Џон Дизард: Ризик европске пропасти неће магично нестати


Џон Дизард:

Поглед из САД
Ризик европске пропасти неће магично нестати

Чуде се моји пријатељи са америчког тржишта што траћим време анализирајући чак и писање о Европи, а нарочито се чуде због тога што последњих годину дана у кризи Евро зоне баш и није било нечега занимљивог. Да, лепо је било митинговати по тржиштима и поново ићи у корак са финансијским „мехурићима“ који се поново јављају у САД. Могу они да придодају још тога – али, ради ли се тек само о региону који стагнира, убрзано стари и разједињује се, у коме се ништа неће дешавати у догледној будућности?

Џон Дизард

У ствари – не. У свету где тешко наступа реални раст, где морамо да радимо у условима несталности[1], верујем да ће се догодине много тога дешавати са ценама имовине у Европи.

Протеклих 12 месеци су били веома добри за банкарске обвезнице са периферије Евро зоне, а да не помињемо акције истих банака које су се нагомилале на страницама њихових биланса.

Десетогодишњи приходи обвезница грчке владе су премашили 600 bp (базних поена), а шпански преко 120 bp.

Чак и на хартијама издатим од стране италијанске владе, блиске анархизму, могао се видети пад приноса за више од 20 bp.

Сасвим супротно од тога, позиције Трезора САД показују много тога подвученог црвеним, па чак и великодушни (FED) је за своје добро пришрафио[2] реалне цене на дно.

За колапс кредитирања приватног сектора шпекуланти могу да  захвале доброти периферних суверених држава Евро зоне, пошто кредитирање у целини Евро зоне опада  током протеклих годину и по дана. Новац негде мора да оде, а у дефлаторним областима, попут јужне Европе, владине хартије „без ризика“ савршено су место банкарског система да се оствари кеш без његовог приземљења у компаније.

За колапс кредитирања приватног сектора шпекуланти могу да захвале доброти периферних суверених држава Евро зоне, пошто кредитирање у целини Евро зоне опада током протеклих годину и по дана.

Новац негде мора да оде, а у дефлаторним областима, попут јужне Европе, владине хартије „без ризика“ савршено су место банкарског система да се оствари кеш без његовог приземљења у компаније.

Истини за вољу, показатељи вредности позиција влада (које су их издале) још увек нису довољне за докапитализацију банака, али јесу (довољне) за разумевање националне регулативе, попут оне у Шпанији, која дозвољава неодрживу наплату пореза на неоствариве профите, како би их обрачунавала као капитал[3].

Све ово треба да одржи структуру усправном догод не наиђе неки Американац или Канађанин да у таквој праведности инвестира[4].  Или да се одржи док на вагоне пуне обвезница које је издала Шпанска банка, а које изгледају конвертибилне, навале бројни непажљиви купци (хартија) који дају фиксни принос у еврима.

Њихов слом се кроз капитал може на силу растеглити[5] у периоду од неколико година. Жао ми је што звучим цинично, али не мислим да има магије пред којом ишчезава европски ризик.

Амерички инвеститори, који доносе одлуке према истраживању продаје или праћењу новости на мрежама, потцењују ризик од фрагментације економија Евро зоне и (њених) банкарских система. Европљани много опрезније закључују о томе на које ће банкарске системе и владине обвезнице утицати та регионализација која собом носи могућност да пропорционално истањи прекограничне токове капитала. На слици: Њујоршка Берза

Амерички инвеститори, који доносе одлуке према истраживању продаје или праћењу новости на мрежама, потцењују ризик од фрагментације економија Евро зоне и (њених) банкарских система.

Европљани много опрезније закључују о томе на које ће банкарске системе и владине обвезнице утицати та регионализација која собом носи могућност да пропорционално истањи прекограничне токове капитала.

Комбинује се фискална штедња са депресијом приватног сектора на периферији Европе – тзв. „подешавање“ (adjustment) – што уз контролу капитала, чак и отворено напуштање Евро зоне додатно повећава ризик.

За пример: Грчка је управо на курсу остварења примарног суфицита, а обележје њене самодовољности је то што, по основу готовине, одбија да поднесе буџет на потврду властима Европске уније. А постојао је изричити споразум између власти Грчке и Европске уније да буде одложено одређивање буџетског учешћа у Јавном сектору до септембарских избора у Немачкој и формирања њене нове владе.

То је сада прошлост, па се може очекивати грчки OSI[6] догодине. А с тим се није рачунало, зар не?

Шта ће се догодити, пошто слични захтеви за оваквим третманом већ постоје у Португалији по питању дугова ове земље?

Где ће земље кредитори зауставити процес узастопног наметања губитака пореским обвезницима[7].

У данашњим околностима би, рецимо, за француску владу било врло тешко да убеди немачке бираче да се договоре о „више Европе“ у погледу јединствене фискалне политике.

Владајућа политичка мудрост европске политике каже да се, после чекања резултата избора у Немачкој, сачекају резултати европских избора на пролеће. Или… резултати француских локалних избора догодине.

Уверен сам да ће следећа година показати пуно нестабилности цена имовине у Европи, а успони и падови неће бити временски ограничени, нити ограничени унапред тако лепо заказаним догађајима као што су избори.

Не мислим да је то истина. Уверен сам да ће следећа година показати пуно нестабилности цена имовине у Европи, а успони и падови неће бити временски ограничени, нити ограничени унапред тако лепо заказаним догађајима као што су избори.

Политичку класу и инвеститоре ће водити догађаји мимо њихове контроле, онако као што раст у САД бива плаћан пуном ценом где год цена камата расте.

А Европљани су далеко свеснији ко је и у ком степену ренационализовао банкарске системе и обвезнице влада.

Изворник текста: Financial Times

Превод са енглеског: Душан Ковачев

Објашњења:


[1] Volatility. Мера ризика у пословању коју представља однос измењених цена имовине према ценама имовине када разлог измене цеен рпестане.

[2] …to screw down

[3] …non-existent tax payments on non-existent profits to count as capital.  Смисао прилагођен разумевању српског читаоца. Аутор једном реченицом мајсторски разоткрива принцип којим шпанска влада у увећава вредност економских показатеља у билансима манипулишући пореским и банкарским инструментима, али и њен циљ – приказивање дуга као капитала.

[4](to) come in with some privately placed equity

[5] Аутор користи израз diluted (разблажен), али буквално превођење би нарушило смисао превода.

[6] Аутор мисли на развијање Грчке ка отвореном, динамичком систему односа према ЕУ, у смислу Open Systems Interconnection Basic Reference Model.

[7] Process of successive losses imposed on creditor-country taxpayers stop. У најмању руку сличан процес је током банкарско-финансијског пропадања СФРЈ називан „социјализација дуговања“.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: