Михаил Луњин, први руски социјалистички револуционар


Михаил Сергејевич Луњин (Михаи́л Серге́евич Лу́нин 1787 – 1822) се у масонској ложи Астреја одушевио Сен-Симоновим социјалистичким идејама. Он је био први руски социјалистички револуционар. 

Михаил Луњин као млади гардијски официр

Михаил Луњин као млади гардијски официр

Родио се у Санкт-Петербургу 1787. године. Отац му је био државни саветник. Образован је у родитељском дому и научио неколико западних језика. Под утицајем свог васпитача римокатоличког опата француза Вовила одушевљен римокатоличком вером, ради којеје напустио православље. Деда (по мајци) му је био Михаил Никитич Муравјов, један од најобразованијих руса XVIII века.

Ступио је 1803. године у гардијску службу. Оставку је поднео 1815. године.

Године 1816. постао је члан најстаријег тајног друштва против империје, Савеза спасења (Союз спасения), затим је био један од оснивача Савеза благородности (Союз благоденствия). Након поделе овог друштва на јужно и северно, постао је члан Северног тајног друштва (Северное тайное общество) и одмах настојао да организује атентат на императора Александра I. Исте године је путовао у Париз и упознао се са Сен-Симоном.

У Гарду се вратио 1922. године и постао личн ађутант великог кнеза Николаја Павловича у Варшави. Одустао је од идеје стварања тајних друштава сматрајући да је за промене пре свега потребно политички прилагодити друштво и постићи ослобођење сељака.

Портрет М. Луњина из албума "Декабристи"

Портрет М. Луњина из албума „Декабристи“

Није лично учествовао у декабристичком устанку 1825. године. Ипак, Варшавски истражни комитет је утврдио да је повезан с устаницима и ухапсили су га 1826. године, утврђено је да је још у Северном тајном друштву планирао убиство императора, због чега је осуђен на 20 година робије и доживотно прогонство у Сибир.

По робијању у тврђави Свеаборг, у Виборгу, Читинском остробу и Петровском заводу, упућен је 1836. г. на робију у селу Урик код Иркутска. Од 1837. пише „Сибирска писма“ о тајним друштвима у Русији.

Због окупљања кружоока у Иркутску, 1841. је поново ухапшен и интерниран у Акатујски затвор при Нерчинском руднику сребра, који је служио као политички затвор за декабристе.

Умро је на робији 1845. године, по званичној верзији од можданог удара. Његови савременици су тврдили да је Луњин на робији убијен.

 

Играна драма „Лунин, или смерть Жака„, режа Александра Дунчаева из 1986. године

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: