Амброз Еванс-Причард: Летонија се невољно придружила евру


Летонија је домаћој јавности слабо позната европска држава. Област данашњих Летонаца који припадају етничкој групи балтијских народа некад је звана Ливонија и представљала је почетком XIII века важно упориште духовно-витешког „Ливонског братства мача“ (Fratres miliciae Christi de Livonia) које је врло брзо придружено Немачком ордену (Deutschritterorden) ради покрштавања народа на истоку Европе. Тек у XVI веку је локално племство довољно ојачало да укине власт овог реда продавши га пољском краљу. Летонија је почетком модерног доба постала поприште сукоба Пољске, Русије и Шведске. Независна држава је била 1918-1940. године, а 1991. је обновила своју самосталност распадом СССР-а.

Споменик слободе у Риги, Летонија

Данас је 59% становника Летоније летонског, а 29% руског порекла. Летонска престоница Рига поноси се монументалним Спомеником слободе (утицао је на псевдохералдику илегалне европске регије у Војводини).

Преговоре о придружењу Европској унији је Летонија почела на Самиту у Копенхагену  1997. године. Референдум о придружењу Европској унији одржан је 1993. године, на коме се 67,5% изјаснило за приступање. Постала је чланица ЕУ 2004. године.

Након примене економске „шок терапије“ је запосленост у Летонији још увек 11.8%, а покривеност БДП дугом преко 40%, иако је ниво ПДВ од 2008. до 2010. подигнут са 18% на 21%.

У Летонији је депопулација одавно присутна, а након 2011. године је доживела суноврат, пошто је остала без 300.000 становника.

Потражња за послом је у Литванији стабилно опадала од распада СССР-а, а овај тренд је изненадно прекинут уочи наступања ефеката економске кризе, да би се почетком 2010. пад наставио.

Без обзира на чланство у ЕУ, а нарочито пар година пред увођење евра, огроман број младих је потражио уточиште у богатијим земљама ЕУ, а Влада је упркос противљењу већине летонских грађана одлучила да њихова земља постане члан Евро зоне, ради варљиве наде да је могуће претворити летонски привредни систем у неку врсту оф-шор зоне кипарског типа.

Анализу Летонске стварности водане на путу трансформације у ту „зону“ пратио је бизнис уредник Дејли Телеграфа Амброз Еванс-Причард.

Текст Амброз Еванс-Причарда:

Летонија се невољно придружила евру, а након шок-терапије остале су љуте контроверзе

Амброз Еванс-Причард

Балтичка нација се придружила евру на новогодишњи дан против жеље сопственог народа и пет година после пада пошто је њена економија изгорела.

Земља стоички трпи депресију у стилу тридесетих година прошлог века и драстичну експерименталну шок-терапију Европске уније, стриктно поштујући услове бејлаута које су поставиле ЕУ и ММФ.

Она је иступала с пута повратка у равнотежу и пркосила критичарима бранећи свој евро-пег[1] извлачећи и дебљи и тањи крај батине[2], али је подвиг, ипак, постигла тако што је њено друштво платило високу цену.

Приступање евру је мрзовољно поздрављено од стране већег дела два милиона Летонаца, сморених од отпуштања и 28-процентног смањења плата наставницима, медицинским сестрама и полицајцима. Масовни одлазак омладине је послужио као излазна стратегија, оставивши иза себе друштво старих. Од 2007. године је Летонија изгубила 7% становништва.

Према анкети SKDS из новембра, утврђено је да само 20% подржава одустајање од националне валуте лат, симбола краткотрајног суверенитета из доба међуратних година у паузама између царистичке и лењинистичке окупације. Лат је обновљен 1992. године с великим одушевљењем, пошто се Летонија ослободила совјетске контроле.

Спокојно изгледа познато лице Милде (Летонске Богородице) на новим кованицама евра. Иако је неких 58% било против преласка на нову валуту, Влада је ипак изабрала да је прихвати и то без референдума. На слици: Летонска Милда на кованици апоена од 2 евра.

Спокојно изгледа познато лице Милде (Летонске Богородице) на новим кованицама евра. Иако је неких 58% било против преласка на нову валуту, Влада је ипак изабрала да је прихвати и то без референдума.

Летонци су пристали тихо, можда једино стога што евро може да се супротстави стратешкој претњи – источној Русији. „Дуго је руска сенка главни чинилац летонске политике“, рекао је професор Иварс Ијабс (Ivars Ījabs) са Универзитета у Риги.

Летонски лидери су настојали да своју земљу закључају, у најдубљем могућем степену, у западном економском и безбедносном систему, како би обесхрабрили мешање Москве. Њихов министар финансија, Андрис Вилкс (Andris Vilks) каже да је евро њихова полиса осигурања. „Видимо ми шта се дешава у Украјини. Неће се Русија променити. Знамо ми нашег комшију“, изјавио је за Фајненшал Тајмс.

Летонска искушења развоја, пада и опоравка покренула су жестоку расправу међу економистима широм света о предностима и манама крутог система штедња и фиксног курса, расправа ће се вероватно наставити и након прихватања евра.

Оливер Бланшар (Olivier Blanchard), главни економиста ММФ-а, упозорио је да летонској саги треба приступати са „великим опрезом“, наводећи да је она случај sui generis и не може бити користан модел за друге. То није зауставило стране (у економској дебати) да се супротставе из петиних жила[3].

Европски званичници хвале сад Летонију као дете за сликање, њену политичку „истрајну љубав[4]“  која оправдава „унутрашње обезвређену“ стратегију Европске монетарне уније, доказујући да се више исплати бити самлевен, него неким лаким решењем спустити себи цену[5].

Остварен је привредни раст 5,5% током 2011. године, 5,6% у 2012, а ове године би требало да порасте за 4%. И нивои продуктивности су скочили. Стопа незапослености пала је са максималних 20.5% на 11.9% Комесар за економију ЕУ, Оли Рен је рекао да је „Летонија узор за Европску монетарну унију у стању кризе“. Тешке одлуке су довеле до тога да се сад појави Летонија економски много снажнија него пре кризе“, рекао је он.

Критичари су огорчени кад чују овакве тврдње, супротстављају им се говорећи да је евро клин који је, пре свега, одговоран за летонску катастрофу, јер је увео прениске каматне стопе у пост-совјетску „хватај-пиле-и-бежи“ економију[6]. Ова политика је развила оргомни кредитни мехур.

Земља се ненадано претурила низастрану, БДП јој је опао за 25% током осам квартала, а унутрашња потражња је опала за 42%. Летонски лидери су према савету ММФ-а све време одржавали прецењени курс монете углавном из политичких разлога, али и да би заштитили средњу класу власника непокретности са хипотекама на њима које су обрачунаване у еврима и швајцарским францима.

Стварни БДП је још увек 8% испод врхунског. Стопа незапослености представља ласкање емиграцији становништва. Професор Михаилс Хазанс (Mihails Hazans) са Летонског универзитета је изјавио да је већина становника који су отишли млађи од 35 година, а често су то најбоље образовани. Само 20% њих планира да се врати кроз пет година. Летонско друштво је разорено.

„Додворавање Летоније нама више говори шта европска политичка елита жели да верује, него што говори о стварности летонског искуства“, рекао је добитник нобелове награде, економиста и најгласнији критичар Пол Кругман. „Какву лекцију Летонија, или евро, уопште могу да одрже другим земљама? Укратко – никакву!“

Упоредна табела кретања БДП Летоније и Пољске

Није кључно питање да ли Летонија поново бележи раст, већ да ли се приближила испуњењу могућности пост-марксистичког економског тигра с пуним приступом тржиштима ЕУ, са стопама раста попут азијских. Гледано у целини, Пољска је много боље радила током прошле деценије, располажући својом валутом да провери бум, а потом да ублажи шок који је изазван пресушењем страних кредита у 2008. години.

Летонски извоз – номинални и реални

ММФ каже да је опоравак Летоније био успех, али је то сумњив одговор. Економија ове земље је отворена, а извоз учествује у њеном БДП са 60%, што је двоструко у односу на ниво јужне Европе. На  ММФ-овој листи једноставности пословања, ова земља се налази на 24. месту, па је према Doing Business index упоредива са Немачком, а изнад Аустрије, Холандије и Француске.

Летонски јавни дуг је близу 40% БДП, далеко нижи од нивоа Грчке, Кипра, Ирске, Португалије, Италије или Шпаније. То смањује ризик од спирале дуга узроковане дефлационом политиком – познатог под називом „ефекат деноминације“ (denominator effect).

Иронија је у томе што Летонија управо смишља нови пословни модел о себи као пореском рају и оф-шор банкарској зони за руска средства, мамећи њихова средства са осакаћеног центра. Ово је нови центар у стварању каже Марко Ђули (Marco Giuli) из Европског Колеџа (College of Europe). Међутим, та драма је за неки други дан, у наредном циклусу.

Изворник текста: The Telegraph

Приредио и превео са енглеског: Душан Ковачев

Амброз Еванс-Причард: „Иронија је у томе што Летонија управо смишља нови пословни модел о себи као пореском рају и оф-шор банкарској зони за руска средства, мамећи њихова средства са осакаћеног центра. Ово је нови центар у стварању каже Марко Ђули из Европског Колеџа. Међутим, та драма је за неки други дан, у наредном циклусу.“ На слици: Александар Кајдановскиј тумачи улогу шуњача у зони, сцена из филма „Сталкер“ Андреја Тарковског из 1979. године.

Напомене преводиоца:


[1] Euro-peg. Pegging представља врсту валуације курса монете фиксирањм домаће валуте за једну одређену страну валуту, у Летонском случају ради се о евру. У нашој науци је ову појаву посебно критиковао професор Јован Б. Душанић, истгичући да се везивањем курса домаће монете за страну валуту домаћа централна банка претвара у монетарни одбор централне банке валуте за коју је везана.

[2] Тhrough thick and thin

[3] Digging in their heels.

[4] Изреаз tough love буквално значи „жилава љубав“, а аутор га употребљава, наравно, иронично, да нагласи штетност љубави у политици.

[5] …а vindication of EMU „internal devaluation“ strategy, proof that hard grind pays off better than a devaluation quick fix. Ауторова иронија постаје цинизам када говори о похвалама ЕУ Летонији.

[6] a post-Soviet catch-up economy.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: