Александар Лабзин, први присталица Сен-Симонових идеја у Русији


Александар Фјодорович Лабзин (Александр Фёдорович Лабзин, 1766—1825,) је био један од утемељивача руског масонства, филозоф, песник, издавач, просветитељ, мистик. Први је образовани Рус који је прихватио социјалистичке идеје Сен-Симона.

Александар Лабзин

Александар Лабзин

Родио се на императорском двору. Завршио је филозофски факултет московског универзитета 1874. године. Већ у шеснаестој години је на њега пресудно утицао Јохан Шварц (Johann Georg Schwarz), пријатељ кнеза И. С. Гагарина, који је био лектор за немачки језик Московског универзитета, мартиниста и једна од најзначајнијих личности руског масонства. Шварц је Лабзина упознао са делом енциклопедиста које је он поштовао једнако као Св. Писмо. Упознао га је и са делом Јакоба Бемеа.

Тежио је самообразовању целог живота, у зрело доба је савладао и вишу математику.

Своју јавну делатност је почео као писац и преводилац драма. Под псеудонимом је 1806-1816. г. уређивао морално-религиозни  часопис Сионски весник (Сионский вестник). Часопис је нападан од стране црквене јерархје због одступања од православља.

Лабзин се заједно са Ј. Шварцом и Н. Новиковим сматра објеинитељем руског масонства. Били су чланови Санкт-Петербуршке ложе Астреја у коју је Сен-симонове идеје донео неки француски избеглица Ламнеј. Касније је Лабзин основао ложу Умирући феникс.

Часопис "Сионски весник"

Часопис „Сионски весник“

Лабзин се спријатељио с веома утицајним  кнезом, епикурејцом, волтеријанцем и сентименталним хришћанином Александром Николајевичем Голицином који му је годинама био заштитник. Из тог разлога је пао у немилост императора, а повод његове смене с места уредника је био његово противљење постављењу Дмитрија Александровича Гурјева за почасног члана Академије уметности.

По смени је оклеветан за везе са Декабристима. Иако није било доказа, а током устанка се налоазио службом у Пољској сам је признао да је био у вези са устаницима, као и своје учешће у покушају устанка и убиства императора. Прогнан је 1821. г. у Сенгилеј, а одатле премештен 1825. у Симбирск где је умро. Читавог живота је остао дубоко поштован.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: