Амброз Еванс-Причард: Немачка је “европски болесник”


Француска се одупире „европском болеснику“ – Немачкој

Најважнија стратешка прича европске данашњице је слом франко-германског кондоминијума.

Амброз Еванс-Причард

Две велике нације су заједнички, на темељима равноправности од 1950. године, покренуле Европску унију увек проналазећи начина да се превазиђе јаз свевера и југа. Било је то мало натегнуто након што је Француска изгубила Алжир који није био француска колонија већ њен департман, па је услед тога изгубила паритет у становништву. Међутим, ни то није било важно догод је Немачка желела да буде корак иза Француске, уобичајено препуштајући Паризу предводништво.

Договор је постао много натегнутији уједињењем Немачке; расправе су потом вођене годинама касније у кругу куће, а онда је  Браденбуршка „ози“[1], којa течно говори руски али не и француски, постала канцелар.

Формалности су се наставиле. Ангела Меркел и Франсоа Олан су се ипак састали да прославе Јелисејски уговор из 1963. године. „Уверени смо да помирење немачког и француског народа, којим је окончано вековно ривалство, представља историјски догађај који дубоко преображава односе два народа. Признајемо да јачање сарадње две земље представља незаменљиву етапу на путу ка уједињеној Европи, што је циљ два народа…“

Сусрет Председника Француске и немачке канцеларке

Данас је то брак без љубави. Пар се свађао у вези Либије, Малија, Сирије и око много чега другог. Али ништа није било тако отровно као темељни сукоб око Монетарне уније и макроекономске политике која је дефлаторно пристрасна.

Оланова кампања игра на карту раста, обећавајући да ће престати са уништавајућом[2] штедњом и извући Евро зону из депресије. Извоз је још увек 3%, а индустријски извоз је 12% нижи.

Како се може видети из Кругмановог графикона: то је горе него 1930. године. Нема ни много доказивања да ће се то ускоро изменити.

Графикон:

Кругман: Упоредно кретање индустријске производње током две кризе.

Уместо тога, Олан је постао предмет скоро свакодневних ограничавања потребе за реформом која му се упућују из Немачке. Политички језик који му се упућује углавном је љубазан, као и већина немачких критика. Државни енцефалитис[3] је 55% БДП. Ефикасност наплате пореза је међу највишима на свету. Али, знају све то Французи. Нежељени савети су смешани, са пуно идеологије, тевтонске педантерије и прикривене себичности. То већ почиње да струже по живцима.

"Крај европског сна", књига Франсоа Хејсбура

Читаоцу је јасно да сам се у свему овоме руководио неким својим интересом. У Француској су последњих неколико месеци најважније две књиге: једна је књига Франсоа Хејсбура, председника Међународног института за стратешке студије, „Крај Европског сна“ (La Fin du Rêve Européen) која позива на мирно враћање националним валутама, пресецање „канцера“ којег је изазвао евро како би се спасло оно што је још опстало од европског пројекта. Друга је књига Стива Оана, „Непослушност за спас Европе“ (Désobéir pour sauver l’Europe) која прозива Немачку да или прихвати потпуну промену начина којим се руководи у Европској монетарној унији, или да се из ње повуче ако не може да прихвати нове услове.

Располажемо неким  изузетним коментарима Жака Аталија, бившег шефа Европске банке за обнову и развој, који је поред тога био и лучоноша француске културне левице.

У серији интервјуа по француским медијима, а управо и у немачкком магазину Фокус, он је напао Немачку, као стварног „Европског болесника“, која сопствену ниску стопу незапослености описује као „шалу“, односно нуспроизвод плаћања нискоквалификованих радника 5 евра или мање по радном сату.

„Немачка је земља стараца са катастрофалним школама и падом продуктивности, а већина њених извозних производа већ се копира“, рекао је. Немачке фирме су другоразредне, на оштрој ивици у областима биотехнолошких и информационих технологија. У року од десет година Кина и други ће постати приватни власници највећег дела њеног средњег инжењерског нивоа. Он даље говори да се земља суочава са демографском катастрофом кроз однос броја пензионера према радницима који је порастао толико да је пробио плафон. Погледајте ову расправу на француском језику.

"Непослушност за спас Европе", књига Стива Оана са предговором Жака Аталија.

Националне штедионице су неадекватне, неће им оне сачувати никакво добро под садашњом изопаченом структуром. Само ће се укопавати дубље у истој рупи. Банкарски систем је жестоко „kaputt

Атали каже да Немци себе заваравају ако мислe да ће њихова насилничка формула на неки начин решити кризу Евро зоне. Он прави изричиту паралелу између социјалних и политичких превирања у данашњој Француској и збивања у Немачкој 1933. године.

Са тим се ја не слажем. Марин Ле Пен ни издалека не може бити нациста, а Олан ни издалека није као канцелар Брунинг. Кључне године су биле доба дефлације 1931. и 1932, а рефлација 1933. под Хајмаром Шахтом. У сваком случају, данашње догађаје у Француској осећају много више као налик на оне из 1935. године под Лавалом, када су дефлационе уредбе стално доношене (да би задржале Француску на фиксној размени златног стандарда). Међутим, Олан очигледно то не говори као лојални француски социјалиста.

Није моја поента у томе да ли је Жак Атали у праву или греши. Мене као политичког антрополога занима зашто он говори то што говори, и то исто више не прећуткују ни француски медији, иако је то кршење Јелисејског уговора. Ми најзад управо гледамо историјски излазак француског народа из дремежа и понизности, оно што је увек био дужан да учини када је његов (оправдани) галски понос био повређен и када се дубоко нарушавају његови интереси. То је нова чињеница на терену.

Лично, мислим да Немачка има још око пет година варљиве хегемоније у Европи пре него што јој попусте демографски темељи. Млађа Антанта Француске и Британије поново ће преузети вођство подупрта високо фертилним нордијским блоком.

Bританску интерну дебату о изласку из Европске уније, о трошковима и користима од напуштања, сматрам застарелом, уском и дезинформишућом. То што CBI покушава да је стави на дневни ред, смешно је. Огромна Европска унија савладава демократске позиције без обзира да ли су оне утемељенe у древним националним државама или неисправним друштвеним основама. Пара која оде овамо или онамо бедна је и само одвлачи пажњу.

Услед тога, британску интерну дебату о изласку из Европске уније, о трошковима и користима од њеног напуштања, сматрам застарелом, уском и дезинформишућом[4]. То што CBI[5] покушава да је стави на дневни ред, смешно је. Огромна Европска унија савладава демократске позиције без обзира да ли су оне утемељене на древним националним државама или неисправним друштвеним основама. Пара која оде овамо или онамо бедна је и само одвлачи пажњу. Чак и да се може приказати како Европска унија повећава БДП Британији – што је немогуће приказати јер је превише политичко-економских показатеља – ово не би променило ништа.

Стратешко окружење мења се на наше очи. Европска унија у свом старом облику више не постоји. Њени обриси су залеђени, и у машти британских евроскептика и британских еврофила. И једни и други износе своје тврдње о стварима двадесетог века које више немају никаквог смисла.

Жао ми је да увредим све одједном. То је, уверавам вас, моја лоша навика.

Изворник текста: The Telegraph

Превод са енглеског: Душан Ковачев

Амброз Еванс-Причард: "Стратешко окружење мења се на наше очи. Европска унија у свом старом облику више не постоји. Њени обриси су залеђени и у машти британских евроскептика и британских еврофила. И једни и други износе своје тврдње о стварима двадесетог века које више немају никаквог смисла." На слици: Реверс комеморативне кованице поводом 50 година Јелисејског споразума, издате у апоену од 2 евра.

Објашњења:


[1] Ossi (Изговара се „ози“) жаргон је којим се на Западу употребљава за Немце из некадашње Источне Немачке.

[2] Аутор је за ниво задужености према БДП-у употребио жаргон overkill, који је у доба Хладног рата означавао вишеструко нуклеарно уништење.

[3] The encephalitic state – ауторова иронија се односи на ниво задужености Француске у односу на БДП.

[4] Ill-informed.

[5] Водећа британска бизнис лоби организација CBI.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: