Платформa о финансирању АПВ (post hoc)


Eвропска регија од републичке Владе, упропашћене на путу евро-атлантских интеграција, тражи пореску власт, право да наплаћује порезе, акцизе и царине. Њени лидери знају да од власти Републике Србије траже немогуће. Листа њихових немогућих жеља је испостављена у форми Платформе о финансирању АПВ. То је извршио председник Скупштине АПВ Иштван Пастор.

Документи:

Нацрт Предлога платформе о финансирању АПВ

Платформа о полазним основама за израду Закона о финансирању АПВ

Што се грбо роди вријеме не исправи.

Сентенца Валтазара Богишића у интерпретацији Иштвана Пастора о Уставу Р. Србије, коју је погрешно приписао Његошу, током расправе о Платформи о финансирању АПВ, 8. 11. 2013.

Претпотписи предлога платформе и његово подношење ненадлежном одбору

Колико год било чудно да је усвајање Предлога платформе о финансирању АПВ покренутo претпотписаним (!) актом који садржи иницијативу, још чудније је било њено подношење ненадлежном уместо надлежном телу – скупштинском Oдбору за уставно-правна питања, уместо Oдбору за финансије. У формалном смислу, чак ни тзв. влада АПВ није учествовала у изради, предлагању и уобличењу овог документа.

Иштван Пастор је једино лице које је потписало Предлог. Врло је могуће да је на бланко потписе коалиционих посланика прикачен текст Предлога платформе којег је израдио Пасторов „експертски тим“, а затим је такав документ као јединствен поднет Oдбору који има врло мало стручне везе са основном материјом на коју се односи – финансије и порези. Уколико је ова могућност истинита, онда је политичка већина у Скупштини АПВ конвалидирала документ који садржи ману воље, а то би значило – битни материјални недостатак акта.

Форма Предлога, у сваком случају, сведочи о нетранспарентности процеса израде Нацрта платформе и врло вероватној хитности збрда-здола састављаног текста.

У наставку текста разматрам садржину Платформе према редоследу у документу.

Преамбула платформе

Веома је чудно постојање преамбуле у Плафторми. Акт који је најављен као „полазна основа за политичке преговоре“ има преамбулу, специфичну за акте највише правне снаге – резолуцију или устав.

Преамбулом се већ у ст. 1. декларише постојање уверења Скупштине АПВ и одређених вредносних политичких и правних чињеница, као да је пре овог акта било спорно постојање читавог правног поретка и демократског политичког система на територији Војводине: грађанских врлина, слобода, појма општег добра, начела уставности, правне државе, демократије и учешћа грађана у вршењу јавних послова, а чак и саме реалности.

При том се декларише да су поменуте спорности настале после 1990. године, у односу на стање пре 1990. године, а утврђене су у доба тоталитарне монистичке диктатуре пролетаријата на челу с Комунистичком партијом. Тековине титовског режима су за творца преамбуле неспорне, међутим, о свему он не говори у преамбули, већ касније у ст. 1. увода преамбуле.

Декларисање постојања чињеница и уверења у ставу 1. и 2. првог одељка преамбуле свакако пре приличи верском катихизису, него правном акту регионалне аутономије.

Писци преамбуле признају да је Војводина у Србији. Они најпре проглашавају право грађана на аутономију за уставно начело (не ради се о филозофском, већ о територијалном појму аутономије), затим га наводе као „изворни принцип демократске правне државе“, одмах затим и као „фактор ограничења државне власти“, а све то заједно потом подводе (супсумирају) под општи појам „полазних чињеница“ (став 2. другог одељка преамбуле).

Сирота демократска правна држава! Њу је европска регија, само кроз једну реченицу, провела кроз више преображаја него што су их у својим животима доживели Апулејев златни магарац и Кафикин господин Самса заједно.

Све и да ове метаморфозе рационализујемо као конструкцију неке финансијске мистике, остаје нам да се чудимо: како после ових силних метаморфоза начела могу да постану чињенице.

Пишкота легитимитета под филом политичко-финансијских жеља састоји се у навођењу неопходности да се о полазним основама за израду закона изјасне непосредно изабрани представници грађана и грађанки у Скупштини АПВ, а штампана је била још у нацрту масним црним словима и подвучена у ставу 3. другог дела преамбуле.

Платформа
о полазним основама за израду закона о финансирању АПВ
Увод

Пошто документ садржи „полазне основе“ које треба да се тичу закона о финансирању АПВ, све оно што садржи Увод документа вероватно представља натполазне основе које овакав карактер свакако имају у односу на „полазне основе“ у продужетку текста. Како год третирали хијерархијски однос међу основама, све оне треба да се односе на будући закон о финансирању АПВ, али и на све прошле и будуће законе који се тичу наших новаца. О чему се ради?

Још у Декларацији од десети травња 2013. године, изражена је јасна воља европске регије да својим високопарним документима конституише начела свог парауставног поретка. Платформа о финансирању АПВ је ово наставила.

Већ сам почетак Платформе одликује екстремна воља за деклараторним дејством покрајинских норми. У погледу тумачења права и спорних чињеница, Платформа изражава вољу за конститутивним дејством и то на начелном нивоу, али и на нивоу тумачења историје финансија.

Изричито се наводи да је „неспорна чињеница“ да је „након укидања система финансирања који је постојао у уставном уређењу земље до 1990. године систем финансирања АПВ, као и обим и карактер њених укупних аутономних надлежности, неусклађен са потребама грађана АПВ“ (ст. 1. Увода). То је, наравно, неистина пошто финансирање АПВ није укинуто, већ измењено.

Поред претендовања на комунистичка историјска права, Платформа изражава и чудну вољу да се социолошке чињенице утврђују правним актима. Тога има у титовском наслеђу. Сврха тврдњи датих у правној форми је октроисање постојања „фрагментарности, неконзистентности и неадекватности“ у републичком решавању односа са покрајинским властима. Та три термина се више пута понављају у Платформи. Потреба за уређењем финансирања АПВ „посебним законом“ установљава се „системски, целовито и конзистентно“. Ове речи су у Платформи наглашене куризивом, болдоване и подвучене.

Оно што је праву страно или у најмању руку чудно, култури, књижевности је веома добро познато. Ради се о прописивању политички подобних предрасуђења. У књижевности је ово обележје рада тзв. „секуларног свештенства“.

Увод Платформе тако покушава да пропише и посебно економско-финансијско предрасуђење (изузетна економско-финансијска централизација, нарочито у области јавних финансија) као узрок неудобности положаја „сложеног бића“ Војводине у Србији. Помињање „сложеног бића“ је случајна омашка секуларног свештенства у њеном крсташком походу против наше Војводине. О чему се ради? „Сложено биће“ у Војводини има своје правно име, али га никад не користи, јер га се стиди, пошто изражава његову противправну природу – а оно тако жели да се обуче у право. Име „сложеног бића“ је илегална европска регија. То име његови компрадори крију, да се Власи не досете, трудећи се да наивни народ мисли како је њихова илегална инсталација исто што и наша Војводина.

У трећем ставу Увода, приписују Уставу Р. Србије „полазне основе“ које силом установљавају. Занимљиво је да писци Плафторме знају да чл. 184. Устава Р. Србије прописује да ће се финансирање надлежности АПВ прописати законом, али од свих до сада постојећих српских закона у обзир узимају само један и то Уставни закон (ст. 4. Увода).

Пети став Увода садржи вајкање европске регије, али и утврђује непоштовање „уставне гаранције“ о 7% из чл. 184. Устава Р. Србије, а у шестом ставу Увода приписују постојање непоштовања „Уставне гаранције“. Тврде да је на основу Закона о изменама и допунама Закона о буџету Р. Србије за 2013. годину „такође дошло до непоштовања Уставне гаранције“.

Међутим, Устав Р. Србије нигде не прописује да се буџет АПВ попуњава буџетским средствима Р. Србије. Ову чињеницу су писци Платформе елегантно заобишли. Европска регија заобилази и чињеницу да је попуњавање покрајинског из републичког буџета последица њеног старог, вишегодишњег политичког пакта са Цветковићевом републичком владом, па у седмом ставу Увода хоће да измени стварност. Зашто? Зато што је подношењем Предлога за оцену уставности Закона о изменама и допунама Закона о буџету европска регија сама себи узроковала блокаду финансијских средства, па би тај узрок да прогласи за последицу. То наравно ради у циљу избегавања финансијске одговорности. Шта више, она би у прикривени „полазни основ“ да уврсти и једно специфично правно дејство покрајинског Предлога (противпредлога) Закона о допуни Закона о буџетском систему Р. Србије за 2013. годину. Наиме, из ст. 8. Платформе јасно је да предлагач хоће да декларише да је „изменама закона смањен оквир на основу кога се опредељује минимум финансијских средстава за АПВ гарантован Уставом“. Ради се, дакле, о старој доброј намери европске регије да за своје тело приграби надлежност уставно-судске власти. Зато је Предлог нацрта и поднет Одбору за уставно-правна питања Скупштине АПВ који је ономад створен ради симулације легалитета Пајтићеве резолуције донете „десети травња“.

„Генетски модификујући“ финансијску прошлост АПВ, оптерећени бригом да сопствену одговорност припишу другом, творци Платформе су прећутали најбитније: АПВ никад није поднела никакав Предлог закона о финансирању АПВ Скупштини Р. Србије до дан-данас, иако је на то имала право од ступања Устава на снагу 2006. године.

„Право предлагања закона, чл. 107. Устава Републике Србије, ст. 1: Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају: сваки народни посланик, Влада, Скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.“

Бирократе које владају нашом Војводином уставно право на предлагање закона о финансирању АПВ никад нису искористиле. Уместо тога, они су крајем прошле године поднели предлог Закона о изменама Закона о буџету Србије.

Политичка бирократија АПВ, писавши увод Нацрта предлога, трудила се да прикрије да већ седам година машта како да стекне новце Републике Србије док арчи наше новце.

Чл. 1. Полазне основе

У ст. 2. чл. 1. Полазних основа Плафторме констатује се могућност поверавања послова АПВ у циљу убирања јавних прихода остварених на њеној територији. Међутим, ова констатација је изнета условно, што може значити да је за писце Уставни пропис о фискалном јединству Р. Србије споран (дакле, ако се порески систем уређује јединствено на нивоу Републике Србије…). Чини се да финансијска жеља из ст. 3. зависи од тврдњи из претходног („дефинисани на тај начин“). Поред тога, овим ставом изгледа да се утврђује немогућност да приходи Војводине у Уставном систему Р. Србије буду „изворни у пуном смислу те речи“, што противречи чл. 184. ст. 1. Устава. Наравно, што је још горе, на основу поменутог у Платформи, јасно је да европска регија Платформом хоће и да без расправе суди уставности.

Потом се и коначно прелази на прецизирање, односно објашњавање: какве то „поверене надлежности“ хоће европска регија. У ставу 4. чл. 1. Полазних основа Платформе, илегална европска регија прописује будућу обавезу Републике Србије: „законом би се морао предвидети принцип да на територији АПВ убирање јавних дажбина врше њени органи“. Ради се о „убирању пореза и других јавних дажбина“. Иако „уређивање“ ових дажбина европска регија за сад још увек не убира, пошто се од тога уздржава очекујући да Република донесе закон којим ће то питање регулисати, она јасно жели да на територији наше Војводине успостави сопствену „пореску администрацију“ (став 5.).

Чл. 2. Уређивање пореза и пореске администрације

Упркос очекивању закона којим ће се регулисати питања пореског права, већ у ставу 1. овог одељка предлаже се да АПВ „преко својих органа убира све врсте пореза и других јавних дажбина на својој територији“. У ст. 2. се изричито установљује: „Средства убрана по основу директних пореза припадају Покрајини, осим дела који припада јединицама локалне самоуправе“. Поред очигледне терминолошке збрке, утврђује се обавеза Републике да пропише одговарајуће учешће АПВ у посебним порезима, нарочито у порезу на додату вредност (ПДВ). На жалост писаца, а у складу с Уставом, „средства из којих се финансирају надлежности Р. Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују се из пореза и других прихода утврђених законом (чл. 91 ст. 1. Устава)“. Дакле – обезбеђују се законом. Дакле, не обезбеђују се покрајинском политичком платформом илегалне европске регије која би да прописује правне акте надзаконске и надуставне правне снаге.

Без обзира на порески систем регулисан пореским законима Р. Србије, Платформа тврди да се њен садржај „заснива на важном принципу јавних финансија, према коме непосредни порези треба да се везују територијално, према месту дохотка, добити, имовине или месту другог пореског објекта“ (чл. 2. ст. 4.). Наша правна наука не познаје овај „важан принцип јавних финансија“ као принцип који је изведен из уставног принципа владавине права. У упоредном праву је много важнији принцип избегавања двоструког опорезивања. Међутим, у упоредном пореском праву не постоји принцип приоритета Покрајине у односу на Републику при наплати пореза којег илегална европска регија жели да конституише у чл. 2 ст. 3. Полазних основа Платформе.

Које су то „заједничке функције у Републици“, између кога, како и по ком правном основу су расподељене, чл. 2 ст. 5. не објашњава, иако наводи да се оне финансирају „изворима прихода“, посебно прецизирајући ПДВ и акцизе (у чл. 4 ст. 2. говори се и о царинама!).

У чл. 1 ст. 6. директно је изнета неистина да „Скупштина АПВ нема могућност доношења закона“. Истина је да она није овлашћена да доноси закон, али јој је итекако омогућено да учествује у поступку доношења закона (располаже законодавном иницијативом коју током седам протеклих година није користила, осим против буџета Србије за 2013. годину по основу чл. 107 ст. 1. Устава Р. Србије, што је већ помињано). Да се претходно забашури, Платформом се предлаже да Скупштина АПВ „даје мишљење на дате законе и измене закона у погледу висине пореских стопа“. О правном карактеру тих „мишљења“ се Платформа не изјашњава директно, али је јасно да европска регија претендује на вршење републичке пореске власти у нашој Војводини.

Чл. 3 Карактер закона и поверавање надлежности

Пошто карактер једног правног акта у правној терминологији означава његову правну природу, следствено „карактер посебног закона“, који се помиње у Платформи (чл. 3. ст. 1), значи да европска регија хоће да установи супсидијерност примене свих осталих републичких закона у области финансијских, односно пореских и имовинских прописа у односу на будући закон о финансирању АПВ. Европска регија Платформом не сме јасно да искаже своју вољу да би будући закон о финансирању АПВ требало да стекне карактер основног закона у односу на све остале финансијске и пореске прописе Републике.

Да је то смисао будућег „посебног закона“ потврђује телеолошка формулација из Платформе: „Да би се омогућила неспорна примена његових одредби“, било би „неопходно извршити одговарајуће измене других закона и прописа који на другачији начин дефинишу питања финансирања АПВ“. Узгред, израз „посебни закон“ је употребљен као еуфемизам иза кога се крије воља за основним законом.

Како то? Када ће представити нацрт тог закона? Зашто сад одједном? Зашто седам година ни прстом нису мрднули, зашто све време ни нацрт предлога закона нису израдили? Имајући у виду темпо њеног рада, европска регија тражи од републичке власти хитност за оно што њена покрајинска бирократија годинама није урадила?

Чл. 4. Учешће АПВ у структури јавних прихода

Тек у ставовима последњег члана Платформе, европска регија је изнела списак својих приходовних жеља: порези, дажбине, накнаде, приходи од имовине у власништву АПВ, али и део прихода републичке имовине која се налази на територији АПВ. Ово последње је фантастична ствар, јер представља тежњу за утврђењем посебног покрајинског имовинског пореза кога треба Република да плаћа Покрајини за своју имовину на територији Покрајине.

Тек у закључном одељку Платформе (одвојен од остатка текста звездицама) помињу се и царине, уз сугестију да ће „јасним разграничењем изворних прихода АПВ“ (ваљда на основу Платформе) „неспоразуми и спорови који би се иначе јављали“ бити „сведени на минимум“.

Други став закључног одељка Платформе износи тумачење чл. 184 ст. 4. Устава Р. Србије, приписујући му гарантно и чудновато заштитно својство у области покрајинских финансија – „последње заштитне норме“. Зашто чудновато? Зато што су у хијерархији правних аката уставни прописи на првом месту, а не на последњем. И ова случајна омашка европске регије показује колико њихово поимање Теорије државе и права, па самим тим и Уставног права, дуби на глави.

Европска регија ће услед свог дубљења на глави можда смислити ново рунско писмо, али се неће сетити да чл. 184 ст. 4. садржи Уставну основицу средстава за капиталне инвестиције у покрајинском буџету, а камо ли да се ради о заштити финансијских права грађана у Покрајини.

„Седам посто“ није никакво право вучења финансијских средстава у корист европске регије, већ минимална основица финансијске обавезе бирократије АПВ да улаже у капиталне расходе, ради добробити својих грађана.

Право питање је: зашто наша Војводина већ пет година допушта да је илегална европска регија вуче за нос изгладњујући је по европском беспућу, машући јој штапом на чијем врху нема чак ни шаргарепе, већ само цедуља на којој пише „Седам посто“.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: