Застава Војводине – подвала за XXI век


Изворник текста: Фонд стратешке културе, 8. 12. 2016. г.

Војвођански аутономаши дуже од деценије убеђују јавност како Војводина има заставу. Обележје своје европске регије су прогласили „заставом Војводине“, а покрајински режим СНС је ту замисао спровео. Нико се не дозива памети, па се мора саопштити истина о обележју које није застава, нити представља Војводину. У центру овог аутономашког обележја је примењени симбол јединства и независности Републике Летоније.

Застава Р. Србије, вексилоид европске егије и „традиционална застава АПВ“ пред зградом Покрајинске владе 2016. године.

Застава Р. Србије, вексилоид европске егије и „традиционална застава АПВ“ пред зградом Покрајинске владе 2016. године.

Покрајинска влада је истакла две различите „заставе Војводине[1]“ поред заставе Р. Србије. Председник некадашње Радне групе за израду радног текста Статута АПВ[2] из 2014. г. тврди да је то резултат компромиса и res iudicata[3]. Обележје илегалне европске регије у Војводини је вексилоид[4], израђен анонимно, копирањем туђег симбола, неозбиљно предложен, супротан домаћим прописима и правилима вексилологије и хералдике.

Централни симбол је летонског порекла

ЛСВ се од почетка угледала на мало познате туђе симболе. О томе сведочи незванични предлог ЛСВ за „заставу Војводине“ из 1990. г[5], упадљиво налик на заставу Св. Винсента и Гренадина[6] (острва на Западним Антилима). ЛСВ то већ две деценије користи као партијску заставу.

Споменик слободе у Риги (Летонија) са којег су „фенси паори“ Војводине дрпили симболе и представили их као „аутентично војвођанску“ светињу.

Врх Споменика слободе у Риги (Летонија) са којег су „фенси паори“ Војводине дрпили симболе и представили их као „аутентично војвођанску“ светињу.

Изворник централног мотива аутономашког вексилоида из 2004. г. је општој јавности видљив на  врху летонског (латвијског)  Споменика слободе у Риги[7] (дело Карлиса Зале[8] и Ернеста Шталнберга[9]). На врху споменика је апотеоза слободе која узноси три златна пентаграма[10] – симболе јединства области које чине  независну Р. Летонију: Видземе, Лагатале и Курземе. Тај симбол државног јединства и независности (подв. аут) је у Летонији познат под називом „три звезде[11]“ и потиче са највишег националног одликовања: Ордена три звезде[12], установљеног 1924. године. Употребљен је на центру орденске звезде и крста, ликовним комбиновањем истуала и мулета[13]. Дизајн ордена је ауторски рад скулптора Густавса Шкилтерса (Gustavs Šķilters[14] /1874-1954/).

Неозбиљност предлога

Орден Три звезде Р. Летоније, установљен 1925. године.

Орден Три звезде Р. Летоније, установљен 1925. године.

Аутономашки вексилоид је споран од 2004. године када га је усвојила Скупштина АПВ на предлог ЛСВ. У име предлагача, председник ЛСВ Ненад Чанак[15] је тада образложио „смисао“ централног мотива: „Три жуте (sic) звездице (sic) постављене у кругу на центру плавог ширег поља представљају једноставно три историјске и данашње регије у Војводини: Срем, Банат и Бачку, с чиме се поцртава (sic), то је била идеја предлагача, не само тежња за децентрализацијом унутар Србије, него и унутар саме Војводине, као и за европским традицијама на основу којих се и дошло до овог решења заставе“[16]. Међутим, „звездице“ су звезде. „Жута боја“ у вексилологији и хералдици не постоји. Нема симбола којим су Срем, Банат и Бачка представљани мулетом. Једанаест година пошто је предлогом вексилоида згажено прво основно правило хералдике (оригиналност),  Чанак је покушао да јавно подели одговорност са Борисом Тадићем[17], Горданом Чомић[18], па чак и Ненадом Маурићем који је електронски приредио предлог. Све је подругљиво „зачинио“ на рачун менталитета Сремаца[19].

Збрком против права и правила

Кованица са симболом јединства и независности Р. Летоније емитована 2008. године на апоену од 2 евра Европске монетарне уније.

Кованица са симболом јединства и независности Р. Летоније емитована 2008. године на апоену од 2 евра Европске монетарне уније.

Аутономашки вексилоид је од почетка проглашен „заставом Војводине“, мимо Устава Р. Србије, законских прописа и Статута АПВ (1991. г). Поводом тога се од почетка водио поступак пред Уставим судом. Новим Уставом Р. Србије (2006. г) у чл. 184. ст. 4. изричито је прописано: „Аутономне покрајине утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења“, а не да АПВ преузима симбол стране државе, мења његов смисао, те да крши начела и правила семиотике. Корхецовим статутом[20] (2009. г)  је у члану 9. било прописано: „АП Војводина има симболе. Симболи аутономне покрајине су застава и грб.“ Међутим, Уставни Суд је оценио да норма није у складу са Уставом услед непостигнуте основне одређености стандарда и јасноће правне норме[21].

Важећим Пасторовим статутом[22] (2014. г)  у чл. 9. ст. 1 изричито је прописано: „АП Војводина утврђује своје симболе (подв. аут.) и начин њиховог коришћења на основу Устава“[23]. Међутим, нормом у чл. 9, ст. 2, супротно претходном ставу прописује: „Застава АП Војводине састоји се од три боје, црвене, плаве и беле, положене (sic) водоравно у сразмери (sic) 1:8:1. У средини плавог поља налазе се поређане у круг (sic) три звезде жуте боје (sic)“. На овај начин своди две боје на бордуре, а „заставу“ претвара у обележје истоветно вексилоиду илегалне европске регије. Са 1. ставом је потпуно некохерентан 3. став члана 9 о „три звезде жуте боје (sic)“ јер се тиче већ примењеног страног (летонског) изворника на вексилоиду, као и 4. ставу истог члана који прописује шта сматра „историјским  грбовима Бачке, Баната и Срема“. Супротстављеношћу ставова истог члана нису прописани основни стандарди одређености већ збрка. Статут АПВ у чл. 9. прописује чак две „заставе“ и два „грба“ за једну Покрајину (кршећи друго основно правило хералдике). Те „друге“ симболе именује „традиционалним“, мада је грб Српске Војводине употребљаван искључиво 1848. г, а традиција захтева континуитет употребе. Услед неконхерентности и бројних нетачности, чл. 9 Статута је немогуће разјаснити употребом критеријума и мерила механичке јуриспруденције.

Истицање мулета на застави хералдичка семиотика недвосмислено сматра изразом јединства независне власти. Конвалидирањем вексилоида Пасторовим статутом и Покрајинском скупштинском одлуком[24] прописан је континуитет обележја илегалне европске регије у Војводини а не коришћење покрајинских симбола. Прописивање коришћења аутономашког вексилоида је противљење основном уставном начелу јединства републике (чл. 8. Устава Србије). Нормирање аутономашког вексилоида противно циљу и сврси права, није могуће оправдати ни најширом стваралачком јуриспруденцијом.

Евро-помодарство

Један од дефилеа припадника Чанкове ЛСВ под заставом „европске регије“ у Новом Саду.

Један од дефилеа припадника аутономашке Чанкове ЛСВ под заставом „европске регије“ у Новом Саду, иза леђа Светозара Милетића.

Метаправни елемент прописа о вексилоиду је, судећи према образложењу предлога из 2004. г, била жеља за „европским“ обележјем, а „европско“ је аутономашима ЕУ.  Војвођански аутономаши о ЕУ знају веома мало, па још увек тешко схватају да звезде на застави ЕУ нису „жуте“, већ златне[25]. Игноришу, оспоравају или ниподаштавају историјске чињенице о симболима српске Војводине. Рецепцију историјских симбола Војводине зову  фалсификатом, а употребу туђих симбола на свом вексилоиду не сматрају плагијатом. ЛСВ летонски симбол користи као свој партијски знак годинама. Симболе Р. Летоније су лигаши најпре претворили у партјски лого у бојама Св. Винсента и Гренадина. Потом су га у „жутој боји“ пришили на заставу Србије растегнувши њено плаво поље, па убедили неуку већину у Скупштини АПВ да тај вексилоид прогласе „заставом Војводине, како би имали под чиме да дефилују улицама. На крају су звезде заиста претворили у „звездице“ и позлатили их да би их функционери ЛСВ користили као партијски накит.

Проглашење аутономашког вексилоида за „заставу Војводине“ аутономашки режим Б. Пајтића није спровео сам, већ тек 2016. г. уз помоћ новог, Вучићевог политичког режима у Покрајини[26]. Њихови заједнички евроатлантски господари очекују уставну реформу 2017. године којом би се под именом наше Војводине легализовала „европска  регија“. Ради тога се симболи Војводине деградирају у корист аутономашког вексилоида и крије Саопштење којим се Српско хералдичко друштво[27] 30. марта 2015. г. обратило јавности, информативним агенцијама, Влади Републике Србије и Скупштини АПВ поводом Предлога  одлуке о изгледу и коришћењу „официјелних и традиционалних симбола“ АПВ.

Познајте истину и истина ће вас ослободити

Павлае Симић, сликар који је документовао истину о српској тробојци на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године.

Павлае Симић, сликар који је ликовно документовао истину о српској тробојци на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године. Фото: „Ризница српска„.

Сведочанства о историјској употреби српске тробојке у Војводини су бројна и документована. Можда су је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године развили управо Срби Великокикиндског диштрикта? Историјски извори указују на ту могућост: „Група од око петсто Срба се, носећи барјак донесен из Кикинде упутила у Карловце да од митрополита тражи одржавање народне скупштине[28]“. Кикинда је у оно доба била центар Великокикиндског диштрикта[29], прве регионалне аутономије у источној Европи где су Срби 1774. г. ослобођени од сваке феудалне везаности, стекли самоуправна права и политичку аутономију. Истину о српској тробојци у Српској  Војводини забележио је Павле Симић[30] на слици „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године[31]“. Творци Српске Војводине, који су забележени на том монументалном ликовном делу, нису били европски помодари. Став Срба Војводине о Европи је пре век и по јавно забележио Ђура Јакшић[32] (песме „Европа“, „Европи“ и „Стража“) који је Српску Војводину бранио сабљом на бојном пољу. Ни творци САП Војводине нису желели да Војводина буде посебна јединица одвојена од Србије. О томе сведоче речи Јована Веселинова Жарка[33], који се век касније за Војводину такође борио с пушком у руци, и након укидања војне управе генерала Ивана Рукавине постао њен политички господар. Пре пола века далековидо је упозоравао: „Сваку аутономашку тенденцију морамо да спречимо политички“, „Највише сам писао за аутономију, али мислим да би се могла расформирати када не би било Космета“, „Нисмо мислили да се играмо јединица да би се оне издвајале, већ због неких посебности за време рата, да би се неке ствари иживеле“ [34].

Што се тиче „традиционалне“ заставе АПВ, начелно се слажем са ставом Српског хералдичког друштва којег републички и покрајински политички режим крије. Да је објављено, јавност би знала да су једини неспорни историјски симболи Војводине српски симболи. Фенси паори[35] не подносе наш завичај jeр њихови господари презиру српску историју Војводине. Мрзе наше историјске печате устава и права, закона и штатута, који хиљаду пута сведоче да је „европска регија“ уљез.

Мајска скупштина 1848. г, рад Пвла Симића.

Мајска скупштина 1848. г, рад Пвла Симића.

Прилози:

Изглед Ордена три звезде Летоније

Smith, Whitney – Flags of the Arab World, The Arab World 1958, pg. 12-13

Видео: Дефиле 1000 застава Војводине, ЛСВ, 13.09.2014. г.

Видео: March in honour of Waffen SS Legion, RAW Camera, 16. 3. 2006.

Видео: Russian NTV about Nazi march in Riga Latvia, NTV,  16. 3. 2009.

Видео: Nazi Nostalgia: SS veteran march sparks public outrage in Latvia, RT, 16. 3. 2010.

Видео: Mad March, Nazi SS  glorified in Latvia, RT, 16. 3. 2012.

Видео: Fascist Flashback: Nazi vets parade in Latvia dividing societ, RT, 16. 3, 2013.

Видео: Latvia: Waffen SS Nazi allies march through centre of Riga, RT, 26. 3. 2014.

Видео: Latvia: Riga streets ‘cleansed’ following Waffen SS commemorative marc, RT, 16. 3. 2015. 

Видео: RAW: Latvian SS veterans, hundreds of supporters march Legion da, RT, 16. 3. 2016.

Упутнице и објашњења:

_____________________

[1] Традиционална застава Војводине испред Покрајинске владе, РТВ, 23. 9. 2016. г.

[2] Именовани чланови Радне групе за израду радног текста Нацрта Статута АПВ, Скупштина АПВ, 15. 1. 2014. г.

[3] Орловић, Слободан – Усвајање симбола АП. Војводине као резултат – у овом тренутку једино могућег – компромиса, Српски правнички клуб, 5. 9. 2016. г. Доступно на НСПМ.

[4] Термин je први употребио 1958. г Витни Смит  у чланку Flags of the Arab World.; Wexilloid, Wikipedia.

[5] Незванична застава Војводине, предлог партије ЛСВ из 1990-тих, Википедија.

[6] Сент Винсент и Гренадини, Википедиа.

[7] Freedom Monument, Wikipedia.

[8] Kārlis Zāle, Wikipedia.

[9] Шталберг, Эрнест Екабович, Википедия.

[10] Inertiallkis Files.

[11] Three stars from „Milda“ hands. Popular latvian symbol, Wikipedia.

[12] The Three – Star Order, Latvijas vaists Presidents.

[13] Star (heraldry), Wikipedia.

[14] Gustavs Šķilters, Latvijas mākslas vesture.

[15] Ненад Чанак, Википедиа.

[16] Говор Ненада Чанка у Скупштини АПВ, 27. 2. 2004. г. (доступно на порталу „Застава Војводине“).

[17] Борис Тадић, Википедија.

[18] Гордана Чомић, Биографија, ДС.

[19] Окупиле су нас идеје веће од свих нас, ЛСВ, 14. 7. 2015. (Видео)

[20] Статут Аутономне Покрајине Војводине, Сл. лист АПВ бр. 17/2009, 14.12.2009. г.

[21] IУо-360-2009, стр. 83-84.

[22] Статут Аутономне Покрајине Воводине, Сл. Лист АПВ бр. 20/2014, 22.5.2014. г.

[23] Статут АПВ, Сл. лист АПВ,  бр. 20/2014, 2014. г.

[24] Покрајинска скупштинска одлука о изгледу и коришћењу симбола, Сл. лист АПВ бр. 51, 15. 9. 2016. г.

[25] Међуинституцијски стилски приручник, Прилог АI Графички приручник по еуропском амблему, Publications Europa.

[26] Скупштинa АПВ усвојила одлуку о употреби симбола Покрајине, РТВ, 15. 9. 2016. г.

[27] Српско хералдичко друштво за хералдику, генеалогију, фалеристику и вексилологију “Бели Орао”.

[28] Кркљуш, Љубомирка – Обележја и симболи у току Српског народног покрета 1848-1849,. Истраживања, бр. 20, стр. 148, 2009. г.

[29] Великкокикински Дистрикт, Википедиа.

[30] Павле Симић,Википедиа.

[31] Мајска скупштина, Википедија.

[32] Ђура Јакшић, Википедија.

[33] Јован Веселинов Жарко, Зрикипедија.

[34] Бјелица, Слободан – Спорови око аутономије Војводине – Књига прва: 1961-1974, стр. 64. и 122, Службени гласник, Београд, 2015. Г.

[35] Ковачев, Душан, Фенси паори, НСПМ, 2008. г.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: