Николај Чернишевски, први популаризатор револуционарног социјализма у Русији


Николај Гаврилович Чернишевски (Никола́й Гаври́лович Черныше́вский 1828-1889) је био руски писац, књижевни критичар, публициста, филозоф социјалиста и револуционар. Главни је популаризатор револуционарне борбе међу руским социјалистима.

Николај Чернишевски

Николај Чернишевски

Живот

Родио се у Саратову 1828. као син веома свестрано образованог и религиозног Свештеника. Васпитао га је приватни гувернер Француз. Похађао је богословију у којој се већ као ђак прославио изванредним талентом за учење језика. „Прождирао је књиге“. Током студија историје и филологије у Санкт-петербургу је живео у тешкој оскудици и стекао је емпатију прма сиромашнима. Услед обољења му је знатноослабио вид. Био је члан кружоока педагога, преводиоца и књижевног критичара Иринарха Ивановича Ваведенског где су се коначно формирала његова уверења. Руски књижевник Михаил Петрович Погодин је тврдио да је Иринарх Ваведенски стварни творац руског нихилизма. Током студија се одшевио социјализмом  упознајући дело Лудвига Фојербаха и Шарла Фуријеа и постао атеиста.

Године 1851. је постао професор књижевности у родном месту. Тамо је оженио Олгу Сократовну Васиљевну и одмах по венчању супружници су се преселили у Санкт-Петербург.

У периоду 1853 – 1862. године живи и ради у Санкт-Петербургу, најпре као учитељ у Другом кадетском корпусу.  Показао се као изванредан учитељ, али је убрзо принуђен на  оставку због свађе с официрима. Почео је да објављује одмах по доласку у Санкт-Петербург и изазвао реакцију либераалних писаца због отвореног залагања за револуционарни преврат ради завођења демократије.

Сасопис Савременик

Сасопис „Савременик“

Са А. Њекрасовим и А. Доброљубовим је од 1955. г. уређивао лист Савременик (Современник). Магистрирао је 1858. године и постао уредник часописа Војни зборник (Военный сборник) и одмах ступио у револуционарни кружоок неколициене револуционара официра који су били одушевљен народњачким социјализмом Александра Херцена и иницирали стварање тајног револуционарног друштва Земља и слобода (Земля и воля). Током 1859. Чернишевски се састао с Херценом у Лондону.  Нарочит утицај на његово поимање социјализма имао је Александар Херцен.

Године 1862. га режим империје хапси због објављивање једне прокламације.  и упућује на казну у Петропавловску тврђаву. На робији је написао роман „Шта да се ради“ објављен у Савременику 1863. године у коме је профилисао лик идеалног револуционара и идеалне заједнице без власништва. Овај роман је надахњивао генерације руских социјалиста за наслно извођење револуције више од сто година много више од било ког социјалистичког штива.

Кажњен је затоворм с принудним радом у периоду 1864-1872. године (казну му је скратио император Александар II).Када је Чернишевском власт сугерисала да 18714. године тражи за себе помиловање, овај поносни човек је то одбио. Казна је затим настављена изгнанством у Виљуск 1874. године. Руски револуционар Герман Александрович Лопатин је организовао неуспешни покушај ослобођења Чернишевског са робије 1875. године. Године 1883. Чернишевски је упућен у Астрахан. Залагањем сина Михаила Чернишевског, пребацили су га за родни Саратов 1889. г. али је убрзо исте године страдао од маларије.

Дело

Насловна страна рома Н. Чернишевског "Шта да се ради" који је постао библија руских револуционарних социјалиста у XIX веку.

Насловна страна рома Н. Чернишевског „Шта да се ради“ који је постао библија руских револуционарних социјалиста у XIX веку.

У роману „Шта да се ради“ описао је чудесну личност револуционара Рахметова, посвећеника социјалне револуције, челичне воље, који спава као факир на постељи од ексера и једе живо месо, како би овом аскезом извежбао дух и ело за натчовечански напор еволуционарног преображаја друштва. Описао је и идеалну руску социјалистичку заједницу засновану на аграрном социјализму и изразио да је дужност интелектуалца да подучавају радни народ русије како би уместо капитализма завели социјализам. Дело чернишевског је био одговор на Тургењевљев роман „Оци и деца“.

Сматрао је да масе одређују ток историје и залагао се за интересе радних људи. Његово поимање социјализма заснивало се на сеоским комунама без права својине, што је преузео од Александара Херцена. Критиковао је хришћанство, идеализам и нарочито буржоазију као неморалну и робовласничку класу. Није имао нада у „просвећеног монарха“. Заступао је „разумни егоизам“. Сматрао је да лични интерес развијену личност побуђује на разложно самопожртвовање у циљу победе идеала којег је сам изабрао сопствено слободном вољом. Био је хуманиста и историјски оптимиста, радоје говориио о „новим људима“ који ће служити народу.  Био је вешт публициста. Изрека „што горе то боље“ је његов израз.

У педагогији је нарочито заступао стварање развијене личности, слободног и револуционарног дела силовитог човека спремна на саморазвој и псамопожртвовање. Борио се против схоластичког образовања и залагао се за једнако образовање мушкараца и жена. Изразито антрополошки настројен, сматрао је да без социјалног развоја нема слободне индивидуе нити слободног друштва.  Сматрао је да лоше васпитање и сиромаштво нису наследне особине, већ плод лошег образовања личности. Недостатак активног деловања је за Херцена главни узрок свих дедостатака  и неактивност је првакоју требаликвидирати образовњем.

На његово поимање друштва су утицали француски социјалисти (Фурије, Консидеран и Фојербах), али пре свега Херцен. Заступао је потребу ослобођења сељака и постепени прелаз ка социјалистичкој управи над земљом у сеоској општини устројеној на патријархалним односима сарадништва. Када ова поредак прерасте у колективни ра и асподелу и општина ће ишчезнути. Сматрао је да је у економији значај трговине преувеличан.

Писао је романе и приповетке, књижевну критику и публицистичке чланке. Објавио е мемоаре, преводио и објављивао филозофска и естетска дела.

Утицај

Инспирисао је генерације социјалиста револуционара како народњака, тако социјадемократа и комуниста у Русији на активну, насилну борбу против империје. Иако га је Лењин сматрао утопистом, изванредно је цени његово дело. Руска социјалисткиња јеврејског порекла Ема Голдман, надахнута делом Чернишевског, бавила се револуционарним социјализмом и постала оснивач феминистичког покрета у САД. За њега су знали и ценили га Карл Маркс, Фридрих Енгелс, Фердинанд Аугуст Бебел и други.

Сабрана дела Николаја Чернишевског на руском језику

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: