Амброз Еванс-Причард: Тоне новчани агрегат M3 Еврозоне


Трепће светло за узбуну пред 2014. годину

Евро зона је у опасности од дефлације у јапанском стилу која ће осакатити народе у клубу Мед[1], пошто им новчана маса пада на рекордно низак ниво.

Амброз Еванс-Причард

Раст снабдевања Евро зоне новцем је почеo да опада током октобра, и кредити које су фирме подигле по рекордно ниским стопама повећавају ризик да опоравак застане и догодине je одведе у дефлацију на јапански начин.

Европска централна банка је изјавила како је пад новчаног агрегата М3 у односу на прошлу годину тек 1.4%, мањи је него што се очекивало и далеко је од очекиваног циља 4.5% кога банка сматра неопходним да одржи стабилност економије[2].

Монетаристи разматрају податке о новчаном агрегату М3 (који се састоји из готовине и широког спектра новца са банкарских рачуна) као привредном показатељу за наредну годину или дужи период.

„Ово је велики тамни облак који ће се надвити над Евро зоном у 2013. години, а то значи да постоји ризик експлозије коефицијената задужености јужној Европи“, изјавио је Тим Конгдон (Tim Congdon) из Међународног монетарног института (International Monetary Research).

Кредити нефинансијских компанија смањују се убрзаним темпом за 3.7%, али су драстичне разлике између Севера и Југа. Јасин Руми из Сосијете Женерал је рекао да су укупни кредити у Италији опали за 5.7%, у Португалиј 6.6%, а у Шпанији „алармантно“ – 19.3%.

Жак Кајло (Jacques Cailloux) из „Номура“ (Nomura) је рекао да активност Европске централне банке сад треба да обнови функционисање међубанкарског тржишта у Европи, а нејасно остаје хоће ли зачети опоравак бити довољан да би се читава област препустила „опасно ниској инфлацији“. „Номура“ тврди да су ризици Евро зоне (временски) заробљени у „ограниченој стагнацији[3]“ до средине декаде.

Лоши кредитни показатиљи могу натерати Европску централну банку да предузме смелије мере. Зидојче цајтунг (Süddeutsche Zeitung) изнеле су да ова банка истражује могућност финансирања кредитним средствима Енглеске банке (Bank of England) ради понуде кредитних линија за оне банке чији полози се већ налазе у фирмама жељним кредита.

„Европска централна банка треба да смањи стопе на нулу и покрене поступак квантитативног попуштања (QE) и сузбије[4] дефлацију, али они још нису дошли до тога“, казао је Ларс Кристенсен (Lars Christensen) из Данске банке. „Дужнички проблем ће се много погоршати ако они дозволе пад номиналног БДП-а, одводећи још више (новца) у штедњу.“

Графикон: Финансирање Шпаније од стране нефинансијских корпорација

Управни одбор Европске централне банке је дубоко подељен. Док голубови отварају  врата ради квантитативног попуштања и негативне каматне стопе, немачки блок воде јастребови који се одлучно противе поменутим корацима. Два немачка члана су се прошле недеље супротставила смањењу стопе од 4%.

Конгдон (Congdon) је рекао да су европски регулатори погоршали ствар терајући банке да пребрзо подижу ниво капиталних резерви. „Ово их наводи да гомилају активу и уништавају новац. Регулатори мисле да пацијента лече, али га, уместо тога, убијају“, рекао је он.

Извештај „Прајсвотерхаус Куперса“ (Pricewaterhouse Coopers) говори да се европске банке суочавају са недостатком капитала од 280 милијарди евра због поштовања правила споразума Базел III, а према прегледу квалитета активе Европске централне банке (од наведене суме) 180 милијарди евра треба да дође као свеж капитал. „Европске банке се суочавају са неколико турбулентних година“, наводи се тамо.

Постојала је општа сагласност међу монетарним стручњацима на форуму Института за економске послове (Institute of Economic Affairs) да је „проциклична“ регулација кључни разлог слабог опоравка.

Лорд Скиделски, биограф Џона Мајнарда Кејнза, рекао је да би обуздавање банака чакљама[5] чак и сам Кејнз сматрао за будалаштину. Он је цитирао Кејнзово писмо председнику (САД) Франклину Рузвелту, из 1933. године, којим је упозоравао да је америчка политика намењена „опоравку и реформи“ истовремено супротстављена сама себи. Кејнз је рекао да је нужно да прво наступи опоравак.

Политика Европске централне банке је противна сама себи. У протеклом Прегледу финансијске стабилности (Financial Stability Review) се упозорава да би тањи ослонац[6] у обвезницама Федералних резерви САД могао одвести каматне стопе у стање шока због оштрог скока раста приноса на обвезницама. Ипак, у односу на опасности од пречих стимулација, та опасност ће наступити споро.

Председник ЕЦБ Марио Драги је пред публиком у Берлину прошле недеље изјавио како банкама треба „сигурносна маргина против дефлаторног ризика“, пошто је инфлација у Евро зони пала на 0.7%.

Он је упозорио да ниска инфлација отежава кризним државама јужне Европе да контролишу путању задуживања, старајући се о девалвацијама ради повраћаја њихове конкурентности у ЕМУ, мада је демантовао да су та два циља међусобно супротна.

„Ако се дозволи да просечна инфлација буде сувише ниска, руковођење доводи до смањења потражње и стварна дужничка оптерећења расту“, рекао је.

Драги сад мора да хода по минском пољу политике. Уставни суд Немачке још увек није донео одлуку о легалности његовог одрживог плана[7] за италијанске и шпанске дугове (OMT) и то га излаже врло великом ризику да настављање те ствари постане претешко. И да нема немачког правног вета на одлуке Европске централне банке, она de facto има политички вето.

Ветерани међу посматрачима ЕУ кажу да свети уговор о монетарној унији Немачка никад неће укинути у кључним питањима. Драги мора да ради заједно са немачким чланом управног одбора Јергом Асмусеном (Jörg Asmussen). У стварности, ова банка је двоглава установа.

Изворник текста: The Telegraph

Са енглеског превео: Душан Ковачев

Објашњења:


[1] Club Med, је назив којег аутор користи за романске финансијске системе држава чланица ЕУ, на челу с Француском. Ово је алузија аутора на Club Mad, ексклузивни феријални клуб на прекоокеанском броду чији власник је барон Едмунд де Ротшилд.

[2]Necessary to keep the economy on an even keel.“ је британски поморски жаргон, па је уместо буквалног превода наведен смисао.

[3] Secular stagnation.

[4] Жаргон „to head off deflation“ преведен је према смислу.

[5] Current clamp-down on banks.

[6] Буквални превод израза tapering (зашиљеност) био би неразумљив.

[7] Back-stop plan.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: