Социјализам руских народњака


Разочарењем руских западњдака због неуспеха европских револуција 1848 – 1849. године, пре свега захваљујући Александру Херцену, родило се уверење да Русија мора изградити сопствени револуционарни модел социјалистичког друштва на сопственим народним традицијама. То схватање је обележило развој руског социјализма током друге половине XIX века и названо је народњаштвом.

Први руски социјалисти „народњаци“: Глеб Успенски, Николај Златовратски, Јосиф Иванович Каблиц „Јузев“, Николај Михајловски и Александар Пипин

Најзначајнији руски социјалисти „народњаци“ после А. Херцена и Н. Чернишевског:
Глеб Успенски, Николај Златовратски, Јосиф Иванович Каблиц „Јузев“,
Николај Михајловски и Александар Пипин

Кружоок народњака су чинили некадашњи хегелијанци и западњаци који нису веровали у применљивост западих модела развоја на Русију, већ су сматрали да Русија треба да изгради свој аутентични пут. Руси сматрају да је родоначелник народњачког социјализма био западњак Александар Херцен након што се веома разочарао неуспехом револуције у Западној Европи 1948-49. године, па је извор аутентичног социјализма почео да тражи у руској сеоској општини. Херцен је основ аграрног поретка видео у руском духу – социјалном поретку села који нема ничег заједничког са хришћанством и не познаје приватну својину. На Херценова схватања је нарочито утицао Прудон. Развио је паралелу на основу античког романа Arminius. Као што је хришћанство некада својим идејама разорило римско царство, тако ће „ново хришћанство“, одн. социјализам разорити руску империју. „Нови варвари“ ће бити Словени, а нарочито Руси и спашће свет од пропасти, јер су по природи анархисти и револуционари. Они ће изградити нови поредак спајајући своје општине одоздо у нове федерације. Своје идеје је најсажетије изнео у књизи Руски народ и социјализам (Русский народ и социализм). У Лондону је основао Free Russian Press  (Во́льная ру́сская типогра́фия или Вольная русская книгопечатня). У овој штампарији је штампао свој часопис „Звоно“ (Ко́локол). Временом, и Николај Чернишевски се окренуо Херценовим идеји и разрадио их.

Народњачки руски социјализам је стекао многе присталице: Глеб Иванович Успенски, Николај Николајевич Златовратски, Јосиф Иванович Каблиц (звани „Јузев“), Николај Константинович Михајловски, Александар Николајевич Пипин

Народњачка социјалистичка мисао је такође показивала велике разлике. Руска политичка историја разликује неколико основних струја „народњачког“ социјализма:

  1. Конзервативни и тесно везани за славјанофиле били су међу народњацима Аполон Александрович Григорјев, Николај Николајевич Страхов, Јосиф Иванович Каблиц.
  2. Либерални легалисти и противници револуције међу народњацима су били Николај Константинович Михајловски, Сергеј Николајевич Кривенко, Сергеј Николајевич Јужаков, Василиј Павлович Воронцов, а касније им је приступио и раније конзервативни Јосиф Иванович Каблиц.
  3. Либерално-револуционарни народњаци су били: Г. З. Јелисијев, Н. Н. Златовратски, Л. Е. Оболенски, Н. К. Михајловски, В. Г. Короленко, С. Н. Кривенко, С. Н. Јужаков, В. П. Воронцов, Н. Ф. Даниелсон, В. В. Лесевич, Г. И. Успенски и А. П. Шчапов.
  4. Социјално револуционарним народњацима припадали су Петар Никитич Ткачев (агресивни противних самодржавља) и донекле Н. А. Морозов.
  5. Најзад, постојали су и руски „народњачки“ социјалисти анархисти, Михаил Александрович Бакуњин и Пјотр Алексејевич Кропоткин.

Наравно, ове бројне народњачке струје имале су велики број присталица које су формирале разне кружооке.

"Нису га очекивали", композиција Иље Рјепина на тему повратка политичког прогнаника кући после вишегодишње робије, 1888. г.

„Нису га очекивали“, композиција Иље Рјепина на тему повратка политичког прогнаника кући после вишегодишње робије, 1888. г.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: