(Не)уставни суд Тамаша Корхеца


Изворник текста: Фонд стратешке културе, 17. 12. 2016. г.

Стварног писца Корхецовог статута АПВ,  учесника у изради низа прописа које је Уставни суд Р. Србије у потпуности или делимично поништио због неуставности, човека који је био на челу нормативно-техничке власти АПВ док је режим Бојана Пајтића градио илегалну „европску регију“, СВМ је кандидовала за судију Уставног суда Републике Србије. Политичар, који је годинама замајавао мађарску националну мањину изнурену срамном влашћу Иштвана Пастора, показао је Мађарима Србије своје пасторално лице.

Тамаш Корхец

Тамаш Корхец, стварни писац противуставног Корхецовог Статута АПВ

Само предлагање Тамаша Корхеца за судију Уставог суда Р. Србије је скандалозно по владавину права. Корхец је у периоду од 2000. до 2010. године био Покрајински секретар за прописе управу и националне мањине, и са тог места руководио послом нормативно-техничког артикулисања аутономашких фабулација режима Бојана Пајтића. Покрајински акти израђени под руководством Тамаша Корхеца, чија несагласност с Уставом и законом је утврђена правоснажним одлукама Уставног суда Републике Србије, су:

Статут АПВ из 2009. године[1];

Одлука о ВАНУ из 2003. г[2];

Одлука о покрајинским службеницима из 2007. г[3];

Одлука о ближем уређивању појединих питања службене употребе језика и писама националних мањина на територији Аутономне Покрајине Војводине из 2003. г[4].

Уставни Суд Републике Србије је утврдио да су Покрајинска одлука о ВАНУ, Корхецов статут и Закон о надлежностима Војводине неуставни.

Уставни Суд Републике Србије у саставу који је утврдио да су Покрајинска одлука о ВАНУ, Корхецов статут и Закон о надлежностима Војводине неуставни.

Стварни писац оспореног Статута АПВ, због којег се Војводина годинама налазила у беспоретку, био је Тамаш Корхец. Ово је јавност сазнала захваљујући Андрашу Агоштону[5], иако се Корхец веома потрудио да током израде противуставног и противзаконитог Статута од јавности Војводине прикрије своје ауторство и садржину предлога тог акта[6]. Пошто сам сматрао да јавност мора да зна ко је стварни писац Статута АПВ усвојеног 2009. године, још од доба док је тај акт имао само статус предлога, називао сам га „Корхецовим статутом“.

Тамаш Корхец који је годинама нормирао илегални положај „европске регије“ у нашој Војводини, сопственој мањини је приредио горе. Он је суштински био еnfant terrible мађарске националне мањине у Србији која годинама трпи самовладу једне политичке (проширене) породице. Све кључне установе мађарске мањине они држе под својом апсолутном политичком контролом: СВМ, Национални савет мађарске националне мањине, „Мађар со“ итд.

Када је због неслагања са Пасторовим злоупотребама СВМ основан Мађарски покрет[7], међу оснивачима је био и Тамаш Корхец. Управо он је инсистирао „да овај покрет нема лидера“ и „да већина њих није из политике и не желе да покрет буде политичка странка, већ тачка окупљања `оних који су до сада били неправедно изостављени из јавног живота војвођанских Мађара`“. Корхец је био тај који је 2015. пробудио наду Мађара Србије да се могу супротставити апсолутизму Пасторове СВМ: „Разматрамо могућност да на неким изборима у неким срединама учествујемо, или самостално или подржавајући неку опцију.“ Истовремено се дистанцирао од могућег политичког деловања МП: „Он  је казао и да неће бити члан Мађарског покрета уколико би он у будућности одлучио да прерасте у странку.“[8] Заиста, МП није прерастао у странку – од почетка је лишен политичке суштине. На тај начин је анестезирано активно мађарско политичко супротстављање Пасторима у периоду пре него што су се они послужили СВМ-ом да годину и по дана касније предложе Тамаша Корхеца за судију Уставног суда Р. Србије[9]. Наивни чланови МП постали су прекасно и делимично свесни преваре[10]. Они још увек не схватају да су Пастори са Тамашом Корхецом све време стварали привид сукоба, а да је Корхец у интересу свемоћи Пастора вршио damage control у Мађарском покрету.

Тамаш Корхец иступа 2015. године пред Мађарским покретом организоаним против злоупотрееба које врше челници СВМ. После више од годину дана, СВМ је Корхеца "казнио" предложивши га за судију Уставног суда.

Тамаш Корхец иступа 2015. године пред Мађарским покретом организоаним против злоупотрееба које врше челници СВМ. После више од годину дана, СВМ је Корхеца „казнио“ предложивши га за судију Уставног суда.

Српски политичари на власти на жалост немају или неће да имају представу о чему се ради. СНС је са СВМ (директно И. Пастор и А. Вучић) још 2014. г. закључио коалициони споразум на републичком нивоу којим су питања спровођења надлежности АПВ и републичких трансфера препуштене СВМ-у[11]. Након победе на изборима 2016. г, Пастор и Вучић су у име СВМ и СНС склопили нови Коалициони споразум[12]. Републичке власти у Београду неугодне односе са аутономашким политичарима више од пола века решавају републичким синекурама у Београду. „Шутање увис“ неће решити проблем Србије са Тамашом Корхецом, напротив. Сетимо се „разговора“ мађарског амбасадора са председником Уставног суда уочи Одлуке поводом неуставног Закона о налдежностима АПВ 2012. г[13], који уочи Одлуке о Статуту АПВ није ни поменут. Радикалски скупштински приговор формалне манљивости нострификације Корхецовог доктората[14] је неодговарајући, пошто кандидат за судију Уставног суда мора да буде дипломирани правник с положеним правосудним испитом. Тамаш Корхец је члан испитног одбора за полагање правосудног испита још од јануара 2013.године[15]. Разлог због којег Тамаш Корхец не сме да постане судија Уставног суда је суштинске (материјалне природе). Правник који је десет година нормирао противуставну и протвзакониту вољу војвођанског аутономашптва ради развоја поретка илегалне регије био је један од оних који су нарушили владавину права у Републици Србији. Зар да постане судија Уставног суда особа чији досадашњи нормативни рад на најважнијим покрајинским актима је оцењен као противуставан низом одлука Уставног суда Р. Србије? То би данас било срамно, а у будућности постало веома опасно.

Тамаш Корхец честита Шандору усвајање "Корхецовог статута".

Тамаш Корхец (покрајински секретар) честита Шандору Егерешију (председник Скупштине АПВ, СВМ) усвајање противуставног  „Корхецовог статута“ 27. децембра 2007. г.

Видео. Обраћање Тамаша Корхеца поводом прихватања чланства у Уставном суду, Мирослав Антељ, Youtube, 20. 12. 2016. г.

Упутнице :

_________

[1] Предмет: IУо-360/2009

[2] Предмет: IУо-427/2003

[3] Предмет IУа-2/2009

[4] Предмет: IУ-394/2005

[5] Агоштон, Андраш: Врућ кромпир у рукама власти; е-Новине, 26. 8. 2009. г. (странца више није доступна)

[6] Ковачев, Душан – Јавни „сигнали“ о тајном статусу Војводине, НСПМ, 11. 9. 2008. г.

[7] Основан Мађарски покрет, РТВ, 20. 8. 2015. г.

[8] Корхец: Могуће да Мађарски покрет наступи на неким изборима, РТВ, 11. 12. 2015. г.

[9] Бета – СВМ предложио Корхеца на место члана УСС, РТВ, 8. 12. 2016. г.

[10] Толимир, Маријана – Случај „Корхец“ потреса мађарски покрет, ТВ Суботица, 9. 12. 2016. г.

[11] Коалициони споразум о заједничком прорамском деловању СНС и СВМ у Влади Републике Србије, 27. 4. 2014. г.

Ковачев, Душан – Аутономија Војводине сведена на договор две партије, Фонд Слободан Јовановић, 1. 5. 2014. г, (доступно на личном блогу аутора).

[12] Коалициони споразум о заједничком прорамском деловању СНС и СВМ у Влади Републике Србије, 14. 8.  2016. г.

[13] Састанак председника Уставног суда и амбасадора Мађарске, Уставни суд, 24. 7. 2012.г.

[14] Војислав Шешељ о предлогу кандидата за судије Уставног суда Р. Србије, Youtube, 16. 12. 2016. г.

[15]  Проф. Др Тамаш Корхец, Наставници, ФППС.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: