће масовни прилив миграната оптеретити туризам који је једино светло подручје привреде. Ова препаст се до сада није остварила, туризам је 2015. г. донео 14. 2 милијарде, чиме је обим туристичке гране привреде порастао поставши чак петина грчке економије.

"Старац који шије", рад Николаса Гизиса.

„Старац који шије“, рад Николаса Гизиса.

Иној је мало сеоце на путу кроз Ефиру које никад није видело користи од туризма. Када зраци јутарњег сунца окупају празни сеоски пут, Димитриос Пантацис поређа пластичне столице пред својом таверном на малом сеоском тргу. Двојица су се довукла овамо, један је костур сури, а други изгледа нешто млађи.

„Криза је заиста разбила село, а људи овде долазе само да би преживели“ каже Пантацаис послужујући кафу на дрвеном трему украшеним црно-белим фотографијама на зиду. „Деценијама пољопривредници нису морали да плаћају порезе, плаћали су „Енфију[7]“. Сада половина једне пензије оде на плаћање пореза“.

„Влада је из све снаге економски стисла пољопривреднике на селу. Цеде село из којег нема шта да се исцеди. Ми стално радимо, а никако да саставимо крај с крајем“ Овде је живело три стотине људи пре само пар година. Данас их је остало свега стоосамдесет.

„Сигурно је да ће село ускоро нестати. Седамдесетогодишњаци су већ 40% села“, каже Пантацис. „Овде умиру старци. Млади сматрају да се овде гуше. Од 2009. године ствари су кренуле наопако и све је горе и горе. И политичари су криви, и то не само садашњи, него и они деценијама раније, Они су наш живот учинили све тежим.

"Тренутак замишљености", рад Теодориса Ралиса.

„Тренутак замишљености“, рад Теодориса Ралиса.

Пантацис је овде рођен, али је место напустио да би се школовао у Атини. Сада сваке године проводи осам месеци у селу бринући се о старамајци и таверни. На избледелим фотографијама у таверни види се деветорица дечака који су на сред улице играли коло пре четрдесет година. Пантацис је једини од тих дечака који је још увек овде.

Кад му мајка умре, затвориће таверну. Једва му иде. „Одржавам је душе ради“, каже, седајући на дрвену шамлицу чим је приспео поштар да оном „костуру суром“ уручи његову пензију од тристо евра. „Одржавам ово села ради. Ми смо овде чврсто повезани, на тај начин се опстаје у оваквим местима“.

Са друге стране села напуштена школа и игралиште сами собом говоре о томе до чега је довело смањење јавне потрошње. „Рекли су ће нам ово средити општина, а од тада је прошло пет година“ жали се четрнаестогодишњи Теодор Карабилас, показујући зарђале љуљашке и вртешку. „Нико не до ђе овде, сви само оду“. Његови родитељи држе кафаницу на крају села. Зарађивали су од ње 30.000 годишње, а сада ни трећину тог новца. Његова мајка Ерини је двапут гласала за Ципраса, а сада каже: „Нећу више, никад више“. „Обећавао нам је, све то је пропало, само је још горе урадио“.

За пола сата је само један аутомобил прошао друмом који Иној повезује с остатком света. „Грчка је била почетак свега. Математика, географија, филозофија… све је почело овде“, каже она с уздахом. „Сада ништа немамо“. Мало ко је спреман да потроши време на сеоске заједнице које су птрајале миленијумима. „Овдашња цивилизација је веома стара. Ми смо овде три хиљаде година, па ако паднемо морамо да верујемо како ћемо устати“ каже Јанист Рецис, који је овдашњи грнчар и рођак оног наставника истог имена. „Морамо да се надамо бољем. Ако паднете у морске таласе стално морате говорити себи да ћете ускоро негде угледати копно“.

Вели: „Грчка је зема у кризи, али за 20 или 30 година ће ствари бити боље“. Његова грнчарска радња је једна од ретко успешних миљама унаоколо. Мале глинене лонце, украсе и посуђе ради ручно, пече их и боји у малој радионици на крају села, па извози за Португалију и Турску. Тај посао запошљава пет људи. „Морамо да бринемо о себи“, каже Рецис. „Не смемо мислити да ће нам неко други доћи и помоћи нам“.

Овог месеца стижу нови намети. Свим предузетницима ће пореске обавезе порасти за 29%, а доприноси за здравствено осигурање ће порасти за 4000 евра. „Демократија се заснивала на томе да су једни мушкарци радници, а други мислиоци. Античка Грчка је имала хиљаду мислилаца на четири хиљаде радника. Данас раде многи, али их превише само седи и мисли“, подсмешљиво ће Рецис.

„Крив је и грчки народ, па гласали смо за ове људе“, закључује он. „Да, Влада је све више и више отежавала људима да живе, отежавала да имају своју фарму и покрену свој посао, али покушати морамо. Не може се само седети и чекати да дођу и убију вас“.

"Историја", фреска Николаса Гизиса из 1892. године.

„Историја“, фреска Николаса Гизиса из 1892. године.

Објашњења:

___________

[1] Раније се село звало Кирос (Κίχυρος), био је главни град грчке античке државе Теспротије (Θεσπρωτία).

[2] Израз bailout се већ неко време преводи као „спасавање“ привреде. Иако та пракса већ постаје уобичајена, ово је потпуно нетачно. Bailout представља заснивање феудалног односа државе чија привреда се нашла у финансијским проблемима због зеленашких дугова, па једржава принуђена да спроведе све услове буџетског и фискалног преуређења које од ње захтева и чију примену захтева тим ad hoc наметутих „стручњака“ вољом Европске комисије, Европске централне банке и ММФ. „Бејлаут“ је вид фискално-финансијског феудалног положаја државе која постаје подложник ових наднационалних установа моћи, популарно прозваних „Тројка“, изразом који намерно подсећа на назив тројних комисија ликвидатора доба бољшевичке револуције у Русији. Називати такав „Бејлаут Тројке“спасавањем није само нетачно, већ скаредно.

[3] chain-smoking farmer, преведено према смислу.

[4] У оригиналу financial pariah.

[5] Домаћа јавност углавном слабо зна да је савремена грчка армија наоружана врло модерним и скупим  оклопним, морнаричким и ваздухопловним средствима.

[6] Дословно: traitor for backtracking. Преведено према смислу.

[7] Паушални порез.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: