Глеб Успенски, велики познавалац руског села и његов књижевник


Глеб Иванович Успенски (Глеб Ива́нович Успе́нский 1843 – 1902) био је народњак, публициста, есејиста, писац, приповедач изузетног књижевног дара и међу народњацима први велики познавалац руског села.

Глеб Успенски

Глеб Успенски

Глеб Успенски се родио у Тули, у породици сиромашног чиновника пореске управе. Књигу је заволео у детињству захваљујући деди свештенику код којег је често пребивао у детињству, у Калуги. У дедином дому су често примани сиромашни руски богомољци, па је Глеб Успенски од њих упознао народну усмену књижевност.

Гимназију је похађао у родној Тули, па у Чернигову где је завршио 1861. године. Студирао је права у Санкт-Петербургу, па у Москви, али је напустио студије 1863. г. услед недостатка финансијских средстава за студирање због болести и скоре смрти оца, пошто је морао да се стара о својој млађој браћи и сестрама.

Током студија одушевио се делима Николаја Чернишевског и Николаја Доброљубова.

Публицистички рад је почео у 1862. г. у педагошком часопису Лава Толстоја Јасна Пољана (Ясная Поляна). Убрзо је почео да објављује есеје о социјалном стању и сиромаштву у градовима.

У периоду 1868-1884. године је објављивао у часопису Отаџбински записи (Отечественные записки) под уреднштвом Николаја Некрасова и Николаја Салтиков-Шчедрина. Великом подршком Некрасова и Салтиков-Шчедрина, постао је сарадник низа руских часописа и добијао финансијску подршку Фонда писаца.

Портрет Глеба Успенског из 1884. г, рад Василија Максимовича Максимова

Портрет Глеба Успенског из 1884. г, рад Василија Максимовича Максимова

Оженио се 1870. године учитељицом Александром Барајевом која му је била доживотни ослонац и сарадник. Добили су кћер Веру.

Од 1870. године је руско село и сељаштво постало главна тема рада Успенског.

Емигрирао је први пут из Русије 1871. (или 1872) године по препоруци Николаја Некрасова.  Боравио је  у Немачкој, Белгији и у Паризу. Поново је боравио у иностранству 1875. г, у Паризу и Лондону. У Паризу се зближио с представницима тајног социјалистичког револуционарног друштва Народна слобода (Народная воля) и једно време им је био домаћин.

У Русију се вратио 1881. године и запослио у управи једне железнчке компаније. Од тада је почео систематско и практично бављење својом главном темом – изучавањем стања руског сељаштва. Да би боље изучио питање руског сељаштва, населио се у селу Сјабреници код Новгорода. Године 1889. је прешао у Санкт-Петербург, а затим се настанио у селу Чудово код Новгорода.

Путовао је на Кавказ и по Сибиру, у Србију и Бугарску. Положај и прилике руских сељака је упознао толико темељно, да се сматра непревазиђенм познаваоцем руског села до краја XIX века.

Дом Глеба Успенског у Сјабреници

Дом Глеба Успенског у Сјабреници

Сабрана дела је Глеб Успенски објавио у периоду од 1883. до 1866. године.

Његове приповетке је књижевна критика веома високо оцњивала. у својим литературним радовима је разоткривао сбедно стање народа, лицемерје власти, манипулације јавним мњењем и неспособност либерализмом надахнутих чиновника локалних власти да пруже помоћ људима. Делом успенског влада истанчани осећај сапатње са онима који страдају и чији је живот неправедно уништаван.

Иван Гончаров је Глеба Успенског сматрао Новим Гогољем.

Збор прогресивне парализе је први пут пао у нервно растројство 1889. године, а 1892. године је трајно смештен у новгородску душевну болницу. Током болести га је често посећивао Николај Тјутчев.

Умро је 1902. године.

Ни век након смрти овог великог писца који је посећивао Србију  и писао о њој наша домаћа књижевност не зна много о њему и његовом раду.

Сабрана дела Глеба Успенског на руском језику

Сабрана дела Глеба Успенског

Сабрана дела Глеба Успенског

Документарни дом „Дом и дорога Глеба Успенского“ из 2014. г, режија Андреја Танцирева

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: