Приказ књиге Бранка Жујовића: „У потрази за државом“


Поглед на српску евро-атлантиду из Евро-азије

Збирка текстова новинара Гласа Русије Бранка Жујовића „У потрази за државом – коментари са Гласа Русије“, допринос je разобличавању идеализоване лажне слике евро-атлантске будућности сервиране српској јавности. За разлику од скороевропљана, Срби су сувише времена провели под ђоновима евро-атлантских насилника да би несвесно прикривали од себе стварност. Стога аутор српску политичку стварност слика онаквом каква она данас на Балкану јесте.

Душат границы, без визы нельзя,
Как вам без нас, отзовитесь, друзья!

Олег Газманов 

Књига Бранка Жујовића - "У потрази за државом"

Књига Бранка Жујовића – „У потрази за државом“

Пред Жујовићем они који извештавају Србе „широм затворених очију“, који одговарају заљубљеницима у евро-атлантску политичку „фабрику снова“, односно у грантове из коморе њене меке моћи, изгледају патетично. Његово перо записује реалност често сурово, понекад опоро, али никад натуралистички.

Жујовић је способан публициста чији рад је стандардног квалитета. У новинарским коментарима влада бројним тематским секторима. Увек правовремено реагујући, сигурним личним стилом износи јасан вредносни став. Његови текстови су есеји који врло подсећају на живописне слике са анимираним, понекад луминозним детаљима. То нису величанствене панораме, али свакао нису минијатуре или вињете.

Аутор није у првој журналистичкој младости. Искуством утврђени, његови текстови у области међународних односа, економске, културне, идентитетске и безбедносне политике морали би и од крајње минуциозног читаоца бити оцењени добром оценом. Теме Жујовићевих текстова су чиниоци стања које нас је мучило протеклих година.

Књига „У потрази за државом – коментари са Гласа Русије“ је трогодишња Жујовићева хроника о нама коју је на српском језику саставио овај извештач седме силе са главне евро-азијске осовине – политичка есеистика састављена док је упоредо, крупним корацима, стицао искуство с оне стране брежуљака Манџурије. Збирка његових текстова документ је српског становишта са највеће геополитичке дистанце – из Пекинга, у коме је Жујовићево радно место. Ова чињеница је домаћим читаоцима углавном непозната, али она даје посебну димензију његовом раду, а због ње ће Жујовићев рад у будућности бити много значајнији.

Жујовић се у сваком тексту бави појединачним, актуелним, сржним проблемом. Овај новинар, од свих колега више удаљен од Србије, није оптерећен парлогом таблоидности у којем се одавно изгубила српска публика и њена штампа. Уз то, он је неоптерећен егзистенцијалном стрепњом због трајне неизвесности приступа финансијском „сорсингу“ NGO и квази NGO новинарства које својом прекрасном флоскулом о независности зомбира десетине, можда и стотине српских новинара деценијама. Новинара који су могли бити сјајни.

Жујовићев избор својих текстова, његов дискурс и логика у данашње смутно време могу српском читаоцу да послуже као водич, слагали се читаоци с његовим мишљењем или не. Стога бих се радо вратио паралели са сликарством. Ако вам се једна, две или три слике аутора не учине импозантним, водите рачуна да се можда ради о  мајстору чију целину рада не можете сагледати на узорку којег сте изабрали сами. Аутор је репрезентативни узорак својих слика са изложбе, управо ради вас, абгрејдовао у гутенбергову галаксију. Ваше је да пажљиво прегледате, па преиспитате своје поимање реалности и безалтернативности којом нама у Србији испирају мозак деценијама.

Треба подсетити да је Жујовић у потрагу за државом пошао утабаном стазом. Истим смером је вековима пре њега пошао један српски великан, чије породично стабло је такође никло у каменом окованој Херцеговини. Ваља рећи и да је један велики пољски писац кренуо сасвим супротним смером. Међутим, оно чему тежимо Жујовић и ми, за разлику од циља Јана Потоцког, представља…

нешто сасвим другачије.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: