Волфганг Минхау: Европа није хтела банкарску унију


Пет година после коментатора (укључујући моју маленкост), „Амери[1]“ су почели да позивају на наднационалну блокаду европског банкарског система, па су се европски министри финансија најзад сложили око договора који управо треба да постане широки политички споразум.

Волфганг Минхау

Одувек је било јасно да ће нешто такво као што је банкарска унија седамнаест чланица једног валутног блока бити далеко од савршенства. То је требало да буде сложена хибридна конструкција. Али она још увек може бити корисна на дуже стазе, ако Евро зона оконча са претежном зависношћу банкарског сектора од држава чланица. Тако мислим ја, а и други тако мисле.

Заговорници банкарске уније, укључујући и мене, потценили су економске трошкове банкарске уније. Преласком са националног на наднационални режим банкарске уније јавила се потреба да се усклади обрачунавање лоших банкарских зајмова. Европска централна банка сад спроводи ревизију биланса стања банака, а потом ће спровести стрес-тестове.

Банке су на то одговориле смањивањем задужености. Што им буде мања ризична актива коју имају на билансима, мање капитала ће морати да подижу ако их изненаде стрес-тестовима. То значи да банкарски систем погоршава или у најмању руку тегли кризу кредитирања[2]. Другим речима, све што наилази наступа са озбиљним трошковима[3].

У односу на ове трошкове, морају се узети у обзир и очигледно могуће користи. Банкарски систем који је после дијете ослобођен токсичних потраживања могао би да изађе из тог процеса. Ризици банкарских система и суверених држава се више не подударају, што отпушта чворове злогласних омчи којима су сапете владе и банке свуда по Евро зони. Можда се банкарски консолидује прекогранично пословање и постане ефикасније. И банкарска унија би могла да створи, можда, механизам осигурања у Евро зони. Ако би се то урадило како треба, био би то пројекат огромне важности.

Заговорници банкарске уније, укључујући и мене, потценили су економске трошкове банкарске уније.

Фонд банкарског решавања за ову нову банкарску унију биће грађен дуже од деценије средствима банкарских накнада. Крајем тог периода, достићи ће 55 милијарди евра, што ће чинити 0.2% њихове имовине.

Међутим, осим што смо видели неколико важних промена, то је просто недовољно за биланс наше аргументације у вези прошлонедељног политичког договора. Не бих се задржавао на томе што је политички договор постигнут. Докле год не буде важних додатака, уопште не мислим да ће банкарска унија подржати све оно што смо говорили о том послу.

Да би се све ово сагледало, важно је имати осећаја за увођење скала. На крају ће се завршити тиме што ће Европска централна банка стећи надзор над 128 банака. Све ове банке заједно броје 85% свих средстава у банкарском систему Евро зоне. Збирни биланс стања финансијског сектора Евро зоне, искључујући централне банке, био је крајем октобра 31.4 билиона евра. Приближан удео од оних 85% у њему би био између 26 и 27 билиона евра.

Фонд банкарског решавања[4] за ову нову банкарску унију биће грађен дуже од деценије средствима банкарских накнада. Крајем тог периода, достићи ће 55 милијарди евра, што ће чинити 0.2% њихове имовине. Већина укључених банака има имовину преко 30 милијарди евра. У системским кризама, када банке може да задеси изненадни колапс, Фонд банкарског решавања би могао лако прогутати појединачне банке средње величине. На то нас је прошле недеље подсетила Словенија – мала земља која је своје националне ресурсе растегла до крајњих граница да би упумпала три милијарде евра новог капитала у три највеће банке у земљи.

Ангел Убиде у напомени Петерсон институту за међународну економију тврди да фонду банкарског решавања треба кредитна линија путем које би се носила са непредвиђеним околностима.

Ангел Убиде у напомени Петерсон институту за међународну економију тврди да Фонду банкарског решавања треба кредитна линија путем које би се носила са непредвиђеним околностима. Не постоји много очигледних извора. Европска централна банка је један извор, под условом да за тај посао стекне легалну надлежност. То налаже Европском стабилизационом механизму да је путем овог фонда за спасавање[5] најбоље пласирати средства у виду кредитне линије.

Међутим, Немачка и други повериоци су се до сада овоме противили. Ако њихово становиште превлада, све ће се развити у правцу банкарске уније фискалних хартија јавног зајма. Онда би то исисало фонд решавања, онакав каквим је замишљен сада, и то у пословима који су малчице бивали корисни на микро-нивоу, након чега су банкарски менаџери нестајали без трага и гласа. Међутим, без кредитне линије, он свакако неће бити инструмент антикризне политике.

Хоће ли корист од банкарске уније надмашити њене трошкове? Ако фонд решавања коначно буде без трајне кредитне линије, јасно је да неће. Имаћете значајне краткорочне трошкове, а дугорочне користи неће бити. Ако банкарска унија не буде обезбеђивала минималну услугу антикризних осигурања, у чему је њена поента?

Шта још рећи о банкарској унији са кредитном линијом? Све зависи од величине кредитне линије и правила вучења средстава са ње. Ако кредитна линија треба да окупи још 55 милијарди евра, тешко ће се диференцирати средства. Тада би се могле одједном спасавати две банке средње величине, а не само једна. Али ако гласачка права буду организована на тај начин да мала група поверилаца може ставити вето на велику докапитализацију банке, онда то баш и није неки механизам осигурања. Да ли би ви звали осигурањем оно осигурање чија исплата зависи од тога да ли је за или против њега гласао немачки парламент?

Без инвестиционих гаранција нема сврхе. То онда није никаква банкарска унија и то онда треба одбацити.

Што се мене тиче, ово је црвена линија. Уз уверљиве гарантоване инвестиције, рекао бих само напред, а преостале проблеме поправљај касније. Без инвестиционих гаранција нема сврхе. То онда није никаква банкарска унија и то онда треба одбацити.

Онако како је замишљен сада, фонд решавања је малчице користан, ако руководство банке не побегне без трага, али није средство антикризне политике.

Изворник текста: Financial Times

Превод са енглеског: Душан Ковачев

Напомене и упутнице преводиоца:


[1] Amere, веома сличан жаргон нашем, који се употребљава да означи Американца, у енглеском језику је позајмљен од француског amère (опор, горак).

[2] The credit crunch.

[3] Non-trivial cost.

[4] Ради се о фонду (European Deposit Insurance and Resolution Fund) који треба да решава питања финансијских проблема ЕУ ради успостављања одрживости банкарског система унутар ЕУ на основу договора о Јединственом надзорном мезанизму (Single Supervisory Mechanism /SSM/) постигнутом априла 2013. г. Видети чланак на Википедији и одговарајуће текстове објављене на сајту ECB http://www.ecb.europa.eu/ssm/html/index.en.html, академске чланке Николаса Верона, Т. Падора Шиопа, Д. Макиандара, итд. Подробно образложење потребе преласка на банкарску унију видети на Eur-lex europa. Поменути јединствени фонд би требало да врши осигурања банака од пропасти услед њихових ризичних операција, пошто су од наступања финансијске кризе 2008. године државне централне банке своје могућности потрошиле. Наравно, ова једноставна истина је прикривена евро-еуфемизмима. Литература о European Deposit Insurance and Resolution Fund: Дирк Шоенмакер и Даниел Грос

[5] Bailout.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: