Џереми Ворнер: Криза Евро-зоне тек је на почетку


Уставни суд Немачке је донео одлуку којом је у надлежност своје националне државе вратио право одлучивања о мерама Европске централне банке и „свему што се тиче евра“.

И баш као што смо видели у Србији протеклих месеци, поборници еврофанатично опредељених присталица ЕУ тврди да у смислу одлуке немачког Уставног суда види нешто сасвим сурпотно од онога што тамо стоји.

Међутим, заменик уредника „Дејли Телеграфа“, једног од водећих британских економских коментатопра Џереми Ворнер у том немачком поступку види доказ даље ерозије пројекта европских интеграција и немачко одступање ка националном суверенитету. Аутор престижног Британског магазина, чији положај у ЕУ се сматра веома привилегованим, категорички закључује да се не ради ни о каквом крају, већ о почетку кризе Европске уније.

На ово би српски читаоци морали да обрате пажњу, пошто домаћи медији не желе да знају оно што је свима јасно широм Европе.

Текст Џеремија Ворнера:

Криза Евро-зоне тек је на почетку

Пројекат утеривања у Евро-зону изазива економско уништење, услед чега је легитимитет јединства Европске уније све рањивији.

Џереми Ворнер

 

Она се безнадежно противи ономе чему није желела[1]. Швајцарском референдуму против слободног кретања радне снаге, пресуди Уставног суда Немачке којом се покушава спасти евро, упозоравањем Шкотске да јој неће бити дозвољено да задржи фунту ако гласа за независност. То можда изгледа повезано, али све представља експлозивно супротстављање[2] снага националних суверенитета с једне и политичко-економских интеграција с друге стране.

Мајски избори ће вероватно довести до евроскептичнијег Европског парламента него икад, а дуготрајна финансијска и економска криза у Европи прети да се прелије у свеобухватно политичко јединство. Закључујући према ставовима Брисела и Берлина, европска „тамна ноћ душе“ , њена најозбиљнија криза од Другог сбветског рата, сада је у суштини иза нас, што следе обећања о полаганом опоравку економије и надолазеће обнове политичког сагласја. Мишљења сам да је тешко и почети с тиме. Епски покушај Европе да наметне политичку унију веома различитим земљама ломи јој се на леђима, у економским тешкоћама, народном незадовољству и финансијском распаду.

У пракси, све успешне монетарне уније почињале су политичком унијом и потом развијале јединствено осигурање, институције и финансијске аранжмане у правцу општег облика размене. Скоро је непотребно поменути како се Европа потрудила да тај исти круг затвори обрнутим смером. Исфорсирала је монетарну унију пред јавношћу која тада није била подозрива, а сада се нада да ће, преко финансијске кризе која је потом уследила, прокрчити[3] себи јединствене фискалне и политичке аранжмане мислећи да би они можда могли бити функционални, па да на врхунцу доведу до Сједињених Држава Европе.

Поборници Шкотске независности предлажу нешто још чудније. Они би да оборе оно што се до сада показало успешним – политичку и фискалну унију – али да за сада задрже фунту. Џорџ Озборн, Ед Болс, сер Николас Макферсон и други чланови елите Вестминстера су се окупили да им испоруче неизбежно решење[4]: Шкоти не могу стећи национални суверенитет догод се налазе у монетарној унији са Британијом иако се могу послужити њеним пореским правилима ради одржања своје нестабилне конструкције. Морају изабрати: или самостална власт или економска унија.

Са истим избором се управо суочава Швајцарска, а уистину и сва Европа. Чак и у самој Немачкој, која је тако упорно избегавала пустошење изазвано кризом, јавља се све очигледнији раскол.

Прошле недеље је Уставни суд Немачке учинио нешто изузетно. Он је са Европског суда правде (ECJ) преузео право на коначну оцену[5] политике Европске централне банке у погледу „свега што се предузима за спас евра[6]“. То наизглед безопасно показивање мишића[7] може се тумачити на два начина. За вернике европског пројекта је тај развој догађаја позитиван, који уклања кључну претњу развоју, претњу еволуирању јединствене валуте у одрживију форму. Изгледа се сматра да Немачка одустаје од свог права вета ради монетарне емисије супротстављених влада и препуштања коначне речи Европској централној банци, па пошто она скоро увек приступа интегративистички, готово да се сигурно ради о парафирању тога.

Међутим, постоји мање доброћудан поглед на одлуке немачке судске власти, која онеспокојава. Да, Европски суд правде је тај који оначно одлучује, али су (немачке) судије остале при мишљењу да је политика Европске централне банке у погледу монетарне емисије можда у свему илегална. Осим Бога и Бундесбанке нема власти која би могла бити виша, нити има власти која има вишег ауторитета у Немачкој од њеног Уставног суда, па кад Европски суд правде утврди да постоји колизија, има да му се то обије о главу[8]. Немачка пасивност у вези евра почеће да се ломи.

Уставни суд Немачке учинио је нешто изузетно. Он је са Европског суда правде преузео право на коначну оцену политике Европске централне банке у погледу „свега што се предузима за спас евра“. На слици: Судине Уставног суда СР Немачке

Земље које су више него очигледно погођене кризом евра разочаране су у европски пројект и његове институције, што је већ постало екстремно. Традиционално центристичке партије се све теже одржавају на центристичкој линији.

Једна од тачака анализе (Британског) Трезора[9] о односу Шкотске према фунти тиче се тога да ли ће у случају нестанка опредељености за монетарну унију политичке спекулације против ње бити потврђене. У том случају капитал ће одлетети, ојачаће економски проблеми и повећаће се притисак ради излаза (из уније).

У Еврозони постоји несумњива воља висиких политичара да раде на јединственој валути, али су они све више ван додира са својим бирачима и континуирано губе легитимитет. Раскорак који се повећава између владајуће политичке класе и њене базе која јој даје подршку, најбоље се види у реакцијама поводом исхода швајцарског референдума. Непосредна одмазда против ње је била онемогућена. Сличне невоље чекају и британске предлагаче ограничења миграције радне снаге.

Европска елита сада мора да зна хоће ли богате земље гласати на исти начин као што је у истим приликама гласала Швајцарска. Бахатост политичких лидера који мисле да све знају боље од свих, подношљива је док у Европи траје раст. Али такви данас могу само да понуде економску пропаст, што њихов положај и легитимитет пројекта Европске уније чини све рањивијим.

Измешајте све то заједно и видећете скокро неодрживи притисак на повратак националном суверенитету у времена када се ради опстанка евра захтевају велика стезања – већи ниво фискалне, политичке и економске интеграције. Величанствено разбојиште титана. А они тврде да се криза еврозоне завршила.

Изворник текста: The Independent

Превео са енглеског и приредио: Душан Ковачев

Видео: Philip Wesley, Dark Night of the Soul, композиција из 2008. године, када је почела велика светска економска криза.

Напомене и објашњења:


[1] On the face of it, they seem worlds apart. Због употребе идиома, реченица преведена према смислу.

[2] Stand-off.

[3] Hopes to buldoze.

[4] The Verdict у правној терминологији енглеског језика означава мериторно решење о чињеницама неопходно за одлучивање о главној ствари. У суштини веома налик на решење о претходном питању у нашем праву.

[5] It outsourced final assessment of the ECB’s policy.

[6] Whatever it takes to save the euro.

[7] Innocuous passing of the buck.

[8] Blacklesh.

[9] Британска централна финансијска установа.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: