Александар Пипин, историчар књижевности и етнографије


Руски преводилац, етнограф и историчар књижевности Александар Николајевич Пипин (Алекса́ндр Никола́евич Пы́пин 1833 —1904) рођен је у дому ситног племића из Саратова, а мајка му је била кћи свештеника.

Живот 

Портрет Александра Николајевича Пипина (1871 г?)

Портрет Александра Николајевича Пипина (1871 г?)

Још је у детињству научио француски, немачки и латински језик. Након саратовске гимназије, студирао је историју на Казанском универзитету, а завршио је на Универзитету у Санкт-Петербурбу 1853. године. Године 1860 је постао професор опште књижевности на Филолошком факултету у Санкт-Петербургу, али је незадовољан радом министарства просвете 1851, године поднео оставку на место професора.

Године 1863. се оженио Јулијом Гурскалин с којом је добио два сина и две кћери. Исте године је постао сарадник часописа Савременик (Современик), Европског весника (Вестник Европы) и Отаџбинских записа (Отечественные записки).  Дописни члан Руске академије наука постао је 1891, а њен стални члан је постао 1898. године. Умро је у Санкт-Петербургу 1904. године.

Дело

Пипин је био привржен умерено – либералним идејама свог доба. Сматра се представником историјске школе у култури, због свостановишта о раси и седини као одлучујућим чиниоцима који условљавају национални карактер културе. Залагао се за установљење сеоског социјализма. Иако је заступао идеју ослобођења сељака од феудалне потчињености и био противник империјалног самодржавља, био је и противник револуционарног преврата, нарочито се супротстављајући насилним методама револуционарних руских народњака 70-тих година XIX века. Занимљиво је да је сматрао дело Бјелинског ограничено темом књижевности, уместо да се распротрло на сву културу и уметност.

Његов историјски рад је оставио много више трага него његови политички ставови. Најзначајнија Пипинова дела су Историја руске књижевности (обј. постхумно, 1911-1913), Историја Словенске књижевности (1879-1881), Историја руске етнографије (1890-1892) и Руска Масонерија XVIII и прве четвртине XIX века.

Биографије

Сабрана дела

Насловне стране најзначајнијих дела Александра Пипина

Насловне стране најзначајнијих дела Александра Пипина

 

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: