Николај Златовратски, писац идеализованог руског села


Николај Николајевич Златовратски (Никола́й Никола́евич Златовра́тский 1845-1911), народњак, новинар, уредник и писац. Веровао је у руско село, идеализовао га и сматрао да оно може реформисати сво руско друштво. 

Николај Златовратски

Николај Златовратски

Николај Златовратски је рођен у Владимиру у породици губернаторског чиновника 1854. године. Родитељи су мупотицали из свештеничких породица. Његов отац је 1850 године отворио јавну библиотеку у којој му је помагао син, од младости заволевши књигу. Отац је издавао и сасопис Владимирски весник (Владимирский Вестник) у чијем радујеучествовао очев рођак и пријатељ Николај Доброљубов. Доборољубов је у Николају Златовратском још у раној младости пробудио љубав ка народном животу. С оцем једошао у сукоб, јер га није подржао у намери да након завршене гимназије 1864. године настави студије на Московском универзитету, већ га је послао на Санкт-Петербуршки технолошки иинститут. Немаштина га је упутила да се издржава новинарством.

Године 1866. постао је кореткор најважнијег руског часописа XIX века – Син Отаџбине (Сын Отечества). Врло брзо је почео да објављује чланке у бројним новинама и часописима.

Године 1878. је постао главни уредник часописа Руско богатство (Русское богатство). Након смрти оца и због хронично нарушеног здравља 1881. године је напустио уређивање журнала.

Преселио се у Москву 1883. године. У свом дому је организовао „шекспирске вечери“ на којима су се једном недељно окупљали руски писци, међу њима и Толстој.

Николај Златовратски се залагао за реформе на руском селу и указивао на градску беду фабричких радника и њихових породицама. Наступао је снародњачких позиција. Сматрао је да је сеоска општина способна да реши оба проблема. Посебно је указивао на иновинско раслојавање села, напуштање традиционалних сеоских норми сматрајући да су „кулаци“ (богати сељаци – капиталисти) основ распада традиционалног сеоског друштва и да ће неминовно у будућности бити пораћени.

У његовом стваралаштву је присутна идеализација руског сељаштва и народа, сасвим супротна од слике коју је реалистично описао са свим манама и врлинама његов савременик Глеб Успенски.

Године 1909. је изабран за почасног члана Академије.

Умроје у Москви 1911. године.

Дела Николаја Златовратског на руском језику

Николај Златовратски с породицом

Николај Златовратски с породицом

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: