Једна иронична енглеска „brief history“ совјетске културе у поп форми


„Хладни рат у култури“ Френсиса Стонор Саудерса је књига ванредног значаја, међутим, обухвата тек период до краја шездесетих година. Велика је потреба, али тежак посао очекује онога ко покуша да обухвати питање хладног рата у дифузној поп-култури. СССР у њој још повремено заузима важно место.

Песма Коробейники у извођењу Филипа Бедросоровича Киркорова

Oh, those russians!

(Boney M)

Руски народни музички мотив у енглеском анти-фолку

Доналд Њухолм и Ден Вудс

Доналд Њухолм и Ден Вудс

Pig with the Face of a Boy (Свиња дечјег лица) је бенд из Лондона који изводи музичке комедије. Поигравајући се отужним покушајима критичког артикулисања у простору поп културе ради систематизовања у категорије постмодерних токова, сами о себи говоре да су „најбољи светски нео-пост-пост музичи концертни анти-фолк састав“. Бенд је у ствари дует у чијем саставу су Дев Вудс (Dan Woods) и Доналд Њухолм (Donald Newholm).

Доналд Њухолм је творац песме врло развученог наслова: A Complete History of the Soviet Union As Told By A Humble Worker, Arranged To The Melody Of Tetris (Целовита историја Совјетског народа од стране скромног радника поређана по мелодији тетриса) коју је бенд, уз бројне сааднике развио у форму видео спота. Ваља прочитати интерву Доналда Њухолма Кевину Ротроку (Kevin Rothrock) на сајту A Good Treaty посвећеном руској политици. Песма је први пут објављена на албуму La la ha ha 2009. г.

Занимљиво је да се „анти-фолк“ правац оригинално развио у САД још током деведесетих година, а у Енглеској га је најпре прихватила група David Cronenberg’s Wife 2000. године. Сама поставка „anti“ унапред их ослобађа било какве позитивне аксиологије и у суштини, у Енглеској је дала нов, оригиналан допринос наслеђу противкултуре која наставља манире битника, панкера и других сведених форми музичког поп израза, али сасвим ослобођено сопственог идеолошког становишта. Међутим, и те како се слободно баве туђом аксиологијом и идеологијом, исмевајући их зналачки и деструктивно.  У томе се чини оригиналним избегавање ескапистичког трибализма и историцизма у којег је често западала поп култура постмодерне. У том смислу, текст Њухолмове песме ванредно је оштар према совјетском културном наслеђу.

Коробейники, од Њекрасова кроз социјалистичку до дигиталне револуције

Николај Њекрасов, портрет Николаја Њекрасова

Николај Њекрасов, портрет Николаја Крамскоја

Руска реч Коробейник не може се превести одговарајућом домаћом речју којом би се тачно, потпуно и недвосмислено превео његов смисао. Речи торбар и продавац нису смислено идентичне руској речи, али јесте енглеска реч peddler. Давно, српски језик се испомагао изразом грчког порекла „бурсаћ“, али је сасвим изашла из смислене употребе. Користио се и домаћи израз „ситничар“, али не доследно да би означио продавце овог типа који су Коробейники. Ипак, у делу Ивана Раоса „Просјаци и синови“ је филмски обрађен овај тип продаваца.

Коробейники је назив руске народне песме. Презета је из истоимене поеме Николаја Њекрасова, руског писца и публицисте часописа „Савременик“ (Современник), великог ствараоца поезије и прозе чија тема је било руско село и живот руског народа. Поема  Коробейники описује трагичну младог путујућег трговца и сеоске девојке Каће. Почиње ситном трговином ослобођеног сељака са девојком која се развија у љубав. Младић даје обећање да ће се вратити да ожени Каћу чим се довољно обогати. По растанку од Каће, страда од шумара коме се обратио да га упути ка излазу из шуме. Шумар трговца разбојнички и у тајности убија да га опљачка, а Каћа остаје сама, не знајући да је страдао младић који је обећао да је неће изневерити. Поема приказује како упркос формалном ослобођењу народа разбојничка власт и даље наставља да уништава народ, његову срећу и живот. Њекрасовљево стваралаштво су високо оценили Висарион Бјелински, Николај Чернишевски, али и Фјодор Достојевски, људи сасвим различитих вредносних и политичких оријентација.  Међутим, народ је прихватио као своју песму само почетни део поеме, која описује идиличну љубав, а растанак и трагично уништење љубави је изостављио.

Мелодија употребљена у споту : A Complete History of the Soviet Union As Told By A Humble Worker, Arranged To The Melody Of Tetris има дубоку и сложену предисторију. Централни музички мотив је у основи преузет из популарне руске песме Коробейники.

Алексеј Пажитнов, творац "Тетриса"

Алексеј Пажитнов, творац „Тетриса“

Оригинално преузимање мелодије за потребе стварања спота је провоцирано на основу иритантне употребе мјузака за елекронску логичку игру „Тетрис“. Њен творац је руски научник Алексеј Пажитнов који ју је развио 1985. године у Рачунарском центру Академије наука СССР 1985. године. Совјетски програмери су потом израдили верзију игре за IBM PC, али је британска софтверска фирма Andromeda водећи неуспешне преговоре с ауторима „продала“ права америчкој фирми Spectrum Holobyte, која је зарађивала огроман новац промовишући „Тетрис“ као светски хит.

СССР се 1988. г. умешао у спор око ауторских права. Тада се светом ширила фама да је „Тетрис“ конспиративно мотивисана субверзија СССР намењена заглупљивању и трошењу времена инжењера у области електронике и технике, како би се у западним земама смањила продуктивност њиховог рада. Након распада СССР  1991. године Алексеј Пажинтов је прешао у САД да би слободно приступио борби за своја ауторска права. Имао је малог успеха у реализацији накнада. Дуго година је био запослен у компанији Microsoft којег је напустио 2005. г, да би постао самостални коробейник на електронском тржишту Запада.

До „Животињске фарме“ и натраг

Феномен „кремљологија“ или „совјетологија“ научно је изучаван током двадесетог века. На трагу става Џејмса Билингтона да се Руски аутори услед свог холистичког приступа боље изражавају кроз уметност негокроз аналитичка научна дела, развило се уметничко критичко дело дуета Pig with the Face of a Boy.

Међутим, проблем ауторских права се не помиње. Наравно, кад свиње у Орвеловој животињској фарми преузму власт, оне најпре постану једнакије од других.

Препев песме

Целовита историја Совјетског народа исказана од стране скромног радника поређана по мелодији тетриса.

 

Пословну срећу сам тражио у Москви,
терали ме да цркавам од рада.
Буржоазија све добије лако,
цару злато на хлеб пада.
А московљани су гладни.
Замисао будуће слоге,
градња социјалистичке државе
То су сада моје људске бриге.

Ја сам човек који ређа блокове,
Спуштају се нада мном.
Спуштају се, обрћем их,
Као шаку у рукавицу слажем.
Чини се да се крећу лепо
и да ће уредно да падну,
Онда уочим своју грешку!
Није требало тако да се гурну.
Може ли један правилни?
На живце иду блокови паклени.

Ја сам човек који ређа блокове,
Падају нам са горњих сфера
Хајде Московљани! Јединство радника!
Колективни режим љубави и мира.
Тешком муком блокови се мећу.
Газда цеди, порезник ми прети.
Радници устају! Компромис нећу!
Стари режим мора умрети.
Живео Лењин, нек цара убија!
Нек звезда над српом засија!

Ја сам човек који ређа блокове,
настављају да падају одозго.
Наша храна сад припада држави,
колективном режиму мира и љубави.
Не бирам ја како се блокови ређају,
бољшевици наређују како се равнају
Прописано смо сви једнаки,
јер блокови чврсто одолети морају.
Живео Стаљин! Он тебе воли!
певај ово, да те не заболи…

Ја сам човек који ређа блокове
које сада лије радник тамо где је Казахстан.
Касне две недеље, отесани нису,
радим за Стаљинов петолетни план.
Ја сам човек који склапа тенкове
којима су нацисти поражени
Фирер је мртав, Европа црвена!
Топови су к Америкци уперени.
Увек ћемо за боље да живимо!
И атомски рат можемо да почнемо!

Ја сам човек који склапа блокове
супертајну базу сада сви градимо.
Ура за Совјетски савез!
У свемир човека шаљемо!
Од слагања блокова већ је мука мени
ноћу се сузама враћам жени, дому –
чему сврха тој зиданој градњи
кад блокови на очи моје тону?
Бесмислен посао, бесмислена плата,
нећу да се играм, свега ми је доста.

Ја сам човек који ређа блокове!
Мени сутра само кревет треба.
Хладна је зима, пуо имам злата,
а стојим у реду за векну хлеба.
Најбоље би све то прекинули
ако би смо Горбачова најурили.

Ја сам човек који склапа блокове,
једнако брзо, једнак им састав.
Слободно тржиште! Мени много пара!
Шта ме брига за мир и љубав?
Слободно тржиште! Мени много пара!
Шта ме брига за мир и љубав?
Мир и љубав, мир и љубав!

Зид пада, марксисти мрште лице,
свуд по граду стране продавнице.
На Црвеном тргу нема очајања
Левисова и МекДоналдсова остварења.
Из Америке стиже бели прах на поклон,
а Јељцин стално мртав пјан.
Хајмо на пут у твој пртљаг Путине,
Неће ваљда он нас да отисне?

Доста слободне иницијативе,
да опет видимо левичаре живе.
Застава нека се завиори сместа,
одричемо се од целога света:
Вратиће нам се земља грузијска,
припада нама нафта арктичка.
Ређаћемо блокове вредно,
вечито, свакодневно.

Game over

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: