Социјалистичке идеје Сен-Симона у Русији


Социјалистичке идеје су на међи XVIII и XIX века захватиле само неколико образованих Руса из в највиших друштвених класа. Иако су они били присталице идеја Сен-Симона, они су долазили у сукоб са православљем и руском империјом, залагали се за ослобођење зависних сељака од „крепосног права“, за активни револуционарни конспиративни рад. 

Одушевљење руских масона за теозофију Јакоба Бемеа (надахнуто окултизмом доминиканца Парацелзуса) је захваљјући Александру Фјодоровичу Лабзину (1766—1825) из ложе Астреја (касније основао ложу „Умирући Феникс) надахнуло њега, па преко њега и образоване масоне у Русији да се баве социјалним питањем и социологијом. Лабзин је био самобразован, на самом почетку самообразовања га је руководио масон и мартиниста Иван Георгијевич Шварц (пореклом Трансилвански Сас). Образовани масони Русије су пре свих ценли идеје Сен-Симона (високи француски племић и потомак Карла Великог). Међтим, Сен-Симонов социјализам је у Русији популарисао такође један избеглица пред револуцијом Ламнеј, који је био римокатолички социјалиста и проповедао по ложи Астреја о „католичанству без хришћанства“. Већ је Александар Лабзин имао везе са револуционарним радом. Иако је током декабристичког устанка био на војној служби у Пољској, током суђења је признао своје учешће у организовању устанка и покушају убиства императора.

Високи официр, племић и декабриста Михаил Сергејевич Луњин (1787 – 1822) се у масонској ложи Астреја одушевио Сен-Симоновим социјалистичким идејама. У младости је напустио православну веру, поставши римокатолик. Променио је више тајних друштава са амбицијом да мења стварност ради ослобођења сељака. Прво је био члан Савеза спасења (Союз спасения, потом прозвано Общество истинных и верных сынов Отечества), најстарије декабристичке организације, затим Савеза благородности (Союз благоденствия), а када се друштво организационо поделило на јужно и северно, Луњин је постао члан Северног друштва. Лично је упознао Сен-Симона рад чега је путовао у Париз.

Александар Лабзин, Сен-Симон и Михаил Луњин

Александар Лабзин, Сен-Симон и Михаил Луњин

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: