Николај Михајловски, трећи класик народњачког социјализма


Како је творац руског народњачког социјализма био Александар Херцен, Николај Чернишевски творац идеје револуционарног социјализма, Николај Михајловски (Никола́й Константи́нович Михайло́вский 1842-1904) је био творац критичке теорије руског народњачког социјализма. 

Николкај Михајловски

Николкај Михајловски

Публициста, преводилац, књижевни критичар и социолог Николај Михајловски рођен је 1843. године у градићу Мешчовск у Калушкој губернији у сиромашној племићкој породици. У Санкт Петербургу је студирао рударство. Иако се пуно зна о његовом публицистичком раду, о приватном животу Михајловског се не зна готово ништа.

Већ у осамнаестој години је постао сарадник часописа „Зора“ (Рассвет) Валеријана Александровича Кремпина,а убрзо постао сарадник Књижевног весника“ (Книжный вестник), Суда јавности (Гласный суд), „Недеље“ (Неделя) и „Савременог прегледа“ (Современное обозрение).

Превео је 1867. године „Демократију“ Жозефа Прудона са француског на руски језик. Већ 1868. године је био сарадник „Отаџбинских записа“ (Отечественные записки), а по смрти Н. Некрасова, постао један од уредника тог часописа, заједно са Михаилом Салтиков-Шчедрином и Григоријем Јелисејевим.

Писац Павел Засудимски је Михајловског упознао с руководиоцима партије „Народна слобода“ (Народная воля), након чега је у њиховом истоименом гласилу Михајловски објављивао чланке. После забране „Отаџбинских записа“, објављивао је у часописима „Северни весник“ (Северный вестник), „Руска мисао“ (Русская мысль) и „Руске новости“ (Русские ведомости). Од 1892. године је био један од уредника часописа „Руско богатство“ (Русское богатство).

Умро је у Санкт-Петербургу 1904. године.

Надгробни споменик Николаја Михајловског на Волковском робљу у Санкт Петербургу.

Надгробни споменик Николаја Михајловског заборављен у корову Волковског гробља у Санкт Петербургу.

Био је приврженик теоријског концепта историјског напретка којом управљају велики људи опредељени за остварење идеала изабраних у складу са сопственим разумним и вољним опредељењем (теорија јунака и гомиле). Сматрао је да се историјски напредак може испитивати критеријумом оцене квалитета значајне историјске личности и склоности маса да такву личност подражавају.

Био је противник утилитарног егоизма, индивидуализма и умишљеног реализма. По њему овакви ставови само доприносе игнорисању општег интереса. Идеал Михајловског је био служење општем интересу и делатни самопожртвовани рад у циљу општег добра. Значајно је то што се веома супротставио органицистичкој теорији Херберта Спенсера. Нарочито оштро је критиковао сваки научни рад који није повезан са животном стварношћу, а научнике који су се таквим радом бавили отворено је називао незналицама.

Након 1880. године, Михајловски је веома критиковао „теорију малих дела“ социјалиста који су желели да сведу народњачки покрет на практичну помоћ руском сељаштву у политичким самоуправним телима и замљорадњи. Такође је критиковао и толстојевство због непротивљења злу. Вредно је знати да је с Толстојем очувао присно пријатељство. После 1890. године  одлучно иступао против марксиста, које је сматрао одговорнима за раскидање са руским социјалистичким традицијама шездесетих и седамдесетих година, окривљујући их да су „заштитници капитализма“. Марксизам је за Михајловског био социјалистичка идеологија ситне буржоазије, никако општа идеологија. Сматрао је да зависни, кметски положај руског народа неће бити измењен применом  западноевропских демократских модела, па ни марксизма.

Николај Михајловски је уз Александра Херцена и Николаја Чернишевског постао трећи класик оригиналне руске социјалистичке мисли. Развој популарности марксистичке мисли у Русији је рад Михајловског бацио у засенак, а стварањем СССР је Михајловски постао политички неподобан, проглашен „буржоаским социологом“ па након низа критичких дисквалификација руских марксиста лагано тонуо у заборав. Иако је историја сто година касније показала резултате примене марксизма у Русији, Михајловски је у русији, ван академскихкругова, остао углавном заборављен.

Српском читалаштву је дело и значај Николаја Михајловског остало скоро сасвим непознато. Занимљиво је да ни Никола Милошевић његову критичку оцену рада Достојевског (Жестокий талант) није унео у едицију „Достојевски као мислилац“.

О Николају Михајловском у Великој биографској енциклопедији

Дела Николаја Михајловског на руском језику

Чланови комитета руског Књижевног фонда. Сасвим лево Николај Михајловски.

Чланови комитета руског Књижевног фонда. Сасвим лево седи Николај Михајловски.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: