Аполон Александрович Григорјев, идеолог „привржеништва“ народњаштву


Песник, књижевни и позоришни критичар Аполон Александрович Григорјев (Аполло́н Алекса́ндрович Григо́рьев 1822-1826), био је творац и идеолог „привржеништва“ руском народњаштву.

Аполон Григорјев у младости.

Аполон Григорјев у младости.

Аполон Григорјев је рођен у подграђу Москве 1822. године. Отац му је био ситни чиновник, а мајка кћи сеоског кочијаша. Правни факултет је завршио у Москви 1842. године и потом запослио у универзитетској библиотеци. Због неузвраћене љубави од стране Антонине Фјодоровне Корш (богата племићка породица саксонског порекла),  родитељске самовоље, и тешке прилагодљивости систматском бирократском раду напустио је Москву и преселио се 1845. г. у Санкт-Петербург, где је радио као чиновник при полицији и Сенату. Водио је разуздан живот и одавао се пијанству.

У часопису Московљанин (Москвитянин) је 1844-1846. г. почео да објављује прве драмске рецензије, приповетке и стихове под херметичким псеудонимом „Трисмегистов“. Тада је почео и да објављује преводе Софокла и Молијера. Прву збирку сопствених стихова објавио је 1846. г, а потом преводио Шекспира, Бајрона, итд.

Успевши да се најзад ожени Антонином Корш 1847. године, потом је успео да се уз подршку шурака привремено скраси у Москви као узоран грађанин с подршком шурака. Његови шураци су такође били познати руски публицисти Јевгениј и Валентин Корш. Ово Међутим, овакво стање је трајало свега пар година.

Антонина Корш

Антонина Корш

Постао је редовни сарадник Московског градског листа и напредовао у служби у московским педагошким заводима. Године 1851. је постао професор у московској гимназији. Као члан омладинске редакције Московског градског листа, постаје водећа фигура кружоока окупљеног око часописа Московљанин (Москвитя́нин) до 1857. године. Било је много различитости у карактерима припадника кружоока, али је кафанско пијанчење, разуздан начин живота и љубав према циганској музици све њих истински уједињавала, као и бројне госте њиховог кружоока. Григорјев је сматрао да уметност мора да израсте из особеног руског народног тла и тај став је тежио да развије у „органицистичку теорију“. С тог становишта је одлучно заступао народњаштво против страних утицаја, да су његове једномишљенике називали „посвећеницима“ (почвенники). Због извргавња противника руглу и подсмеху у публицистичким радовима, Григорјева популарност је стала да опада. Томе је допринело његово олако, а нејасно коришћење апстрактних термина коима је само компликовао своје покушаје да објасни сопствену „органицистичку теорију“.

По пrестанку штампања Московљанина 1856. г. Григорјев је писао за велики број разних новина и часописа. Његова слава и популарност у јавности је скоро сасвим пропала, па ван круга њему лично оданих пријатеља није више био поштован.

Први број часописа "Московљанин"

Први број часописа „Московљанин“

Године 1861. покушао је да ради као наставник руског језика у Оренбургу, али се убрзо преселио у Санкт-Петербург, вративши се кафанском пијанчењу. Правио је дугове (и због њих често боравио у затвору). Објављивао је у часопису Време до његове забране 1863. г, а касније у часопису Епоха, којег је 1864. издавала редакција забрањеног часописа Време.

Баш кад је изгледало да ће његов углед нестати без трага, прославио се ванредно квалитетним, рафинираним и одлично запаженим репортажама из позоришног живота Санкт-Петербурга. Међутим, ова слава је кратко трајала, јер је умро 1864. године, здравља сломљеног неуредним животом и бескрајним пијанчењем.

„Органицистичка теорија“ и „привржеништво“ народњачком социјализму нису међу Григорјевим тековинама које су заживеле. Међутим, његов став о разузданој руској души која не познаје никакву духовност, имао је знатног одјека у јавности. Руска циганска романса је главна тековина Григорјевог живота, њу је популарисао и захваљујући њему остала популарна до данас.

Д. Святополк-Мирский – Аполлон Григорьев 

Аполон с душом цигана

Сабрана дела Аполона Григорјева

Документарни филм Пјотра Степина „Аполон Григорјев, гост из будућности“ , 2009. г.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: