Значај формалне неуставности „Корхецовог статута“


„Десети травањ“ ће у Војводини трајати бар још пола године

После четири године, Уставни суд Републике Србије је две трећине одредаба Корхецовог статута оценио као неуставне. Илегалној европској регији је Уставни суд оставио рок од шест месеци да своје постојање доведе у легално стање.

 

На слици: „Чекање“, рад Љубомира Кокотовића

Ћераћемо се још
Али мирним путем
Чисто правно
Дипломатским средствима
На демократски начин
У институцијама система
Без употребе силе
Крајње опуштено
Полаганом господском ћеранијом
Без имало прећеривања
И икакве журбе
Немају гдје побјећи
Звиждућући и ћеретајући
Уз урођен шарм
И смисао за хумор

Матија Бећковић, српски песник рођен у Сенти

Уставни суд Р. Србије је донео одлуку о Корхецовом статуту. Одлука је коначна, али је доносилац одлучио да правоснажност Одлуке не наступи још пола године. Уставни суд је ради тога употребио законско дискреционо право, одлучивши да одложи објављивање своје Одлуке у Службеном гласнику РС током законског рока од 6 месеци. Ради се, дакле, о акту нечињења који има суспензивно дејство. Стога правне последице Одлуке неће наступити још пола године (чл. 58. ст. 1 и 4 Закона о Уставном суду Р. Србије, Службени гласник РС, бр. 109-2007, 99-2011).

Да ли ова употреба дискреционе норме задржава даљу уставно-правну борбу против неуставних последица Корхецовог статута? Уставни суд је у свом саопштењу[1] изричито навео да и поред „бројних неуставних одредаба (…) до истека овог рока Статут у целини наставља да се примењује, чиме се обезбеђује несметано функционисање АП Војводине.“

Јавности сугерисана нада Уставног суда, да ће власт европске регије сама ускладити Корхецов статут са Уставом, материјализована је у његовом саопштењу. Међутим, на основу вишегодишњег искуства развоја илегалне европске регије основано можемо очекивати да ће иста на територији Војводине, бар у наредних пола године, наставити са применом свог противправа.

Разлози необјављивања одлуке о Корхецовом статуту

У саопштењу за јавност Уставног суда подробно и изричито су наведени разлози необјављивања Одлуке у Службеном гласнику.

Који су ти разлози? Наведимо их редом, уз коментар:

1. Хармонизација поретка у целини: „Уставна функција (Уставног суда Р. Србије) да штити уставност и законитост не значи само обавезу да из правног поретка уклони опште акте који нису у сагласности са Уставом, већ и обавезу да својим одлукама допринесе хармонизацији правног поретка у целини.“ Процесно начело старања о уставности и законитости је Уставни суд тиме практично изједначио по значају са начелом старања о хармонизацији правног поретка.

2. Функционалност АПВ: „(Уставни суд) ни на који начин не сме довести у питање функционисање АП Војводине“. То би било у реду да АПВ под влашћу европске регије функционише, али, на жалост, у Војводини функционише европска регија која највише наноси штете Војводини.

3. Остваривање права грађана на покрајинску аутономију: „…и тиме остваривање права грађана на покрајинску аутономију“. Трећи разлог произилази из другог. Ако судије Уставног суда и после свега сматрају да је илегална европска регија са Статутом чије су „бројне одредбе неуставне“ представља „остварење права грађана на аутономију“ а не узурпацију или бар злоупотребу тог права које је бирократија европске регије отела од грађана Војводине, то судијама тешко може да служи на част.

4. Правна празнина: „…а што би била последица правне празнине која би настала након престанка важења неуставних одредаба“. Четврти разлог је последица која произилази из каузалне везе другог и трећег разлога. У континенталном правном систему престанак важења противправне норме (Уставни суд у саопштењу експлицитно наводи израз „неуставна одредба“) не може да изазове правну празнину! Томе професори уче сваког студента прве године Правног факултета на предмету Увод у право. Па како то сад да престанком важења неуставних одредаба настаје правна празнина? Историјски тумачено, само у тоталитарним режимима је бесправно стање бивало тумачено као извор права. На нашем простору, осим у доба нацистичке окупације 1941-1945, само је комунистички илегални револуционарни терор себе узвисио изнад формално-правног поретка. Али, уместо илегалне комунистичке партије која тобож влада у име радничке класе водећи је ка комунизму, данашњи (и формално декларисани) противуставни статус илегалне европске регије њене бирократе користе да владају у име безнадежно незапослених водећи их ка интеграцији у Европску унију.

Иако није објављена у Службеном гласнику РС, садржај Одлуке Уставног суда Р. Србије није тајни. Напротив. Сам Уставни суд је објавио на свом сајту. У интересу је јавности, а пре свега наше Војводине да буде што потпуније упозната са конкретним неуставностима које је у њу унела европска регија својим Корхецовим статутом:

Одлука Уставног суда Републике Србије бр. IУо-360/2009 са образложењем

Оспорени Статут АПВ

Нове правне и геополитичке околности

Непријатељ правне државе има довољно времена да се повуче, прегрупише и опет нападне, мада у битно измењеним околностима. На слици: Цртеж, Зоран Петровић

Доношењем Одлуке Уставног суда Републике Србије о уставности Статута АПВ делимично је остварен значајан успех у борби за правну државу. Делимичан, јер је вољом Уставног суда њено дејство одложено за пола године.

Непријатељ правне државе има довољно времена да се повуче, прегрупише и опет нападне, мада у битно измењеним околностима. Које су то нове околности?

1. Основна нова околност на пољу унутрашње политике јесте чињеница да је и формално, са највишег надлежног места, битна структура европске регије у Војводини оцењена као несагласна са Уставом.

– Одредба о Војводини као традиционално европској регији оцењена је несагласном са Уставом.

– Неуставан је положаj њене тзв. владе, самовољно установљавање надлежности, комплетан њен парауставни поредак регулисања положаја националних мањина, итд.

– Уставни суд је прозрео и једну тешко видљиву превару писца Корхецовог статута. Утврдивши да одредбе којим Корхецов статут прописује сагласност својих одредби са Уставом нису у складу са Уставом, Уставни суд је онемогућио тумачење тог документа у смислу подељеног суверенитета. У образложењу одлуке о прописима Корхецовог статута чија је сагласност са Уставом била спорна, а које су оцењене сагласним са Уставом, прописао је уставно тумачење ових норми.

– Уставни суд је јасно и недвосмислено одлучио: европска регија у Војводини јесте илегална. Поред револуционарног терора при рођењу и очигледне хипотеке неуставности у материјалном смислу, од сада ће војвођанске сепаратисте пратити и сенка противуставности у формалном смислу. Или, како би рекли у Војводини, своју илегалност су табулирали.

2. Основна нова околност на спољнополитичком плану јесте почетак градње Јужног тока.

– Пошто је војвођански сепаратизам имао улогу НАТО-спавача који је пробуђен онда када је постало извесно да је Јужни ток могућ, тај сепаратизам ће и даље бити снажно подржаван од евро-атлантске дипломатије. Против Јужног тока је већ припремљен Трећи енергетски пакет ЕУ, али и тајни услови евро-интеграција које Србија мора да испуни. Јужни ток је од огромног интереса за економску и политичку безбедност Балкана и читаве јужне Европе, али и огромна опасност по хомогеност НАТО-а и ЕУ као њеног безбедносно-цивилног трабанта. Јужним током Немачка губи монополски положај главног редистрибутера гаса у Европи у XXI веку. Алтернативном мрежом овог стратешког енергента се смањује зависност Италије, Француске и Шпаније од дотока фосилних горива преко копнених и поморских територија које контролишу германске силе. Најзад, Јужни ток је довољно озбиљан аргумент Британији да алтернативно развија савезништво са Русијом, што она већ чини партнерством у Росњефту.

– Мађарска је већ чврсто уклопљена у руску стратешку политику снабдевања гасом. Руски „уцењивачки потенцијал“ у геополитици гаса је према Аустрији много већи него према Мађарској. Стога, Мађарска са мање обзира према Русима може много лагодније да се меша у унутрашње ствари Србије (на територији Војводине). Још опасније: отварање питања територијалне аутономије Мађара у Србији отворило би питање територијалних аутономија Мађара у Румунији и Словачкој. То би био огроман притисак на Румунију Трајана Басескуа која је до сада била непоколебљиви савезник САД – домаћин њиховог ракетног арсенала кога Русија сматра непријатељским. Басеску је од 2008. године један од ретких изричитих противника Јужног тока у ЕУ. У ширем региону постоји низ замрзнутих или успаваних питања територијалних аутономија мањина која би се могла пробудити (Република Српска, Шлезија у Пољској, Тракија у Бугарској итд.).

Шта Војводина може да научи из садашње ситуације

Имамо шест месеци да се припремимо за следећи корак у борби за владавину права. Политичко-безбедносна пат позиција веома одговара развоју права. Највећа енигма наше блиске будућности у тој борби је будући однос СНС према уставном уређењу земље. Ако та странка више не жели коалицију са СПС (ДСС не жели никако) и уђе у коалицију са СВМ, ЛСВ и ЛДП, може се очекивати да легализује илегални статус „европске регије“ на нивоу Устава Србије, а сепаратизам у Војводини био би тада политички подржан из Београда. На слици: „Агресор“, скулптура Зорана Петровића из 1989. године.

Евро-азијска гасна геополитика и евро-атлантска безбедносна геополитика су за сада по питању Војводине у пат позицији. Развој сепаратизма у Војводини би можда зауставио Јужни ток, али би се потом прелио на регион. Одлуку Уставног суда Р. Србије можемо тумачити и као печат ове пат позиције. То је за нас велики успех, а време ће показати да ли он може постати трајан.

Имамо шест месеци да се припремимо за следећи корак у борби за владавину права. Политичко-безбедносна пат позиција веома одговара развоју права. Највећа енигма наше блиске будућности у тој борби је будући однос СНС према уставном уређењу земље. Ако та странка више не жели коалицију са СПС (ДСС не жели никако) и уђе у коалицију са СВМ, ЛСВ и ЛДП, може се очекивати  да легализује илегални статус европске регије на нивоу Устава Србије, а сепаратизам у Војводини био би тада политички подржан из Београда. Услови евро-интеграција Србије, по питању одвајања Војводине од Србије, тајни су. Али, нестрпљиви Немци (Цобел, Шокенхоф и Маас) су својим изјавама већ довољно тога рекли. Овде се налази највећа будућа опасност по нашу Војводину.

Русија је поразом у Хладном рату изгубила своје стратешке позиције на Балкану. Јужни ток је први њен озбиљан покушај да их поврати. ЕУ, односно САД (или ако хоћете НАТО) своје позиције још држе чврсто, али су мање отпорнe на светску економску кризу, а цивилне и војне снаге су им растегнуте дуж читаве планете, све агресивније (и скупље) губећи легитимитет у одбрани глобалистичког поретка. Наредна година је, по свему судећи, година новог кола економске кризе која ће почети на Далеком истоку. Финансијски стручњаци очекују велике флуктуације цена имовине и нестабилност банкарског сектора на југу и истоку ЕУ у 2014. години.

У борби за нашу Војводину морамо бити обазривији него икад. Потребан је напор прилично несвојствен нашем националном карактеру: стрпљива, рационална  и систематска борба за очување и изградњу правне државе, и упорност у развоју владавине права у Војводини.

Нема места за малодушност. Уз све мане правоснажости и трагове комунистичког ratio legis, Одлука Уставног суда поводом Корхецовог статута је доказ да је у тој шестогодишњој борби могуће остварити успех.

Правда је спора, али достижна.

Sine iro et studio, правда може победити сепаратизам ако буде правилно артикулисана у облику поретка владавине права.

Упутнице:


[1] Уставни суд Републике Србије – Саопштење за јавност, 5. 12. 2013.

[2] Ковачев, Душан – Цена најскупље српске речи, ФСЈ, 23. 1. 2012.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: