Цртање „Пасторовог статута“


Нацрт „Пасторовог статута“ садржи противуставни раскидни услов територијалног јединства Војводине од Републике Србије – „Европске принципе и вредности“!

 

Илегална „Европска регија“ би да продужи паразитирање на Војводини новим колом неуставности. Став СНС о потреби промене Устава дао јој је наду да ће Србија конвалидирати њен противуставни положај на нивоу Устава. Ради тога, Пастор је ангажовао правне стручњаке да израде Нацрт статута АПВ. Одмах по обављеном послу, СВМ и ДС, које још увек владају над Војводином, цинично су их исмејале.

Текст нацрта Статута АПВ који је 1. априла 2014. године објављен на сајту Скупштине АПВ

А кад нечисти дух изађе из човјека, иде кроз безводна мјеста, тражећи покоја и не нађе га. Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изашао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

Тада отиде и узме са собом седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

Св. Јеванђеље по Матеју 12: 43-44.

Летонски Споменик слободе у Риги чији елементи су послужили анонимном „хералду“ да осмисли „заставу АПВ“.

Пошто је Радна група Одбора за уставна питања АПВ Скупштине Војводине израдила нацрт Пасторовог статута, документ је одмах упућен том одбору. Скупштина АПВ (на чијем челу је Иштван Пастор) 1. априла 2014. г. је објавила Нацрт статута[1].

Пре свега морамо имати на уму да је Одбор коме је упућен Нацрт основала Скупштина европске регије ради ad hoc потребе стварања привида легалности Пајтићеве „Резолуције од десети травња[2]“. Иако основан ради подршке посебном и првом отворено сепаратистичком правном акту европске регије, овај одбор је остао трајно сазван. После неког времена је од Стевана Лилића председавање Одбором преузео председник Скупштине АПВ Иштван Пастор (СВМ), управо у оно доба кад је изјавио да није ни прочитао Одлуку Уставног суда о Корхецовом статуту[3].

Уз то, треба се подсетити да је из Нацрта Радне групе видљиво мноштво неслагања њених чланова око нормативних решења[4], без обзира на упорне Пасторове тврдње да су неслагања успешно отклоњена, и без обзира што се неслагања скривају еуфемизмом „алтернативе“. Међутим, неупоредиво горе по углед рада писаца Нацрта било је поткопавање легитимита њиховог рада које је дошло од врха политичке власти европске регије.

Проблеми легитимитета наручиоца, али и извођача цртања Пасторовог статута

Пар дана након израде Нацрта Пасторовог статута, из његове СВМ је објављена констатација о проблематичном легитимитету покрајинске власти! „Говорећи о Скупштини Војводине, (Шандор) Егереши је рекао да она има пун легалитет, али да је њен легитимитет под знаком питања, јер су, како је казао, грађани на изборима показали да су променили мишљење у Војводини у односу на период када су били претходни покрајински избори“[5]!

Ово је веома значајно, пошто Нацрт Пасторовог статута није дефинитивно завршен, а из става СВМ је већ јасно да наручилац посла има проблематичан легитимитет.

Поигравање СВМ са легитимитетом рада на највишем покрајинском акту у тренутку кад челник СВМ има пуну власт над његовим довршавањем веома цинично звучи, нарочито имајући у виду да се све одиграва у време кад Пастор уводи СВМ у коалицију са СНС на нивоу републичке владе[6], изјављујући да његова странка неће забадати „нож у леђа покрајинској влади[7]“.

Најзад, непосредан и оштар напад на Радну групу је стигао и из владајуће ДС. „Радна група која је припремала измене покрајинског Статута на усаглашавању овог акта са одлуком Уставног суда радила је тако да је покушала да буде већи католик од папе, односно тако да још више ускрати ингеренције АП Војводини него што је то учинио Уставни суд“, истакао је (Горан) Јешић, који је и функционер Демократске странке. Њихов рад је упоредио са „Гранд парадом“, погрешно наводећи да је израда Статута у ствари његова „измена“ и да се ради о „естрадизацији политике[8]. При оцени ових опорих Јешићевих ставова, ипак се не смеју испустити из вида две чињенице. Прво, Јешић је јасно и недвосмислено изјавио: „Недоношење закона о финансирању АПВ је срамота ДС и нема оправдања зашто то није учињено[9]“. Друго, ради се о покрајинском функционеру ДС који је једини успешно добио медијску битку са СНС у Војводини након 2012. године (афера „афлатоксин“).

Егерешијевим и Јешићевим ставом, владајуће странке европске регије су саме делегитимисале рад на Нацрту Пасторовог статута. Међутим, пре и без обзира на политичке ставове странака, сам састав Радне групе је будио сумње у њен легитимитет. Двојица чланова Радне групе (Тамаш Корхец и Светозар Чиплић) били су учесници у изради ранијег, доказано противуставног Корхецовог статута. Председник Радне групе (Слободан Орловић) је остао без легитимитета политичког заступања (не доводећи у питање његову стручну квалификацију), пошто је ДСС, која га је подржала, одустала од учешћа у Радној групи чим је постало јасно да европска регија има намеру да изради Нацрт статута АПВ упркос нужног претходног употпуњења Закона о надлежностима АПВ.

Терапија Уставног правосуђа против беспоретка европске регије до сада је дала само делимичан резултат. АПВ је сазвала стручну Радну групу која је при изради Нацрта Пасторовог статута морала да узме у обзир Устав Србије. Ипак, пошто је њихов послодавац одбио да прочита Одлуку Уставног суда, чланови нису преправили Корхецов статут у складу са том Одлуком чије образложење обилује стручним тумачењима која су неопходна ради успостављања владавине права у Војводини. Уместо овога, чланови Радне групе су приступили изради акта на основу непотпуног Закона о надлежностима АПВ.

Тада се појавио и чудновати политиколошки став професора ФПН из Београда који баш у ово доба легитимише потребу промене Устава пре Статута Војводине чињеницом да Устав сви крше[10]. Међутим, Устав је пре свега основни правни акт, па тек онда политиколошки феномен. Суштински значај Устава није политички, него правни.

 

Невидљива преамбула

Нацрт Пасторовог статута, кога је израдила Радна група, за сада не садржи преамбулу, али је треба очекивати, пошто ће дефинитивни нацрт утврдити Скупштински одбор за уставно-правна питања АПВ, на чијем је челу, наравно, Иштван Пастор. Тај нетранспарентни, а вероватни, битни чинилац Пасторовог статута остао је вољом владара европске регије скривен и од чланова Радне групе.

Можемо основано сумњати да ће Пастор опет шокирати нашу Војводину новом преамбулом непосредно уочи стављања дефинитивног Нацрта свог статута на гласање, како би што више скратио време за јавну расправу о њој. Овај „чупоглавац из кутије“ може бити веома непријатан, а сигурно и штетан по интересе грађана који имају право на регионалну аутономију.

Европски принципи и вредности као основ државног јединства Србије!

Иако Устав Републике Србије (у даљем тексту Устав) утврђује право грађана на аутономију (чл. 176. Устава), Нацрт Пасторовог статута (у даљем тексту Нацрт) полази од подзаконског дефинисања АПВ. У чл. 4. Нацрт нуди конституисање Уставне надлежности Србије по овом питању. Нацрт је пун оваквих решења којима неодговорна власт може манипулисати и популистички их представљати као неку врсту „аусвајса“ за дејство Устава, али и закона. Слично се дешавало у титовском уставном поретку СФРЈ након уставних промена којима су увођени политички закључци „Брионског пленума“. Међутим, време брионског пленума је већ далека историја, а поредак СФРЈ се крваво распао пре скоро две и по деценије. С друге стране, услед рада Уставног суда на питању тумачења уставног положаја АПВ утврђеног у Одлуци УС о Корхецовом Статуту, успостављени су правно-обавезни оквири тумачења, па произвољна тумачења више нису могућа, него су и противправна.

Према Нацрту, Војводина је „аутономна територијална заједница Републике Србије основана Уставом“, након чега се наглашава њена неодвојивост од Републике Србије, али под посебним условом: да се у њој „негују европски принципи и вредности“ (чл. 1 Нацрта). Прво, Устав Србије не познаје никакав појам „територијалне заједнице“. Друго, европски принципи и вредности нису уставна категорија. Општепозната чињеница је да ни у самој ЕУ не постоји прецизно поимање „европских принципа“, а тамо где су се сличне категорије покушале формулисати постоји огромно одступање у практичној примени тих принципа и вредности. Треће, уводити подзаконским актом некакав услов на основу неуставних категорија под којим важи начело територијалног јединства са Србијом, како је то учињено у Нацрту, директно је супротно члану 8. Устава. То је раскидни услов територијалног јединства Војводине са Србијом који се протура Нацртом покрајинског статута! Најзад, и један члан Радне групе није се сложио с овим решењем[11].

Бојим се да се „нормативна делатност“ из чл. 1. ст. 2 Нацрта тиче прописа о заштити Уставног поретка и безбедности Р. Србије.

Заступање као правни статус и начелна ограниченост децентрализације покрајинске управе

Иако то утврђује Устав, и Нацрт такође хоће да Пасторов статут утврди да је АПВ правно лице. Међутим, у појам покрајинског статуса Нацрт уводи и специфично статусно заступање! Веровали или не, Нацртом се Скупштини АПВ даје право да скупштинском одлуком располаже правом на заступање АПВ као правног лица (чл. 2. ст. 2 Нацрта)! Значи ли то да Пасторовим статутом наша Војводина треба да постане потенцијално правно несамостално лице?

Ни око термина покрајинског извршног органа није постигнуто слагање у Радној групи. Четворица чланова су се изјаснила за термин „Извршно веће“, двојица за термин „Покрајинска влада“, а један (С. Чиплић) је алтернативно предложио термине „Покрајински савет министара“ или „Покрајинско веће министара“[12].

Пошто је регулисањем положаја и одговорности Извршног већа предвиђено да „рад Извршног већа усмерава Скупштина“ (чл. 47. ст. 2 Нацрта), да Извршно веће више нема секретаре, већ само „чланове“ (чл. 49. ст. 1 Нацрта), чини се да европска регија хоће да систем власти АПВ личи на скупштински. Међутим, веома збуњује решење којим се утврђује да оставку председника Извршног већа Скупштина АПВ констатује без расправе, а о оставци чланова Извршног већа гласа (чл. 56).

Све практично значи да по усвајању овог решења Скупштина АПВ може одлучивати да своје заступање повери било ком свом органу. Ово веома личи на слободу располагања извршном влашћу од стране Скупштине. Такво нормативно решење веома угрожава стручну, односно функционалну специјализацију покрајинске управе и носи са собом опасност да се развије у административни хаос. Колико то решење може да наруши начело ефикасности правног система на територији Покрајине, јасно је само по себи.

Чак и титовци су имали свест о проблему кога носе оваква решења – они би то назвали етатизмом или волунтаризмомскупштине.

Иако Град Нови Сад према Нацрту није „главни град“, начелно је ограничена децентрализација покрајинске управе (чл. 10. ст. 1). Улога Новог Сада је Нацртом нормирана као „административни центар АПВ“, али се са овим није сложио један члан Радне групе који је предложио термин „седиште покрајинских органа[13]“.

Покрајинска управа према Уставу није самостална, већ аутономна, иако Нацрт (чл. 60. ст. 1) покушава да протури тезу о њеној самосталности. У ст. 7 установљује надзор над радом покрајинске управе, али и судску заштиту која, такође, не спада у надлежност аутономије (ст. 8).

Конституисање „вредности од посебног значаја“ за АПВ

Лепо је неговати слободе и права и унапређивати их, али самовоља није слобода. Међутим, везујући их за појам покрајинских „вредности од посебног значаја“ (чл. 7. ст. 1 Нацрта) које републички поредак не познаје, успоставља се високо апстрактни појам кога није могуће извести из Устава. Јасно је да се овде не ради о културном добру, нити о добру од општег значаја, како би некоме могло да се учини на основу ст. 2 истог члана.

Да ли је с тим у вези и равноправност полова, пошто је у Нацрту само овај вид равноправности регулисан одмах после „вредности од посебног значаја“, остаје сасвим нејасно. Зар Уставом и законима Србије није установљено старање о равноправности полова?

Збрка симбола европске регије и Кнежевине Србије

Велики грб Војводине са српских асигната 1848-1849. године – првих „наших новаца“ у папирним апоенима. Рад Павла Чортановачког.

Упркос чл. 9. ст. 1. Нацрта, Устав не даје основ, већ право на покрајинске симболе. Хералдика, ликовна уметност и геометрија такође имају своја правила. О тој материји се водила велика полемика и све се завршило неслагањем, односно „допунским чланом“[14].

Упркос изузетно стручној критици (М. Стојнић и Д. Ацовић), чланом 9. Нацрта хоће се конвалидација хералдичког аналфабетизма европске регије на нивоу Пасторовог статута.

Пошто на срамоту наше Војводине све њене установе културе о овим симболима упорно ћуте (изузетак је једино Музеј Града Новог Сада који је први објавио хералдички неписмени амблем будућег грба без блазона), правници из Радне групе хоће све ово да конвалидирају на нивоу статута. На овај начин се хоће да Покрајинска скупштинска одлука о симболима АПВ постане извор права у статуту иако је он виши правни акт од ње. Ово произилази из наопаког схватања хијерархије правних аката које је од почетка присутно у илегалној европској регији.

Димензије заставе, наравно, нису унете у Нацрт, већ њене „сразмере“. Црвена и бела боја на застави ће и даље бити сведене на нејасне бордуре, распоређене „у сразмери 1:8:1“. У вексилологији, као ни у хералдици, нема жуте боје, већ искључиво златне. Хералдички елементи на застави немају никакве везе са хералдиком војвођанске традиције. На „поређаност у круг“ трију звезда петокрака ће се слатко насмејати поред хералдичара и математичари и архитекте.

Грб Кнежевине Србије асимилован на грб Хабсбуршког царства на стандарти српског војводе 1848-1849.

Наравно, чланови Радне групе очигледно нису знали да стварно порекло наведених вексилолошких елемента у центру заставе европске регије није војвођанско већ летонско (са споменика слободе у Риги).

Грб европске регије је такође унет у Нацрт Пасторовог статута (чл. 9. Ст. 3 Нацрта). Радна група је такође у Нацрт Пасторовог статута унела решења из Скупштинске одлуке о симболима АПВ која су у поменуту Скупштинску одлуку ушла тако што је европска регија усвојила решење из знаменитог „изворника“ – сликовнице фирме „кава хаг[15]“.

Иако балчак мача писац Нацрта зове „дршком“, изненада помиње његову златну боју. Међутим, одмах потом сребрну назива белом бојом. У хералдици, иначе, осим жуте, нема ни беле боје.

Поред ових симбола, које су новинари већ назвали „официјелним“, вољом тројице чланова Радне групе (с чиме се нису сложила тројица чланова)[16] додати су и „традиционални симболи АПВ“ (уз чл 9. Нацрта додати став 5). То је српска тробојница (у Нацрту су пажљиво избегли да назову српску тробојницу њеним именом) „у сразмери 3:2“ (!) и „грб АПВ“.

Застава са симболима летонске слободе, коју они који брукају социјалдемократију у Војводини користе као „тишлајфер“ у несуђеном главном граду своје „европске регије“.

У суштини, ради се о грбу Кнежевине Србије из XIX века. Грб Кнежевине је 1848-1849. године асимилацијом био унет у центар тадашњег грба Хабсбуршког царства на стандарти српског војводе, а потом је дисимилацијом издвојен из њега да би био употребљен као мали грб Војводине. Ни говора да међу његовим елементима може бити „војводске порфире“ или „војводске круне“, па још „на два дела раздељене“.

Да би смо правилно схватили проблем, потребно је разјаснити још нешто. Грб на новчаницама Српског Војводства и пасошима Српске Војводине израдио је Павле Чортановачки. Овај хералд, познат је историји под својим личним именом и очигледно је стручно познавао хералдичка правила, па је у средиште грба Хабсбуршког царства правилно асимиловао грб српског народа а не грб Кнежевине Србије.

Кнежевина Србија се тада формално још увек налазила под иностраним правним суверенитетом суседног Отоманског калифата.

Имена хералда, који су уносили грб Кнежевине Србије у хабсбуршки државни грб и потом га дисимиловали ради употребе као малог грба Војводине, нису позната, али су они још тада створили хералдички проблем.

Наравно, хералд европске регије је до данас остао анониман.

Познат је само промотер његових амблема (Музеј Града Новог Сада) и политички лобисти (они који брукају социјалдемократију у Војводини).

Петљање у регулацију власничких права над јавном својином

Коришћење и располагање су овлашћења власника имаоца субјективног права. Наравно, тако је и у погледу јавне својине. Материја својинских односа уређује се прописима имовинског права која су у надлежности републичке Скупштине (чл. 11. ст. 1 Нацрта). Зашто онда Нацрт покрајинског општег акта (чл. 11. ст. 3) хоће да Пасторов статут утврди да се „начин коришћења, расплагања и друга питања у вези са јавном својином АПВ“ уређују законом у складу с Уставом? Нема статут АПВ правну снагу републичких аката највише правне снаге. Одговор је једноставан. Закона о имовини АПВ нема, а АПВ за осам година није поднела републичкој Скупштини никакав предлог закона о имовини АПВ. Европској регији је јако стало да влада имовином грађана који остварују право на регионалну аутономију, али је још битније да избегну било какву одговорност.

Већ у ст. 2 истог члана Нацрта, ограничава се јавна својина АПВ на ствари (права и правне моћи се не помињу), а прописује да субјективни власник може бити покрајински орган. Не сме се губити из вида да је АПВ правно лице, запамтите то, што значи да су као власници имовине Војводине грађани вољом израженом у Нацрту Пасторовог статута a priori искључени. Уз то, Нацртом се одређује „орган који одлучује о управљању и располагању јавном својином АПВ“ (чл. 11. ст. 4 Нацрта). Власничко овлашћење коришћења (које се помиње у чл. 11. ст. 1 Нацрта) су писци брижљиво пропустили да вежу за поменути покрајински орган, а овлашћење убирања плодова уопште ни не помињу. Наравно, из искуства знамо шта највише интересује бирократију европске регије и то питање је Нацртом брижљиво уклоњено од грађана, гурнуто у таму беспоретка.

Нацрт би да по основу питања од покрајинског значаја која нису регулисана законом омогући европској регији врло недефинисано петљање у областима пољопривреде, руралног развоја, водопривреде, шумарства, лова и риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије, просвете, спорта, културе, здравствене и социјалне заштите, јавног информисања на покрајинском нивоу. Еропска регија у недостатку закона о питањима од покрајинског значаја очигледно има намеру да „каучук параграфом“ прејудицира стварне области својих „иберланда“ међу надлежностима што је могуће шире.

Шта је то „посебна заштита“ АПВ? Узнемирујуће је што обрадиво пољопривредно земљиште треба у европској регији да стекне исти третман као природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе. Наравно, опет се утврђује усклађеност с Уставом и законом.

Ово петљање у питања регулисања јавне својине по основу питања од покрајинског значаја понавља се и у чл. 29, одељак 3, ст 10. Нацрта.

Око свих решења која Покрајини очигледно треба да омогуће правну дерегулацију у области јавне својине мимо и без републичких прописа, нису забележена неслагања у Радној групи.

Прикривено нормирање питања од покрајинског значаја

Иако АПВ никад није израдила, а камо ли поднела Скупштини Р. Србије, предлог закона о питањима од покрајинског значаја, она се у Нацрту редовно позива на законе који не постоје. Међутим, чл. 15. Нацрта не познаје друге развојне прописе Р. Србије. У чл. 27. ст. 3 Нацрта, прописује се „уређивање“ питања покрајинског значаја „у складу са законом“ – кога, наравно, нема.

Чл. 19. Нацрта би да утврди хијерархију формалних аката покрајинске аутономије, и то би било у реду да нема одредбе којом скупштинским одлукама установљује алтернативну надлежност у питањима од покрајинског значаја. Пошто се у ст. 3. овог члана Нацрт изричито позива на закон, зашто прејудицира решење будућег закона кога још нема?

Међународна сарадња под еуфемизмом сарадње с „територијалним заједницама“?

Нацрт у чл. 16. ст. 1 прописује да „АПВ сарађује с територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Републике Србије и уз обавезу поштовања њеног територијалног интегритета. Поштовање суверенитета се експлицитно не помиње, иако је оно једнако важно као и територијални интегритет, а обоје не могу бити у надлежности Покрајине.

Иако су „територијалне заједнице“ у тексту Нацрта најпре постављене алтернативно у односу на „друге државе“, касније се помињу „територијалне заједнице других држава“ као јединствен појам! Инострано представљање АПВ је према тексту Нацрта надлежност Скупштине АПВ (чл. 34. ст. 9), а чл. 39. ст. 3 Нацрта изричито предвиђа да председник Скупштине АПВ представља Покрајину у иностранству. Појам „територијалне заједнице“ и појам „других облика аутономије“ су веома растегљиве правне категорије. Међутим, и сваки савез држава је „територијална организација“, па тако и међународни савези – на пример НАТО и ЕУ. Дакле, јасно је да се под еуфемизмом „територијална сарадња“ протура гурање АПВ у међународне односе који су у републичкој надлежности.

Представљање АПВ у Нацрту изгледа сведено на оквире дипломатско-конзуларних представништава Р. Србије у складу са законом. Стварно свођење је прецизирано на области привреде, образовања и туризма (чл. 16. ст. 4 нацрта). Али, суштински, ради се о међународном представљању, не о сарадњи која је у Нацрту претходно дефинисана и за коју посебна представништва нису потребна, пошто их Република већ има! Зато Нацрт хоће представљање и у њеним дипломатским представништвима, иако према својој правној природи три наведене правне области припадају материји међународног приватног а не јавног права за која су довољна конзуларна представништва Р. Србије.

Људска и мањинска права

Писци Нацрта су по питању мањинских и људских права поступили прилично коректно, ограничавајући се на мере остваривања људских и мањинских права. Није чудо. Одлуком Уставног суда су дословно укинута сва накарадна решења којим је европска регија Корхецовим статутом узурпирала надлежност над националним мањинама.

Међутим, и овде се наилази на установљујући пропис о институционалним облицима мањинске самоуправе који се уређује Уставом и законом. Иако Нацрт и овде успоставља онај „аусвајс“ за уставност и законитост, у Радној групи није остварен консензус око употребе основног уставног термина, пошто је Тамаш Корхец остао при употреби неуставног термина „националне заједнице“ уместо „националне мањине[17]“. Правни поредак познаје „националне мањине“, а „националне заједнице“ су противуставна категорија, што је коначно, а ускоро и правоснажно, утврдио Уставни суд Р. Србије својом Одлуком.

Надлежности АПВ

Сама европска регија је изабрала време и околности да питање својих надлежности усклади са непотпуним Законом о надлежностима.

Сам по себи је неспоран чл. 2. ст. 2 Нацрта који предвиђа оснивање Развојне банке АПВ. Међутим, веома је споран актуелни политички контекст. Наиме, власт европске регије, у чије име Радна група пише оваква решења, на свом челу има двојицу људи који су били у Управним одборима РБВ и Фонда за развој који су упропашћени.

Чл. 2. ст. 4 утврђује неко право на „развијање административних капацитета покрајинске управе с циљем успешног коришћења структурних и кохезионих фондова ЕУ“. Ето, коначно се једна међународна организација (Европска унија) нашла у статуту АПВ. И то у одељку о надлежностима.

Тога није било ни у Корхецовом статуту.

Финансијско-правни аутизам

Упркос непостојању закона о покрајинским финансијама, упркос непостојању покрајинског предлога закона, упркос нераду и упорној опструкцији европске регије да се било шта нормира у вези финансијских права АПВ, Нацрт наставља са привидом своје конститутивности ове материје преписујући решења из чл. 184. Устава. Овог пута је европска регија изричито преузела уставни пропис о минималном иизносу буџета АПВ – чувених 7% у односу на Буџет Р. Србије и пропис да се три седмине буџета АПВ користе за финансирање капиталних расхода (чл. 62. ст. 2 и 3).

Уз сву испољену вољу за конституисањем правне снаге Устава и закона у Нацрту, јасно је да је баш овај уставни пропис кога су политичари европске регије највише нападали у ствари оно што им највише одговара, пошто из њега изводе финансијску збрку која им омогућава владање свим нашим новцима на територији наше Војводине.

Преписивање уставног прописа у тексту Нацрта представља максимум онога што власт европске регије хоће да регулише (у нормативној форми развије) у области финансија наше Војводине за осам година – НИШТА! А ради се о финансијској аутономији, најважнијој области за интерес грађана који треба да остваре своје право на регионалну аутономију. То је врхунска брука и срамота оних који уводе беспоредак илегалне европске регије у Војводину, јер сами утврђују оно што је представљано као ограничење финансијских средстава Војводини како би тиме и даље аргументовали дискурс о „ускраћености Војводине“.

Ни око овако коатастрофалног става по елементарне интересе грађана који поменутим решењима треба да „остварују право на регионалну аутономију“ није било неслагања у Радној групи.

Ново коло неуставности европске регије на територији АПВ

Грб будућег главног града целе Европе

Рад на Нацрту Пасторовог статута на основу непотпуног Закона о надлежностима АПВ и уз игнорисање непостојања закона о њеној имовини, финансијама и питањима од покрајинског значаја није могућ без нарушавања начела потпуности и јединства правног система Р. Србије. И писци Нацрта Пасторовог статута су занемарили потребу доношења ових закона.

Бројне одредбе о „складу са Уставом и законом“ не могу решити овај проблем, већ га усложњавају. Без постојања покрајинских предлога ових закона, „одредбе о складу“ пре изгледају као установљење правоснажности Устава и закона на територији Војводине којима власт, овлашћена да доноси подзаконске акте, даје својеврсни „аусвајс“ правоснажности – што је немогуће. Пошто је из текста Нацрта јасно да европска регија жели да утврди принципе и категорије које не постоје у Уставу и законима, чини се да бројно помињање фразе „у складу са Уставом (одн. законом)“ крије намеру за узурпирањем конститутивности покрајинског одобрења закона. Међутим, противуставно и противзаконито је да било која покрајинска одлука има правно дејство на општи правни акт више правне снаге – било да се ради о конститутивном или декларативном правном дејству. Зато сам употребио израз „аусвајс“ за уставност и законитост у европској регији.

Из текста Нацрта, јасно је да европска регија остаје при наопаком схватању принципа хијерархије правних аката, али прикривеније него у Корхецовом статуту. Нормирањем нерегулисаних питања за које је надлежна Република значи да је и даље присутно прејудицирање садржаја закона који нису донети.

Нацрт Пасторовог статута би да се територијални интегритет Србије (и Војводине у Србији) веже за „европске принципе и вредности“ и садржи у себи раскидни услов државног јединства Р. Србије. То је апсолутно недопустиво и представља узурпацију у области међународних односа, што је републичка а не покрајинска надлежност. Уколико опстане, овај раскидни услов ће бити кривично-правни проблем.

Наравно, Нацрт који је саставила Радна група вероватно ће се знатно разликовати од оног којег ће јавности презентовати Одбор за уставно-правна питања Скупштине АПВ, пошто ће га Пастор сигурно прилагодити политичкој еквилибристици која њему одговара.

У чему је онда смисао Нацрта Пасторовог статута који је израдила Радна група?

Правни, односно противправни смисао је у томе да се у освит престанка правоснажности Корхецовог статута креира документ који ће пред јавношћу Војводине европска регија користити као илузију своје легалности. Уставно-правно оспоравање покрајинског статута је дуготрајно и мучно и, што је најважније по интерес илегалне европске регије, траје годинама. Осим тога, њиме се подзаконским актом установљује раскидни услов територијалног јединства Војводине са Србијом.

Политички смисао је двојак.

Прво, Пајтићу, чија покрајинска фракција ДС рапидно губи поверење међу грађанима у Војводини, треба пружити илузију како се партнери из покрајинске власти старају о његовом опстанку на власти до редовних избора. Сетимо се, ни након усвајања Корхецовог статута 2009. године није било покрајинских избора, па су на власти парадоксално остали покрајински органи бирани по прописима у складу с Милошевићевим статутом из 1991. године. Нада у понављање те недемократске и противправне праксе очајном Пајтићу пружа илузију да може остати миран до редовних избора за покрајинске органе власти 2016. године.

Друго, сви пребези из некадашње политичке „Коалиције за европску Војводину“ (2008. г) сепаратно преговарају са Вучићем о месту у републичкој влади, па им одговара да Пајтић буде ван тих преговора, уљуљкан у сигурност своје покрајинске синекуре. Пајтићева конкуренција у томе би смањила њихов коалициони капацитет. Стога га треба уљуљкати у сигурност, док тадићевци на челу оних који брукају социјалдемократију у Војводини не пресвуку довољан број покрајинских посланика ДС како би врео кромпир покрајинске власти пао шака СНС-у.

Војводина ће се мукотрпно ослобађати од илегалне европске регије, иако је њена пропаст неминовна. Нацртом Пасторовог статута се грађанима који у Војводини према Уставу треба да остварују своје право на регионалну аутономију пакују евроатлантске интеграције након ослобођења од илегалне власти. Другим речима, господари европске регије их шаљу у евроатлантско ропство. Нешто слично се догодило 1944. године када је један тоталитаризам замењен другим.

Још сликовитије речено, парафразираћу Иштвана Пастора, који је свог „цара“ у међувремену деградирао у „краља“ па сада, задржавши „превисоко мишљење о себи“, тврди: „Краљ је го!“, европска регија је схватила да, свеједно, нечим мора да га одене. Сашивши му тесне чакшире по Пасторовом кроју, сада покушава да Пасторовог „голог краља“ одене – али га облачи преко главе. Међутим, те чакшире су тесне за „краљевску“ главу – главу која неће да схвати зашто Нови Сад може да буде само административни центар, главу која не може да схвати да је Новый Уренгой будући главни град читаве Европе.

Видео: Изјава Председника Скупштине АПВ и СВМ Иштвана Пастора новосадском ТВ Каналу 9 поводом избора за Скупштину АПВ и завршетка рада на изради Нацрта Статута АПВ, 19. марта 2014. године.

Упутнице:


[1] Нацрт Статута АПВ, Скупштина АПВ (документ), 1. 4. 2014.

[2] Ковачев, Душан – Петнаест Пајтићевих пајташа „суди уставности“, ФСЈ, 25. 4. 2013; Ковачев, Душан – О предлогу декларације о заштити уставних и законских права АПВ, ФСЈ, 11. 4. 2013.

[3] Ковачев, Душан – Дављенички покушај спасавања илегалне „европске регије“, ФСЈ, 11. 2. 2014.

[4] Мајранов, Ержебет – Стручњаци предали текст у руке политичарима, Дневник, 1. 4. 2014; Ексклузивно: Војводина нема Владу, Нови Сад није главни град, Дневник (штампано издање), 31. 3. 2014.

[5] Танјуг – СВМ има намеру да буде део власти, Б 92, 4. 4. 2014.

[6] Вучић позвао СВМ да уђе у владу, РТВ, 7. 4. 2014.

[7] Пастор: Нећемо забијати нож у леђа партнерима у Покрајини, Аутономија.инфо, 7. 4. 2014.

[8] Јешић: Од Војводине праве гранд параду, Аутономија.инфо, 5. 4. 2014.

[9] Исто.

[10] Танјуг – Павићевић: Прво мењати Устав, па тек онда Статут Војводине, РТВ, 9. 4. 2014.

[11] Ексклузивно: Војводина нема Владу, Нови Сад није главни град, Дневник (штампано издање), 31. 3. 2014.

[12] Исто.

[13] Исто.

[14] Исто.

[15] Стојнић, Мирко – Лаички урађен грб Војводине, ”Дневник”; Нови Сад; 6.(19.) август 2002. Доступно на електронској страници Центра за истраживање православног монархизма

[16] Ексклузивно: Војводина нема Владу, Нови Сад није главни град, Дневник (штампано издање), 31. 3. 2014.

[17] Исто.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: