Прва социјлистичка револуционарна тајна друштва и прве социјалистичке партије у Русији


Током друге половине 19. века социјалистичка омладина није више била оптерећена смишљајући „шта да се ради?“ Васпитани у духу популизма Чернишевског, они су се занимали питањем „како да се уради“. Створена су социјалистичка тајна друштва и прве социјалистичке партије које су књигом и речју стале пред народ, а пиштољем и бомбом пред империју.

Перикл Агриропуло и Пјотр Зачиневски, први организатори социјалистичког револуционарног тајног друштва у Русији

Перикл Агриропуло и Пјотр Зачиневски,
први организатори
социјалистичког револуционарног
тајног друштва у Русији

Двојица чланова кружоока народњачких социјалиста Харковског универзитета (Перикл Емануилович Агриропуло и Пјотр Григорјевич Зачињевски) су 1861. године одлучила да оснују тајни анархистички револуционарни кружоок у Москви по јакобинском моделу. Нису имали среће.

Много озбиљнија је вила тајна револуционарна организација Земља и слобода (земля и свобода), која се 1861—1864 развила на идејама Херцена и Чернишевског. Њен московски огранак је преводио Николај Андрејевич Ишчутин (1863—1866), повезао се с подземљем Санкт Петербурга, политичком емеиграцијом у иностранству, пољским револуционарма. Године 1866. су се одвојили од Санкт Петербуршке Земље и слободе и основали сопствено друштво Организација, којом је командовало „централно руководство“ Неуспешно су покушали да припреме бекство Чернишевског с робије, а члан удружења Дмитриј Иванович Каракозов је покушао атентат на цара Александра II. Ипак, угушена је опсежном истрагом.

Печат друштва „Земља и слобода“, Николај Ишутин и Дмитриј Каракозов

Печат друштва „Земља и слобода“, Николај Ишутин и Дмитриј Каракозов

У Санкт-Петербургу је након престанка Земље и слободе основана краткотрајна организација Слобода или смрт (Свобода или смерть).

Сергеј Нечајев и Николај Чајковски

Сергеј Нечајев и Николај Чајковски

Током 1869. године је у Москви и Петербургу деловала организација Народна расправа коју је предводио Сергеј Генадјевич Нечајев, надахнута његовим текстом о потреби смакнућа водећих 77 људи империје. Због унутрашњих интрига и ова организација се распала.

Почетком седамдесетих година 19. века је био веома утицајан народњачки револуционар Николај Васиљевич Чајковски који је сматрао да се треба најпре потрудити да у миру (и савезништву са „покајниима“ међу високим дворским племством) сељаштво буде упознато са социјалистичким идејама. Његова идеја „одласка у народ“ је имала много практичног утицаја на народњачке револуционаре, а они који су прихватили да просвећују народ о социјализму, прозвани су „чајковцима“. Наравно, власт их је прогонила. Радом „чајковаца“ је након 1960. године створено неколико десетина „народњачких“ социјалистичких кружоока. Због изразито револуционарног расположења и честог расположења за тероризам, власт је водила кампању представљајући социјалисте као „нихилисте“. Употреба израза „нихилисти“ одомаћила се у Русији на основу карактера једног од јунака из рома „Оци и деца“ Николаја Тургењева.

Вера Засулич и њена жртва Дмитриј Трепов шеф безедносних служби империје

Вера Засулич и њена жртва Дмитриј Трепов
шеф безедносних служби империје

Вера Засулич, анархистичка социјалисткиња из мреже анархистичких социјалистичких кружоока Кропоткина Јужни побуњеници и повезана са кружооцима Нечајева, 1878. године је извршила атентат на шефа руске тајне полиције Дмитрија Трепова.

Најопасније народњачко социјалистичко тајно друштво до тада је била новостворена Народна слобода (Народная воля) под руководством Георгија Валентиновича Плеханова и Михаила Родионовича Попова, представника  Сверуске социјално – револуционарне организације (Всероссийская социально-революционная организация) из Москве, која је основана 1874. и развила се далеко више од било које дотадашње организације. са представницима некадашњих удружења Земља и слобода и Слобода или смрт 1879. године. Њен састав је био сасвим хијерархијски, радили су на остварењу свог програма, без потребе за интелектуалним рашчлањивањем које је било специфично за претходну генерацију социјалиста.

Прво руско издање марксовог Капитала, 1880. година.

Прво руско издање марксовог Капитала, 1880. година.

Програм Народне слободе (Программа исполнительного комитета Народной Воли)  објављен 1889. године је био врхунац руског народњачког социјализма. Њихови циљеви су били: укидање власти капиталиста и предаја власти народу; подела земље народу и фабрика радницима; пуна слобода савести, говора, штампе, политичког опредељивања и удруживања; месно и обласно самоуправљање; федерално устројство Русије и постизање економске независности народа.

Управо у доба размаха „Народне слободе“, у Русији је 1880. године објављен превод животног дела Карла Маркса –  „Капитал“. Руски царски цензори су ово допустили погрешно процењујући да је књига веома тешко научно дело  које не може имати велики и штетан утицај у Русији. Могуће да им је чак пријала чињеница да ово дело обилује критиком енглеског друштва због положаја радника које је вршио социјалиста јеврејског порекла којег је од 1847. године финансирао немачки Савез комуниста из Лондона. На тај начин руски социјалисти су се упознали с Марксовим учењем, којим су касније Плеханов, његове колеге, а нарочито Лењин, надахнуле скоро сав руски социјализам.

Из једног чајковског кружоока је била Софија Љвовна Перовска, чланица Народне слободе и организаторка успешног атентата на императора Александра II.  Против Народне слободе“ и других револуционарних друштава, а након атентата на императора Александра 2, император Александар III. је основао контрареволуционарну Свештену дружину (Свяще́нная дружи́на). Револуционарни рад Народне воље је обновио Александар Иљич Уљанов (Лењинов старији брат) окупљајући фракцију која би извршила атентат на императора Александра III, али су 1887. године успешно онемогућени и похапшени.  Након тога, Народна слобода је коначно престала да постоји. Император Александар III. је као општи вид репресије исте године чувеним „Декретом о куварициној деци“ формално забранио било какво школовање више од основног свима који нису потомци племства, чиновника, свештеника и официра.

Георгиј Плеханов, Михаил Попов, Софија Перовска и Александар Уљанов

Георгиј Плеханов, Михаил Попов, Софија Перовска и Александар Уљанов

Неки политиколози виде наставак деловања забрањене Народне слободе у социјалистичкој народњачкој партији Народно право (Народное право) којом су управљали Марк Андрејевич Натасон, Николај Сергејевич Тјутчев и Ангел Иванович Богданович док 1894. године режим није похапсио руководиоце. Исте године су Натасон, Тјутчев и Богданович извршили последњи покушај да обједине све опозиционе сле у Русији организујући Социјално – револуционарну партију народног права (Социально-революционная партия Народного права) на основама идеологије народњачког социјализма. Узалуд, пошто се социјалистичка омладина нове генерације већ одушевила марксизмом.

Плеханов је још раније с неколицином сарадника формално одустао од терористичких метода, основавши партију Црни предео (Черный передел) која је требала да се бави унапређењем статуса села и сељакана легалан начин. Црни предео је још пре партије Народно право, 1881. године, растурен хапшењима,

Оно што је од народњачког социјалистичког покрета остало у Русији, било је само бледа сенка. Све се свело се „теорију малих дела“ политичког рада у локалним губернијским самоуправнм телима (Земства) и унапређење пољопривреде у списима Јакова Васиљевича Абрамова, Александра Николајевича Енгељхарта и донекле Лава Николајевича Толстоја, којег је Синод по налогу Победоносцева декларативно изопштио из Цркве.

Документарни филм „Герои Народной Воли“ Е. Крашенкова из 1973. године.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: