Финансијски слом у Португалији као доказ хроничне нестабилности еврозоне


Неуспех Европске уније у борби против кризе је недавно постао јасан сломом Espirito Sancto финансијске групе у Португалији, којој је забрањена продаја акција, пошто су њихове цене почетком јула нагло опале за 17%. Догодио се банкарски потрес који се осетио широм еврозоне, а на тржишту се појавио страх.

Све је веома узнемирило ММФ, пошто је у еврозони озбиљно почело да се разматраувођење инфлације у финансијски систем. Постало је јасно да европска финансијска терапија ограничена на једну малу националну финансијску групу у којој се јавио проблем више није довољан да би се стабилизовао евро. Евроанестезирана јавност у Србији не жели да мисли о показатељима распада европског финансијског система, а и у ЕУ се још по неко изговара да је португалски финансијски проблем тек национални, а не европски. Међутим, финансијска струка ипак и те како зна да је нова португалска финансијска криза тек „врх леденог брега“, што изазива најмрачнију забринутост.

Упркос свему, наше власти и даље некритички срљају у евроинтеграције, па Португалија десет дана након финансијског слома премијеру и даље фигурира као један од примера успешно спроведених реформи. Међутим, ваљало би да Србија на туђем искуству нешто научи. Онај ко хоће да сазна истину о (не)успеху дугорочног програма економске стабилизације „СФР Европе“, треба да сазна шта и како о најновијој ескалацији финансијске кризе у ЕУ пише редакција британског Телеграфа.

Д. К. tabela

Телеграф[1]: 

О новим проблемима еврозоне

Европа остаје главно тржиште Британије и њене бескрајне невоље су важан руковођа за сналажење међу мрачним тржишним показатељима[2].

Предуго и претерано су инвеститори били самозадовољни кад је била у питању еврозона. Криза се није завршила. Она је само привремено попустила и не догађа се само на периферији. Док се британска економија протеклих годину дана опоравља на спектакуларан начин, у огромним деловима еврозоне се догађа нешто што је уистину сасвим другачије.

Најновији показатељи производње у индустрији особито показују пад у амбис, укључујући чак и немачке показатеље. Чињеница је да су се лоши економски подаци поклопили са најновијом банкарском кризом у Португалији, па је то најзад гурнуло тржишта у пад, а приходе од обвезница у раст.

Глобалистичке установе су се већ унервозиле због високих резултата на скалама које управо показују страс-тестови привредних биланса банака, тестови које управо спроводи Европска централна банка. Банке су већ веома забринуте хоће ли делови финансијског система морати да нађу још више новца како би ојачали своје капиталне позиције. Рецесија неизбежно производи све више лоших дугова, што наноси штету банкама и производи тешкоће у подизању зајмова, чак и када се ради о зајмовима које би подигли солвентни пословни субјекти и потрошачи.

Отприлике, ради се о томе да је повод најновијег[3] тржишног хаоса у Португалији у проблемима у Espirito Sancto финансијској групи, али би се могло доказати како је у ствари Француска много већи проблем. Њена индустријска производња је пала за 3,7% на годишњем нивоу, а треба знати да је пад у другом кварталу (ове године) такође веома вероватан[4]. Како је португалска економија мала од знатно веће шпанске са којом је економски и финансијски веома тесно системски везана, дуготрајна француска рецесија ће произвести много теже последице од најновије иберијске рецесије. Она ће за собом повући на доле остатак континенталне (европске) привреде.

Све ово је веома важно за Британију. Успешно смо диверзификовали наш извоз протеклих година и он је сада знатно мање ослоњен на еврозону него што је раније био. Али она је и даље главно тржиште и њене бескрајне невоље су важан руковођа за сналажење међу најновијим британским мрачним тржишним показатељима. Извоз наше робе у Европску унију пао је за 250 милиона фунти, а наш извоз у остатак света је порастао за 300 милиона фунти.

Изворник текста: The Telegraph

Превод: Душан Ковачев


[1] Редакција Телеграфа је употребила израз Schadenfreude да би национално обојио оптимизам у вези решавања финансијских проблема ерозоне као немачку корист. Израз Schadenfreude на немачком језику дословно значи „раздраганост“, а у енглеском се овај немачки израз користио као жаргон (енглези филолози га сматрају неологизмом), у смислу постизања среће на туђој несрећи. Због тога сам га превео српском речју „злурадост“. Употреба жаргона Schadenfreude сеу енглеском језику одомаћила захваљујући ТВ серији The Simpsons, мјузиклу Avenye Q и драмиBoston Legal.

[2] Grim trade data, преведено према контесту. Употреба придева grim често има за циљ да унесе ноту црног хумора. Тако је и у овом уводнику, нарочито у контексту усвојеног изразаSchadenfreude.

[3] Пошто је текст у Телеграфу објављен 10 јула, а експлицитно говори о португалској финансијској кризи која је наступила „у четвртак“ (3. јула), ради избегавања забуне временској оријентацији, превео сам са „недавно“.

[4] Финансијски колумниста Телеграфа, Амброз Еванс-Причард одавно пише о ривалитету Француске и Немачке економије поводом монетарне политике евро-зоне, пошто Француска индустријска производња не може да издржи дефлаторни притисак на евро, за разлику од Немачке.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: