Јосиф Каблиц звани „ Јосиф Јузев“


Јосиф Иванович Каблиц (Ка́блиц, Ио́сиф Ива́нович 1848 —1893), био је познат под псеудонимом Ј. Јузев којег је редовно користио у публицистици. Оснивач је првог револуционарног кружоока народњака у Русији из којег је оригинално поникла идеја „централног удара“ на Зимски дворац у Санкт-Петербургу.

Јосиф Каблиц звани "Јосиф Јузев"

Јосиф Каблиц звани „Јосиф Јузев“

Јосиф Каблиц је син руског поручника. Рођен је 1848. г. у лутеранској породици у Требешову код Ковна. О његовом животу се зна мало појединости.

Завршио је кијевску гимназију, а потом ступио на Кијевски универзитет којег није завршио. Већ крајем шездесетих година XIX века постао је присталица народњаштва, противник либерализма и бирократије.

Надахнут идејом Михаила Александровича Бакуњина о спремности руског сељаштва на устанак, образовао је 1873. године у Кијеву кружоок под именом „Зараживачи“ (Вспышкопускатели). Следеће године је под истим именом основан кружоок у Санкт-Петербургу. Чланови кружоока су критиковали дотадашњу тактику дифузне пропаганде народњачких идеја у народу коју је заступао народњачки часопис Напред (Вперёд!). „Зараживачи“ су сматрали да треба вршити револуционарни „централни удар“ нападом на Зимски дворац у Санкт-Петербургу. Ради тога су ступили у контгакт с члановима Земље и слободе (Земля и воля). Степан Николајевич Халтурин је инспирисан овом идејом покушао Атентат на императора Александра II пред Зимским дворцем 1880. године. Јосиф Каблиц је 1874. дошао у Кијев како би координисао „излазак у народ“ с тамошљим локалним групама народњачких револуционара, међутим, масовним хапшењима је власт њихову намеру осујетила.

Степан Халтурин

Степан Халтурин

Каблиц је у пракси спроводио идеју „излака у народ“, па је много путовао по Русији представљајући се под лажним именима као обичан сеоски радник. Заступао је став да је дубоки раскол унутар руског друштва протест руског народа против татарско-немачких новотарија и да су расколници у ствари руски дисиденти. Сматрао да осећајни елемент у народу игра знатно већу улогу од интелектуалних филозофских концепција, нарочито наодни осећај за правду и праведност. У његовом делу присутан је руски национализам и антисемитизам. У зрелим годинама је напустио младалачку идеју револуционарног рада. Због одустанка од револуционарног рада и руског национализма су његове ставове касније нарочито нападали бољшевици, па и сам Лењин.

Седамдесетих година XIX века је почео да се бави публицистиком под псеудонимом „Јузев“, објављујући у часопису Недеља.

Године 1882. је објавио књигу „Основе народњаштва“ на основу раније објављених чланака у Недељи. Године 1885. објављује књигу „Интелигенција и народ у јавном животу Русије“. Све своје погледе је објединио у другом издању „Основа народњаштва“ 1883. г. У својим радовима се посебно трудио да створи систематску идеологију народњаштва, уместо њене дотадашње стихијности.

Сматра се да је последњих година живота био државни службеник.

Умро  је 1893. године.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: