Финска, прва жртва трговинског рата ЕУ против Русије


„Suomen Tasavalta“ (Република Финска) је уљудна скандинавска земља вредних људи чија привреда се сопственим снагама успешно носила са глобалном економском кризом. За разлику од Норвешке, Финска је 1995. године постала чланица ЕУ. За разлику од Шведске, Финска се одрекла сопствене валуте ради евра, што је спроведено у 2002. За разлику од Данске, Финска се није изборила ни за opt-out којим би националне интересе легално штитила од штетних одлука ЕУ. У лето 2014. године је ђаво кренуо по своје.

Наиме, Финска никако не може да се измигољи из спољнополитичког трговинског рата ЕУ против Русије. Ова чланица ЕУ је дужна да спроведе санкције против Русије и већ пишти под теретом њених узвратних мера. Русија је на санкције ЕУ одговорила забраном увоза пољопривредних производа из земаља чланица ЕУ.

Србима фински губитак у светлу посања домаћих медија може да изгледа занемарљив[1]. Домаћој публици је тај губитак представљен као нешто што ће Финска правовременом акцијом сопствене владе час посла накнадити из фондова ЕУ[2].Међутим, селективно биране и наменски редуковане информације о финској кризи су неистина. Истина је да су Фински проблеми због спољне политике ЕУ према Русији огромни и увећавају се брзо.

Скоро половина Финаца сматра да им европска политика санкција према Русији наноси штету. Финској је Русија партнер на трећем месту по обиму извоза. Санкције Русији директно погађају 6% финских фирми. Међутим, 24% финских менаџера сматра да они неће опстати на свом положају ако се настави са санкцијама према Русији[3].

Московска Правда са своје стране тврди да ће санкције ЕУ Русији бити прекинуте 3 месеца након увођења, пошто их националне привреде не могу издржати. Већ тринаестог августа се фински премијер Александер Стуб успротивио спровођењу санкција Русији, пошто су финско-руски односи „пријатељски и обострано корисни“. Фински пољопривредни гигант Valio 20% производње пласира у Русију, а то чини 49% укупног извоза те фирме[4]. Стуб је изјавио да ће се „дугорочни губици мерити стотинама милиона, можда чак милијардама“ евра и најавио да ће се борити да ефекти санкција у ЕУ буду једнако распоређени на све[5].

AFP јавља да Централна банка Финске предвиђа привредни пад у висини од 3% због санкција Русији и пад извоза од 0.5%[6].

Панична распродаја финских „бондова“

Bloomberg је прецизнији кад је у питању фински проблем.

Премијер Александер Стуб апеловао на једнакост свих учесника у санкцијама по питању покривања њиховог негативног ефекта. „Надам се да санкције неће бити проширене“.

Руски удео у финској спољној трговини износи 14%.  Извоз Финске у Русију представља 10% њеног укупног извоза, а увоз из Русије представља 18% њеног укупног увоза. Сада је Русија као одговор на санкције ЕУ забранила увоз 87% финских пољопривредних производа. Европски фонд за глобално прилагођавање (EGF), централна установа ЕУ која треба да накнади ове губитке располаже буџетом од тек 150 милиона евра, а из тога треба покрити губитке многих других чланица (у првом реду Холандије, прибалтичких земаља и Пољске – која снабдева муницијом и самоходним хаубицама Украјинску владу у напорима да овлада Доњецком и Луганском облашћу).

Најгоре по Финску тек следи. Поднасловом „Распродаја Финске“, Блумберг је објавио да су UniCredit Bank AG и  HSBC Securities Inc почеле да распродају финских „бондова“ који доспевају за 10 година. Услед тржишног обезвређења њихове цене Финска већ има проблема са Данском банком.

Уз све то, руске узвратне мере по Финску нису могле доћи у горе време, пошто је незапосленост у Финској скочила са прошлогодишњих 7.8% на 9.2 у јуну[7].

Неприлике финских извозника су очигледно изазвале панику, па су инвеститори почели да се хитно ослобађају финских хартија.  Тржишно поверење у „финансијске производе“ Финске се истопило, што је јасно видљиво из приложене табеле TradingEconomics.

Шта Срби могу да науче из Финског примера?

Ако привреда чланице ЕУ која је одолела економској кризи почне да посрће због учешћа у њеном трговинском рату против Русије, чему ми да се надамо у ЕУ? Иако су се сви сегменти Финске привреде иуспешно носили са светском кризом, на самом почетку трговинског напада ЕУ на Русију, темељ финске привреде је оштећен – пољопривреда. Ударац у темељ финске привреде је готово тренутно уздрмао и њен кров – финансије. На руски узврат према финској пољопривреди, финансијско тржиште је реаговало обезвређењем финских „бондова“.

Мало је вероватно да ће Финска своје губитке накнадити повећањем свог удела у колачу EGF који (да подсетимо) за све чланице ЕУ износи свега 150 милиона евра годишње. Увећање средстава за покривање губитака због трговинског рата тек треба напабичирти, а то је немогуће извести брзо у европској шуми бирократије прописа. Чему онда да се надамо ми, који смо тек ушли у преговоре а нисмо ни кандидат за ЕУ? Шта ми да се надамо уз овакву ЕУ која није у стању да заштити Финску?, Какву помоћ да очекује наша Влада кад почну евро-уцене Србији да се придружи санкцијама против Русије.

Српске владе одавно не смеју да мисле на извозне могућности сопствене пољопривреде према Русији. О бесцаринском режиму извоза у Русију је Финска могла само да сања, па опет је тамо одлично пословала. Ако су моћна финска пољопривреда и финансије уздрмане руским узвратним санкцијама, наше „придружење“ ЕУ у трговинском рату против Русије би срушило домаћу привреду као кулу од карата.

Упутнице:

__________

[1] Танјуг – Фински губици због санкција Русији 0.5 одсто БДП. Политика, 14. 8. 2014.

[2] Танјуг – Финци за санкције али уз надокнаду, Б 92, 6. 8. 2014.

[3] Suoninen, Sakari (AUG. 14. 2014). Finland Is Getting Slammed By Both Russian And EU Sanctions, Bussines insider

[4] Pravda.ru (AUG. 18. 2014), EU and Russia to cancel sanctions against each other in maximum 3 months

[5] Yle uutiset, (AUG, 6.. 2014). PM: Russia sancions could lead to economic crisis in Finland

[6] Agence France-Presse (AUG. 6. 2014), Finland to Seek Compensation If Russia Sancions Hit Economy, Industry Week

[7] Pohjanpalo, Kati (AUG, 11. 2014). Russia Isolation Fuels Finnish Dismay as Fallout Seen Unfair, Bloomberg

 

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: