Амброз Еванс-Причард: Квантитативним олакшањем против дефлације


Домаћа јавност мало зна о новим формама инфлаторног притиска на Европску централну банку. Пошто је монетарна стабилност постала општа догма глобализованог неолибералног поретка, инфлација банкнота није могућа, па се ради смањења дефлације врши откуп обвезница централних банака, чиме се утиче на смањење општег нивоа цена и конкурентости привреде, а избегава раст каматних стопа за инвестициони капитал.

Вагнер

На слици: Јубиларно немачко издање евра поводом два века од рођења Рихарда Вагрена 2013. године.

Осим тога, сматра се да се тиме спречава опасни пад масе М3 монетарног агрегата и да се ради о специфичној мери савремене монетарне политике. Отуд је савремени економисти подводе под недефинисани појам „квантитативног олакшања“, док други сматрају да се ради о пребацивању резидуалне одговорности са нижег на виши ниво. Трећи, пак, сматрају да се ради о интервенционизму, па отворено говоре да је „квантитативно олакшање“ еуфемизам за инфлацију обвезница централних банака на међународном финанскијском тржишту у области хартија ниже ликвидности.

Амброз Еванс-Причард (уредник рубрике за међународни бизнис Лондонског „Телеграфа“) је доследно упозоравао на супротстављеност тежњи Eвро-зоне да евро игра улогу светског новца и неодрживост јединствене европске валуте у условима континуираног раста дефлације. Он је, такође, доследно критиковао немачку политику штедње у условима кризе и тежњу Немачке да се, као најмоћнија привреда Евро-зоне, супротстави политици покривања туђих дугова преко ЕЦБ. У вези овога је Џереми Ворнер (колумниста „Телеграфа“) већ указао на једну одлуку Уставног суда Немачке којом је она себи правно омогућила супротстављање прописима ЕЦБ.

Иако смо свесни да економска политика глобализма управо најмоћнијим сувереним државама пакује највећу задуженост, чини се да се полако мења свест немачких економских стручњака. Ово је пријатно изненађење за Амброза Еванс-Причарда, о чему сведочи његов текст, а нама није у интересу да кваримо утисак:

 

Текст Амброза Еванс-Причарда:
Врх Немачке тражи блицкриг „квантитативним олакшањем“ како ЕУ не би пала у замку дефлације

Водећи немачки институт је позвао Европску централну банку на квантитативно олакшање како би се спречио пад у спиралу дефлације. То значи радикалну промену размишљања у немачкој политичкој елити.

Марсел Фратчер (Marcel Fratzscher), шеф Немачког института за економска истраживања (DIW) у Берлину, захтевао је 60 милијарди евра (50 милијарди фунти) месечно путем продаје обвезница како би било заустављено опадање кредита и избегнута замка у јапанском стилу.

„Крајње је време да Европска централна банка почне да делује. У супротном Европа ризикује пад у опасност од спирале опадајућих цена и смањења потражње“, написао је он у Ди Велту.

„Европска централна банка се мора супротставити претњи дефлације брзо и одлучно и покренути опширни програм куповине обвезница на онај начин као што су то радиле (америчке) Федералне резерве“. Месечни ниво би морао бити 0.7% државног дуга, упоредив са квантитативним олакшањем у САД.

Кривица је призната пошто је Европска централна банка одбила да предузме даље мере прошле недеље, иако је маса новчаног агрегата М3 за последњих осам месеци пала испод нуле, а инфлација пала на 0.8%. Граница беса[1] Европске централне банке је подизање евра на цену изнад 1.92 долара, што је додатно затезање у пороку дефлације.

Марсел Фратчер (Marcel Fratzscher), шеф Немачког института за економска истраживања (DIW) у Берлину, захтевао је 60 милијарди евра (50 милијарди фунти) месечно путем продаје обвезница како би било заустављено опадање кредита и избегнута замка у јапанском стилу.

ММФ је упозорио да дефлациони ризик у Евро-зони може да достигне и 20%, препуштајући читав регион осетљивим на спољне шокове.

Фратчер је изјавио да Европска централна банка треба да купи државне обвезнице свих држава Евро-зоне – укључујући и немачке обвезнице – на пропорционалној основи, како би подигла читав регион да не запне за (подводни) гребен.

DIW је један од пет немачких института који има званичну саветодавну улогу, а то је врло моћан глас у немачким пословима. Позив на драстичну акцију значи да ће земља бити отворенија за стратегију рефлације него што се то чини на први поглед, али и да ће извршити притисак на два немачка члана ЕЦБ, како би они ублажили своје жестоко противљење било каквом облику квантитативног олакшања.

Из DIW су рекли да дефлација у Евро-зони постаје „све вероватнија“, много отежавајући Италији, Шпанији и Португалији да се докопају изгубљене конкурентности у односу на Север. Оне морају да спроведу интерну девалвацију уз жестоко резање плата и цена. А то ће изазвати хаос у кретању нивоа задужености и повећати могућност да се падне у замку гомилања зајмова. „Пад цена подиже реалне каматне стопе које плаћају предузећа и домаћинства, што повећава терет задужења и потребу да дуг буде реструктуиран“, рекао је Фратчер.

„Исход би могао завртети зачарани круг којег би Европска централна банка зауставила теже него икад. Јапанско искуство у протеклих двадесет година показало је колико то може бити болно.“

DIW се стварно придружио хору европских економиста из Европе и САД који упозоравају да ће споро заношење при кретању кроз дефлацију произвести[2] другу, можда много опаснију кризу кад се једном буде догодила нова рецесија.

Марио Драги из Европске централне банке је предложио да се смањи дефлациони ризик, инсистирајући на томе да је ситуација сасвим другачија од Јапанске с краја деведесетих година прошлог века, као и да је опоравак много снажнији.

Њему су, у сваком случају, везане руке одлуком Уставног суда Немачке који је прошлог месеца одлучио да је планом спасавања обвезница Италије и Шпаније (ОМТ[3]) прекршена надлежност ове банке и нарушен Европски уговор о забрани „монетарног финансирања“ буџета[4]. Та одлука не помиње[5] емисије из оквира квантитативног олакшања, али је јасно шта се са брда ваља[6].

Институт тврди да ОМТ не треба бркати са начином откупа обвезница којег врше Федералне резерве САД, пошто је ово друго чист монетарни инструмент, а не начин избављања одређених држава које се налазе у невољи. На крају крајева, Институт је, такође, упозорио да политичка парализа може нанети више штете кредибилитету Европске централне банке него коцкање[7] са ванредним мерама.

Остаје да се види да ли напредак у ставу DIW одражава дубље струјање у Немачкој. Штампање новца се и даље сматра последњим економским табуом ове нације. Магазин „Шпигл“ је у фебруару рекао да је одлука Уставног суда била „ништа мање него коначни обрачун са стратегијом управљања кризом коју води Европска централна банка“, а она је поставила врло уске оквире кризне стратегије.

У најгорем сценарију, Суд би могао Берлину да забрани доприношење спасавању евра или да чак натера Немачку да сасвим напусти зону ове валуте, како је речено.

Превод са Енглеског: Душан Ковачев

Изворник: The Telegraph

Видео: Лола Рент у инсерту филма „Run Lola, Run“ Тома Тиквора из 1998. г.

Напомене и објашњења:


[1] Hawkish line, жаргон којег је немогуће буквално превести. Користио се да би означио праг преко којег се у САД није могао прећи када су у питању инфлациона очекивања, па би одговорне финансијске установе против тога реаговале агресивно.

[2] Дословни превод глагола incubing би нарушио смисао превода.

[3] Outright Monetary Transactions је програм Европске централне банке којим је прецизно регулисан њен хитни откуп обвезница издатих од централних банака држава чланица ЕУ које су чланице Евро-зоне.

[4] Мисли се на буџете националних држава. Програм је уведен 2012. године у склопу борбе ЕУ против финансијске кризе, а нарочито ради спасавања евра, у чему је главну улогу имао Марио Драги. ОМТ на је ступањем на снагу заменио раније парцијалне програме стабилизације финансијског тржишта и куповине обвезница централних банака и омогућио хитне монетарне мере централне монетарне власти Евро-зоне. Данас је ОМТ главни основ којим ЕУ руководи политиком тзв. квантитативног олакшања унутар Евро-зоне. Ипак, за општу јавност ОМТ је врло нетранспарентан. Видети: http://www.ecb.europa.eu/press/pr/date/2012/html/pr120906_1.en.html

[5] not addressed to.

[6] but has been widely viewed as a shot across the bows.

[7]taking gamble.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: