„Европска регија“ припрема Војводини Пасторов статут


Расправа о уставном статусу Војводине траје од почетка инсталације илегалне „европске регије“ у њој. Њено повлачење пред инструментима заштите уставности правне државе НДНВ скрива захтевом да се поново поведе расправа о уставном положају Војводине. „Европска регија“ жели да покрененово политичко-партијско препуцавање како би прикрила чињеницу да „Корхецов статут“ уклања „Пасторовим статутом“.

 

На лето ће лежати распаднут
Ко страшило за птице
У златном мору пшенице
Судбина му побегла кроз ражи
Из њега и над њим буја
Живот пун наде и лажи

Ендре Ади (Леш у житу)

 

По идеолошком предрасуђењу „дијалектичког материјализма“, социјализам је требао да буде прелазни период из класног капиталистичког у бескласно друштво комунизма. Период суспензивног дејства одлуке Уставног Суда Републике Србије европској регији треба да буде прелазни период од Корхецовог до Пасторовог статута на путу у евроунијско друштво.

Дијалектика историјског материјализма је доказала оно што није очекивала. Уместо „напретка“ у комунизам, друштво се вратило капитализму, а показало се да је комунизам нереална фикција. Будућност ће доказати да ће се Војводина вратити Србији, а да је Европска унија нереална фикција. Заиста је чудо да председник СВМ Иштван Пастор, као бивши члан Брозовог Савеза комуниста, садашњу реалност није повезао са историјском судбином идеолошке „науке“ којој је припадао.

Подсећам да је Уставни суд РС навео да Скупштина АПВ и Скупштина Србије у року до наступања правоснажности Одлуке Уставног суда „имају могућност да Статут ускладе са Уставом[1]“. Уставни суд овом Одлуком није укинуо цео Корхецов статут, нити је дао препоруку а камо ли налог да АПВ донесе нови Статут. Уставни суд је, добро запамтите, дао правну препоруку!

Подсећам да сам у тексту „Значај формалне неуставности Корхецовог статута[2]“ навео да је илегалној европској регији[3]Уставни суд оставио рок од шест месеци да своје постојање доведе у легално стање – и да услед тога „непријатељ правне државе има довољно времена да се повуче, прегрупише и опет нападне“.

Густав и српски Устав

Председник СВМ (у доба СФРЈ био члан СКЈ) Иштван Пастор је 2012. године изјавио да су окупационе јединице на територији АПВ током Другог светског рата „извршавале обавезу законом прописану од стране власти које су вршиле суверенитет у овом периоду“. На слици: Иштван Пастор полаже венац на споменик Ернеу Кишу, генералу побуњеничке војске Лајоша Кошута који је њоме командовао током рата 1848-1849. у циљу уништења Војводине. Елемир, 2013. година.

Почетком године је из НДНВ упућен „захтев“ политичким странкама да се, у правној држави где функционише механизам заштите уставности (по питању АПВ), питање Војводине задржи у јаловом популистичком препуцавању о политичким партијским ставовима на тему уставности[4].

„Захтев“ НДНВ је изнет непосредно пре изјаве председника Скупштине АПВ (и председника СВМ која је стварни аутор Корхецовог статута) да власт АПВ неће извршити препоручене „измене и допуне“ Статута, пошто је то за њих „техничко питање“ које је „компликованије и за јавну расправу и одлучивање“. Врхунац безобразлука Иштвана Пастора је његова изјава да је игнорисање препоруке Уставног суда у ствари „у складу с одлуком Уставног суда“[5].

Правна намера европске регије је јасна. Европска регија је објавила да неће поступити по препоруци Уставног суда РС, већ ће супротно препоруци октроисати Војводини сурогат Корхецовог статута. Хоће ли европска регија да гурне нашу Војводину у ново коло вишегодишње агоније неуставности?

У вези израде новог статута АПВ, видимо да пресудну улогу има личност председника СВМ Иштвана Пастора – која је сама по себи веома онеспокојавајућа када је у питању наша Војводина. Зашто? Зато што је управо он изнео тезу да су окупационе јединице на територији АПВ током Другог светског рата „извршавале обавезу законом прописану од стране власти које су вршиле суверенитет у овом периоду[6]“. Зато што је управо под Пасторовим руководством СВМ на територији Војводине постала главни промотер ревизије историје Другог светског рата и подизања споменика непријатељу наше Војводине у Ади[7].

Захтев бившег генсека НДНВ и садашњег уредника Аутономија.инфо[8] упућује да се о Статуту АПВ уместо правне поведе политичка расправа. Њега памтимо по својевременом покушају да у име тзв. „независног новинарства“ европске регије скрене пажњу јавности са стварних виновника корупције у Војводини[9], у тренутку кад је европска регија коначно измузла њене новце? Памтимо га и као сарадника Куда.орг у пропагандном филму[10] којим је припреман упад у једну новосадску касарну Војске Србије у покушају неоосманизације европске регије[11]?

Освећење споменика који је на иницијативу и уз подршку челних људи СВМ подигнут у Ади крвавом непријатељу Војводине – Кошутовом генералу Јаношу Дамјаничу.

Зар у НДНВ не седе новинари који умеју да прате вести и препознају основна политичка питања? Зар ни после пет година расправе о уставном положају Војводине они нису обавештени о ставовима странака по том питању? Да ли они сматрају јавност Војводине олигофреном, па након петогодишњег процеса треба да јој се политичке странке појединачно изјашњавају о правном статусу који је одавно уређен Уставом Србије и потом унеређен илегалним актима европске регије?

Зар не памте речи своје колегинице Тамаре Калитерне која је пре свих, још почетком 2009. године, изричито поручила: „Сваком ко има зрно соли у глави јасно је да нема ништа од Статута Војводине и да је све била шала комика[12].“

Наравно да они све то знају, претходно наведена питања су реторичка. Стога ћемо се најпре подсетити на оцене политичких странака о илегалној европској регији, на које су одговориле одмах поводом доношења Одлуке Уставног суда Р. Србије. Потом треба да се подсетимо које је главно питање данашње Војводине, ко треба да одговара на то питање и како то питање одговорнима треба поставити.

Странке су своје ставове изнеле одмах по доношењу Одлуке Уставног суда РС

Чим је Уставни Суд РС донео Одлуку о Корхецовом статуту, политичке странке су изнеле свој став поводом тога. Није им био потребан посебан захтев новинара НДНВ-а који очигледно не умеју или неће да прате вести, иначе би знали за ово.

Став странака из републичке Владе о Корхецовом статуту је више него неповољан. Игор Мировић из СНС је изјавио да је Војводина понижена доношењем Статута[13], Милош Вучевић је изјавио „да ће владајућа већина у покрајинској Скупштини потрошити два до три месеца у, како је рекао, `небулозним изјавама` и ништа неће почети да ради на усаглашавању Статута јер то, како је истакао, није интерес (председник Извршног већа Војводине) Бојана Пајтића[14].“

Душан Бајатовић из покрајинског СПС је изричито рекао да је Корхецов статут „донет уценама[15]“, а „Уставни суд је поступио више него коректно“. Овде ваља подсетити да су у време доношења Корхецовог статута покрајински посланици СПС у Скупштини АПВ одбили да за њега гласају, иако су потом посланици СПС у Скупштини Р. Србије прихватили и спорни Статут и Закон о надлежностима. Најзад, и сам премијер Ивица Дачић (СПС) је изјавио да се „неки у Војводини не боре за њену аутономију због права оних који живе у Покрајини, него за себе, своје привилегије и своју власт“, додајући „Сада не могу да очисте снег у Покрајини, а хоће државу Војводину“[16].

Опозициона ДСС је својевремено, заједно са НС Веље Илића против Корхецовог Статута и Закона о надлежностима и покренула поступак. Слободан Самарџић је јавност први обавестио да је 44 од укупно 70 одредби Корхецовог статута поништено. Дакле, изјаве крајскомандантуре европске регије о „појединим оспореним одредбама Статута“ су биле неистина[17].

Став СРС, која је такође поднела Захтев за заштиту уставности поводом Корхецовог статута, остао је непромењен.

ЛДП, која је подржавала Корхецов Статут и сепаратизам европске регије, једина се изричито успротивила одлуци Уставног суда! Уместо правног, њен лидер је препоручио „политички излаз[18]“. Душан Мијић из покрајинског ЛДП сматра да је Уставни суд Р. Србије „скинуо и фасаду са фасадне аутономије[19]“. Уопште, ЛДП је својим саопштењем изјавио да је „Уставни суд Србије (…) својом пресудом (sic!) практично укинуо Статут Војводине и онемогућио да се решење питања Војводине пронађе у оквирима постојећег Устава“, да ће се питање Војводине „радикализовати“ и затражио консензус у вези њеног уставног положаја[20]. Ваља подсетити да нико од присталица европске регије никад није тражио консензус приликом доношења Корхецовог статута. Покрајински ЛДП је својим ставовима између осталог показао неспособност правног разликовања одлуке од пресуде.

За оног који брука социјалдемократију по Војводини Устав Србије је и даље крив за све: „Статут је израстао на лошем Уставу[21]“.

Централа ДС се огласила по питању Одлуке Уставног суда РС (путем једне изјаве своје портпаролке, која је пре годину дана напустила оне који у Војводини брукају социјалдемократију), па је тај проблем препуштен Покрајини, где ДС још увек европску регију одржава на власти. Ставови челних људи европске регије из ДС и СВМ су изнети одмах и савршено су познати јавности. Бојан Пајтић (председник илегалне владе АПВ) и Иштван Пастор (председник Скупштнне АПВ) су се јавности одмах обратили у име илегалне владе АПВ и Скупштине АПВ чим се сазнало за постојање Одлуке Уставног Суда РС, али не и за њен садржај. Пошто је постала позната и садржина Одлуке, за Пајтића је питање Корхецовог статута постало питање „реномеа Србије“ и најавио је да ће Одбор за уставно-правна питања Скупштине АПВ (тело основано ради давања привида легалитета Декларацији од „десети травња[22]“) почети рад на Статуту АПВ[23]. Али, право говорећи, зашто би икоме био важан политички став покрајинске ДС о уставном статусу Војводине? ДС је показала шта је умела да смисли и уради водајући нашу Војводину пет година ка привредном и финансијском слому ради установљења илегалне европске регије.

Само се Тамаш Корхец, поводом Одлуке Уставног суда о сопственом Статуту, уопште није изјашњавао.

Не питајте странке какви су им политички ставови, него питајте власт откуд Војводина у противправном положају

Дебата о илегалном статусу европске регије на грбачи Војводине је почела још септембра 2008. године, покушајем власти АПВ да симулирају јавну расправу на РТВ о Корхецовом статуту[24] без откривања његовог садржаја јавности. О његовој садржини том приликом чак ни његов формални писац није рекао ништа, иако је учествовао у симулацији ТВ расправе око не зна се чега[25]. Том приликом је пропустио да наведе чак и сопствено руководство у изради тог документа у тиму СВМ, а за које је јавност сазнала тек касније, захваљујући Андрашу Агоштону и Милану Лакетићу, новинару београдског листа Блиц[26].

Брука и срамота комплетног новинарства наше Војводине, које је од ње прикрило стварне писце и садржину Корхецовог статута, доказује чињеница да је тек београдска Политика прва објавила[27] битне политичке чиниоце и писце тог документа. Одмах потом се повела јавна расправа, која се нарочито развила након објављивања Предлога статута АПВ и Предлога закона о надлежностима. Након усвајања тих докумената, чији прописи су нарушили домаћу уставност, ДСС, НС и СРС су пред Уставним судом покренуле процес контроле уставности.

Јавна дебата о спорним документима је трајала до правне коначности уставног спора, односно до доношења Одлуке Уставног суда о Закону о надлежностима и Корхецовом статуту. Пуних пет година је трајала ова дебата, а врло брзо након усвајања односних докумената, из ње су се искључили најодговорнији политичари београдског ДС и СПС. Након 2012. године и УРС се повукао из дебате, а СПС се отворено успротивио илегалности европске регије, када је „десети травња“ 2013. године бирократија усвојила АПВ Декларацију о уставном положају АПВ – сепаратистичке правне природе.

Покрајинска ДС се посебно пажљиво клонила озбиљне расправе о Корхецовом статуту након његовог усвајања. Њени политички савезници (СВМ, ЛДП и они који брукају социјалдемократију у Војводини) нису ни покушавали да бране неодбрањиво. Уместо правне одбране Корхецовог статута, годинама су убеђивали јавност у нелегитимност Устава Србије и позивали се на политичке ставове ЕУ о Војводини. У свему им је помогао агитпроп РТВ (нарочито ојачан од 2012. године кадровима из београдске Б92) и НДНВ.

Гебелсовском кампањом су политичари европске регије и њен агитпроп производили фаму да Устав Србије „прописује само 7% буџетских средстава за Војводину[28]“. Овом фамом су упорно скретали пажњу јавности са стварних проблема наше Војводине, док је европска регија узурпирала право њених грађана на аутономију. Ова кампања је била ванредно успешна, тако да јавност у Војводини још увек сасвим не схвата где да тражи политичку одговорност за упропашћење привреде наше Војводине, уништење њене Развојне банке, Фонда за развој (и осталих фондова АПВ), њеног здравства и систематску опструкцију доношења закона о изворним приходима, финансијама и имовини Војводине.

Фамом о војвођанских 7% је прикривена и чињеница да по доношењу Одлуке Уставног суда РС о Закону о надлежностима власти европске регије нису поднеле нови предлог закона, као и да је илегална влада АПВ – покрећући крајем 2012. године поступак оцене уставности Буџета РС за 2013. Годину – нашу Војводину искључила из процеса правне расподеле републичких буџетских средстава.

Војводину музе београдско-новосадски војвођански политички лоби!

Пустошењем наше Војводине, у циљу муже њених „новаца“, влада београдско-новосадски политички лоби (ради се о старом, уходаном механизму чији корени сежу до самог почетка Брозовог комунистичког тоталитаризма). Овај лоби је аутономију Војводине дао у руке илегалној „европској регији“ и то је је прва и основна истина коју мора да схвати свако ко се бави питањем статуса аутономије Војводине у Србији. На слици: „премијер“ илегалне Владе АПВ Бојан Пајтић и премијер Р. Србије Мирко Цветковић 2010. године.

Пустошењем наше Војводине, у циљу муже њених новаца, влада београдско-новосадски политички лоби (ради се о старом, уходаном механизму чији корени сежу до самог почетка Брозовог комунистичког тоталитаризма). Овај лоби је аутономију Војводине дао у руке илегалној европској регији и то је је прва и основна истина коју мора да схвати свако ко се бави питањем статуса аутономије Војводине у Србији. Тај лоби музе нашу Војводину на четири начина:

Финансијским начином – Закључком Цветковићеве владе која је европској регији препустила наше новце. Влада Србије (на чијем је челу био Мирко Цветковић) је омогућила властима илегалне европске регије да располажу скоро свим републичким новцима, али и новцима свих локалних самоуправа у Војводини. Закључком (Цветковићеве) Владе Србије 05 бр. 400-2441/2009 од 29. 4. 2009. године прописано је да се буџету АПВ обезбеђују из буџета Р. Србије наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе на територији АПВ. На основу тог Закључка Владе, финансирање јавних расхода на територији АПВ вршенo je годинама преко Секретаријата за финансије АПВ. Овај режим не може да се укине до дана данашњег, пошто илегална влада АПВ у свом делокругу систематски опструише свако доношење потребних закона којим би се најзад на легалан начин решило питање финансијских односа републичких и покрајинских власти. Дакле, председник Владе Србије и њен министар финансија, надлежне службе Владе Србије у периоду 2008-2012. године, председник илегалне владе АПВ и њен секретар за финансије из тог времена треба да одговоре на војвођанско проклето питање: Ди су новци који су из републичке касе уплаћивани на рачун Покрајинског секретаријата за финансије?

Банкарским начином – развлачењем наших новаца из Развојне банке Војводине политичким пласманима. Власти илегалне европске регије су коначно докусуриле Развојну банку Војводине улажући наше новце у предизборну кампању ДС 2012. године, упркос непостојању одговарајућег обезбеђења пласмана. Банкарске гаранције су тек накнадно (кад је пукла брука у јавности) дате хипотекама високих функционера ДС личним залагањем новог председника ДС Драгана Ђиласа. Директори и чланови управних одбора и директори РБВ, Фонда за развој Војводине, Покрајинског фонда за здравство и осталих пропалих и опустошених финансијских установа наше Војводине на челу са „премијером“ и секретарима илегалне владе АПВ треба да одговоре на питање: Ди су наши новци?

Власти илегалне „европске регије“ су коначно докусуриле Развојну банку Војводине улажући „наше новце“ у предизборну кампању ДС 2012. године, упркос непостојању одговарајућег обезбеђења пласмана.

Опструкцијом права – борбом против доношења закона о финансирању Војводине. Власт АПВ на челу са Бојаном Пајтићем, подржана стабилном политичком већином у Скупштини АПВ је систематском опструкцијом односних закона од 2006. године онемогућавала правну регулацију имовине и финансирања Војводине законом (укључујући и отежавање доношења по Војводину повољнијег Закона о буџету). Дакле, илегална влада АПВ на челу са њеним „премијером“ и секретаром за финансије, Скупштина АПВ, чланови управних одбора њених финансијских установа, треба да одговоре на питање: Ди су војвођански предлози закона о финасирању АПВ и предлог закона о имовини АПВ?

Медијским начином – медијским спиновањем да се расправља о небитним или неистинитим стварима које се представљају као битне. Најбитнија таква лажна тема је годинама била неистина да Устав Србије Војводини даје право на „само 7% из републичког буџета“. Агитпроп илегалне европске регије је у том циљу упорно подржавао лажну причу страначких функционера о нелегитимитету Устава и гебелсовски хиљадама пута јавности понављао финансијску неистину. Политичари и новинари европске регије су упорно тврдили да Уставна буџетска стопа нивоа покрајинских капиталних расхода није то што јесте, већ да она представља некакав уставни максимум републичких буџетских средстава за АПВ. Међутим, чл. 184. Устава Р. Србије је кристално јасан свакоме ко уме да чита српски[29]. НДНВ управо сада захтева да се политичке странке изјасне о том питању којег нема[30]. Истина је да се медији који производе фаму о „војвођанских 7% из буџета Србије“ највећим делом финансирају из средстава која оригинерно стиче република и финансира Војводину из истог тог републичког буџета. Дакле, другови из РТВ, НДНВ, Аутономија.инфо, Центра за регионализам, Вовјођанског покрета челници СВМ, ЛСВ, ЛДП, покрајинске фракције ДС и Војвођанске партије треба Војводини да одговоре на питање: Ди то пише у Уставу Србије да „Војводина има право на само 7% републичког буџета“?

Могу ли они вратити питање Војводине из правне у политичку област?
Корхец Егереши

Само се Тамаш Корхец, поводом Одлуке Уставног суда о сопственом Статуту, уопште није изјашњавао. На слици: Тамаш Корхец честита Шандору Егерешију усвајање „Корхецовог статута“, 14. децембра 2009. године.

Петогодишња расправа о Корхецовом статуту је показала огроман недостатак његове правне аргументације. Ни сам Тамаш Корхец није покушавао да га брани чим је постала позната његова садржина, а међу професорима Правног факултета, поред Пајтића (професор Римског права), на том послу се упадљивије ангажовао само још један професор Правног факултета (додуше београдског) – стручњак за Управно право.

Уместо одбране Корхоцовог статута, заточници европске регије су нападали легитимитет Устава Србије са становишта извитоперених схватања смисла његових одредаба. Њихова неутемељена разматрања су се брзо фрагментисала у неповезане целине. У недостатку правних аргумената, свела су се на монологе с невероватним дигресијама које су се изгубиле у простору и времену.

Тако је расправа о статусу Војводине растезана од популистичких бунцања о благодетима евро-интеграција до шпекулација о природном праву на аутономију и „историјских права“ доба комунистичког тоталитаризма и хабсбуршког империјализма.

Нови Сад: Хапшење српске омладине која је хтела да јавно протестује против „Корхецовог Статута“. 14. децембра 2009. г. Пре четири године су хапсили омладину због акта којег сада сами укидају.

Добро би било када би медиј који је највише тих бурлески објавио (Аутономија.инфо) одштампао публикацију репрезентативних текстова – за наук генерацијама.

Одлука Уставног суда РС о Корхецовом статуту је коначна. Она захтева да АПВ изврши правно усклађивање Статута са Уставом Србије. Реалност нам је, дакле, правна. Илузија је очекивати да ће они који су произвели неуставност сами извршити усклађење реалног стања наше Војводине с правом. У прилог томе говори чињеница да су ради тог посла одмах ангажовали Одбор за Уставна питања Скупштине АПВ који је већ својим оснивањем дубоко компромитован сепаратистичком Декларацијом АПВ од „десети травња“[31].

РТВ је пропустила да обавести јавност: које „следеће кораке“ на изради новог, Пасторовог статута АПВ је илегална европска регија већ начинила[32], али је јасно да се све припрема у страховитој журби. Циљ је да именовање радног тела за израду Пасторовог статута и расправа буду изошљарене за свега месец и по дана[33], да би све што пре било поднето на усвајање Скупштини АПВ и Скупштини Р. Србије.

Режим који седам година, наводно, није могао да припреми предлог закона о нашим новцима сада објављује да је у стању да за свега месец и по дана припреми нови Статут АПВ!

Међутим, овог пута су бар морали да објаве имена чланова тима који ће израдити предлог Пасторовог статута: Чланови Радне групе за израду радног текста Нацрта статута АПВ биће: др Светозар Чиплић – на предлог посланичке групе „Избор за бољу Војводину“, посланик Владимир Галић – на предлог клуба „Покренимо Војводину-Томислав Николић“, проф. др Владан Кутлешић – на предлог коалиције СПС-ПУПС-ЈС-СДПС, Мирјана Томић-Јовановић – на предлог Лиге социјалдемократа Војводине, др Тамаш Корхец – на предлог Савез војвођанских Мађара, и проф. др Мирослав Милосављевић – на предлог Српске радикалне странке“, те проф. др Слободан Орловић – на предлог посланика Демократске странке Србије. Конститутивна седница ове радне групе ће се одржати најкасније до 24. јануара 2014. године[34]. У међувремену, место председника Одбора за уставно-правна питања АПВ[35] је уместо др Стевана Лилића (из Београда) заузео Иштван Пастор. За разлику од Нацрта Корхецовог статута којег је припремило мање-више скривено друштво, европска регија је морала допустити да у радном телу за израду нацрта Пасторовог статута учествују стручна лица[36].

Међутим, не сме се изгубити из вида да ништа не знамо о расподели функционалне надлежности између радног тела за израду статута АПВ и Одбора за уставно-правна питања АПВ на чијем је челу Пастор. Одбор, који је прошле године основан ради квази-легализације сепаратистичке Декларације о Уставном положају АПВ од „десети травња“ лако може бити злоупотребљен. Врло је могуће да илегална европска регија радно тело за израду Пасторовог статута сведе на извршни сервис Одбора који само формално уобличава његове налоге. У том случају, правни стручњаци – ни струци, ни себи – не би смели да дозволе срамоту и учествују у новом покушају конвалидације противуставности илегалне европске регије.

Политичка реторика је исцрпљена. Народу се смучило разглабање о аутономији Војводине. Наши новци су потрошени. Индустрија је пропала. Питање наше Војводине је сведено на правно питање, пошто више ништа друго није могуће спасити. Све остало мора поново почети да се ствара. Јавност у Војводини то почиње да схвата. О томе сведочи „Дневник“, један од ретких дневних листова у нашој Војводини који има седиште у Новом Саду и који је почео озбиљно и систематски да се бави питањем статуса Војводине према правним тумачењима изнетим у Одлуци Уставног суда РС[37].

Што се тиче покушаја НДНВ да се у правну расправу врате политичке странке, он има два циља:

– први, да скрене пажњу јавности од Пасторовог игнорисања препоруке Уставног суда ради предстојеће израде новог статута.

– други, да увуче глагољиве циљне групе – политичаре, политикологе, књижевнике и новинаре у расправу о правним питањима. Тиме би предстојећа расправа постала исполитизована, па се у тој галами не би чуо глас правника, пословично много обазривијих и прецизнијих, чији говор је много сложенији. А то би даље могло отворити пут разним врстама манипулација и популизму.

Међутим, све усамљенија дружина од европске регије неће успети у својој намери, чак и ако Корхецов замени Пасторовим статутом. Истина о Војводини се већ пробија кроз штампане медије. Данас у новинама, сутра на телевизији. Демократски поредак правне државе функционише, додуше, мукотрпно и не без артикулисане подршке јавности.

Време је за ново време

Европска парадигма је пропала, без обзира што домаћа власт у Србији неће то да призна, а домаћа јавност се још увек боји да то увиди. Време полако почиње да ради за нас. На слици: Ручни сат „Васток“ серије „Командирски“ са мотивом фирме „Гаспром“.

Морамо бити свесни да се међународне прилике радикално мењају. По интересе наших непријатеља, заглављених у превазиђеним европским конструкцијама прошлог века, је много горе то што време само ствара повољне прилике за нас. Европска парадигма је пропала, без обзира што домаћа власт у Србији неће то да призна, а домаћа јавност се још увек боји да то увиди. Време полако почиње да ради за нас. Ево једног доказа за ову тврдњу. На основу Закона о Уставном суду РС је Уставни суд утврдио рок наступања правоснажности своје Одлуке радњом нечињења. Наступање правоснажности Одлуке није, дакле, ограничено само роком, већ и отклоњивим условом! Тај услов је формалне (административне) природе, односно „технички“, како би рекао Иштван Пастор. Који чита нека разумије.

Уставни суд РС није укинуо Корхецов статут. Његово укидање хоће европска регија. Није истина оно што тврди Иштван Пастор да АПВ поступа по налогу Уставног Суда! Истина је да Пастор сада екипи правника сервира да у његовом интересу поједу оно што је пре пет година исписао стручни тим Пасторовог Савеза војвођанских Мађара са др Тамашом Корхецом на челу.

Шта нам је чинити?

Посао медија током наредних месеци је да пажљиво разобличи дезинформације и онемогући манипулацију противника правне државе у нашој Војводини.

Посао органа правне државе је да обезбеде владавину права. Ако сумњате у механизме правне државе, сетите се како је све изгледало крајем 2009. године када су по Новом Саду хапсили омладину због мирног протеста против Корхецовог статута. Ни четири године није прошло, а акт којег су странке на челу са СВМ наметнуле Војводини толико их је компромитовао да саме хоће да га укину.

Никад током наше националне историје Устав Србије није имао толики значај као у овом периоду. Ми морамо да бранимо наш Устав и не смемо да га напуштамо.

Европска регија у највећој журби уклања Корхецов статут, да га јавност не гледа тако срамотно очерупаног до голе коже због бројних неуставних одредаба приликом контроле уставности. „Цар је наг“, говорио би Иштван Пастор у сличним случајевима када се није радило о његовом чеду.

Посао свих нас у догледној будућности мора бити борба за очување постојећег Устава, јер је на њему заснована владавина права у Србији. Без Устава би се владавина права у Војводини одмах срушила као кула од карата.

Да наш Устав не ваља, не би га душмани с толиком мржњом нападали и лагали о њему. Њима смета правна држава утемељена на нашем демократски донетом Уставу. Они хоће да га мењају ради конвалидације беспоретка у окриљу евро-бирократије која је окупирала Европу.

Никад током наше националне историје Устав Србије није имао толики значај као у овом периоду. Ми морамо да бранимо наш Устав и не смемо да га напуштамо.

Устав Србије брани Војводину. Они се, а не ми тркају с временом. А пре него што куцне наш час, омогућимо да за нашу ствар ради единый, могучий Южный поток!

Упутнице:


[1] Саопштење за јавност Уставног суда Републике Србије

[2] Ковачев, Душан – Значај формалне неуставности Корхецовог статута, ФСЈ, 24. 12. 2013.

[3] Ковачев, Душан – Илегална „европска регија“ у Војводини, ФСЈ, 12. 7. 2013.

[4] НДНВ пита странке о положају Вовјодине, 2. 1. 2013.

[5] Нема елемената за изборе у Војводини, нови статут у марту, РТВ, 4. 1. 2014.

[6] Раковић, Г. – Пастор – Вратите имовину окупаторима, Курир, 6. 9. 2012.

[7] Ковачев, Душан – Крокодилске сузе ослободилаца Шандора Кепира, ФСЈ, 5. 2. 2013.

[8] Импресум, Аутономија.инфо

[9] Ковачев, Душан – Један покушај ентризма аутономаша у борби против корпуције, Видовдан, 16. 9. 2011.

[10][10] Отворене касарне, Центар куда.орг и сарадници, 16. 11. 2011.

[11] Ковачев, Душан – Неоосманизација „европске регије“, ФСЈ, 2. 4. 2012.

[12] Јокић Каспар, Љиљана: Штуцовање аутономије, е-Новине, 11. 2. 2009.

[13] Војводина понижена, излаз у ванредним изборима, РТВ, 8. 12. 2013.

[14] Б. Ч – Двотрећинска већина за промену статута, Политика, 21. 12. 2013.

[15] Бајатовић: Статут је донет уценама, РТВ, 9. 12. 2013.

[16] Аутономија у Србији, а не против Србије, РТВ, 8. 12. 2013.

[17] ДСС тражи потпуну промену Статута Војводине, РТС, 11. 12. 2013.

[18] Танјуг – Јовановић: Одлука УСС последица хаотичних односа у Србији, Блиц, 5. 12. 2013.

[19] Б. Ч – Двотрећинска већина за промену статута, Политика, 21. 12. 2013.

[20] ЛДП: Радикализоваће се питање Војводине, РТС, 12. 12. 2013; ЛДП – Радикализоваће се питање Војводине, 12. 12. 3013.

[21] Статут АПВ израстао на лошем Уставу, Билтен ЛСВ, 23.12.2013.

[22] Ковачев, Душан – Петнаест Пајтићевих пајташа суди Уставности? ФСЈ, 25. 4. 2013.

[23] Пајтић: Питање Статута је питање реномеа Србије, РТВ, 26. 12. 2013.

[24] Ковачев, Душан – Тајни пројекат „ре-аутономије“ Војводине, НСПМ, септембар 2008. (доступно на личном блогу аутора)

[25] Ковачев, Душан –Јавни „Сигнали“ о тајном Статуту Војводине, НСПМ, 23. 9. 2009. (доступно на личном блогу аутора).

[26] није случајно да су текст Статута састављали стручњаци СВМ на челу са Тамашом Корхецом, док је странка Ненада Чанка била у позадини. Видети: Лакетић, Милан – Корхец: статут је ипак био списак жеља, Блиц; 28. 3. 2009.

[27] Т. Д – Војводина добија владу, министарства и право на представништво у иностранству, Политика, 13. 9. 2008.

[28] Ковачев, Душан – Фама о војвођанских 7%, ФСЈ, 19. 2. 2013.

[29] Финансијска аутономија аутономних покрајина / Члан 184. / Аутономна покрајина има изворне приходе којима финансира своје надлежности. / Врсте и висина изворних прихода аутономних покрајина одређују се законом. / Законом се одређује учешће аутономних покрајина у делу прихода Републике Србије. / Буџет Аутономне Покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне Покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода. Видети: Устав Републике Србије.

[30] Недим Сејдиновић: „Како је могуће да се сваке године крши уставна гаранција о висини покрајинског буџета, може ли се говорити о аутономији покрајине ако та територијална јединица нема изворне приходе, нити законски регулисано финансирање, већ се њен буџет формира политичким нагодбама, наводи се у питањима тог новинарског удружења.“ Видети: НДНВ пита странке о положају Вовјодине, 2. 1. 2013.

[31] Пастор – Написати нови Статут, РТВ, 29. 12. 2013.

[32] Нема елемената за избора у Војводини, нови Статут у марту, РТВ, 3. 1. 2013.

[33] Пастор је рекао Танјугу да очекује да ће у марту „на столу“ бити акт који се после тога може разматрати и усвајати прво двотрећинском већином у Скупштини АП Војводине, а затим у републичком парламенту. Видети: Костреш: Могуће је да статут не буде усаглашен с Уставом, РТВ, 14. 1. 2013.

[34] Формирана радна група за статут Војводине, РТВ, 15. 1. 2014.

[35] Сајт Скупштине АПВ

[36] Клаић, П – Све странке учествују усклађивању Статута, Дневник, 15. 1. 2014.

[37] Нарочито имам у виду текстове Светлане Станковић објављене у новосадском листу Дневник.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to „Европска регија“ припрема Војводини Пасторов статут

  1. karlo says:

    Moje gledanje na ovu temu je dosta radikalanJasno je da se želi rehabilovati ustav iz 1974.godine.Na tome intenzivno rade Vojvođenski političari,Pajtić,Kostreš,Čanak gospodin Pastor kao i partija Čede Jovanoviića.U tom pravcu oni u toj njihovoj težnji angažuju i međunarodnu zajednici uz čiju podmuklu podršku i rade ono što rade. Večinski narod u Vojvodini je Srpski pored starosedeoca i kolonizirani Srbi tokom 1945 god.Zbog toga gospodin Pajtić negira separatističke težnje u Vojvodini kada kaže:Separatizma niti je bilo niti ga ima niti će ga biti i da se Vojvđani zbog takvih stavova nađu uvređeni.Pitam se ko je građanin Vojvodine na koga se on poziva?Jer građani države Srbije žive u Banatu,Bačkoj,Sremu,u Šumadiji,istočnoj Srbiji i svi su izloženi migraciji pa Šmadinac postaje Vojvođanin i obrnuto u nedogled.Zašto deobe kome to odgovara?SVM-a i njiho delovanje mi je razumljivo jer oni vrlo vešto koriste za svoje celjeve razmirice Srpskog naroda na području Vojvodine.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: