Амброз Еванс-Причард: Јужна Европа је пред пропашћу


Евро је, као валута, биo велесила, а постао је проклетство

Чувајте се својих жеља. Оснивачи евра су сањали надмоћну валуту супротстављену долару, која ће ослободити Европу од америчке монетарне хегемоније. Још је Шарл деГол гунђао што Америка, као уживалац „прекомерне привилегије[1]“ поседника светске резервне валуте, може да се извуче (њеним) убиством. Садa, када су остали сами са собом, могу да открију о каквом се проклетству у ствари ради[2].

Амброз Еванс Причард

Кинеска централна банка је куповала хрпе евра, да би акумулирала рекордних 3.7 билиона долара, колико коштају њене резерве у страној валути, а њени мотиви за то нису баш били пријатељски. Исто су чиниле централне банке Русије, Бразила и блискоисточних нафтних шеика – све у циљу да смање ослонац својих резерви у доларима које износе скоро 9 билиона долара. Тиме су подигли снажну плиму под којом је процурело на евро.

У кинеском случају ради се о намерном обарању цене јуана, како би се одржао удео извоза (у Европу). Може се рећи да Кина извози вишак произведених капацитета у Европу, односно, обичним речима – извози у њу незапосленост.

Ето зашто је евро предуго био снажан на сопствену штету. Ојачао је за 9% у односу на долар од јуна до почетка октобра, пре него што је ове недеље треснуо у зид. За годину дана је порастао 28% у односу на јапански јен. Ово бизарно стање развија се услед борбе против рецесије у валутном блоку. Лоши изгледи за једну валуту њу обично слабе, али нема ничег нормаллног што се догађа у вези Европске монетарне уније.

Курс евра је превисок за две трећине чланица Уније и кључни је разлог због којег је у њима незапосленост достигла рекордни ниво свих времена у висини од 12.2% током септембра. Европске државе, које су у кризи, то гура у дефлацију на исти начин као тридесетих година XX века, што даље ствара немогућност да се Италија, Шпанија и Португалија ископају из сопствене задужености.

Инфлација је у евро-зони пала за 0.7% током октобра. То је тек половина приче. Пошто су већ повучени порези, цене падају у десет од 17 европских земаља током протекла четири месеца, укључујући Италију и Француску. Њих још један удар дели од пада у пуну дефлацију.

Француски министар индустрије, Арно Монтебур (Arnaud Montebourg) пита зашто се Европа препушта скупом евру и само она избегава да заштити сопствена друштва, док други краду, и то наступајући у строју. Федералне резерве САД и Банка Енглеске су обориле цену сопствених валута штампајући новац. Банка Јапана је извела пуч да би девалвирала валуту. Швајцарци су их све превазишли, штампајући (новац) за извоз, како би обуздали свој франак. „Сваких 10% раста евра кошта Француску 15.000 радних места. Британија, САД, Јапан – сви имају стратегију монетарних подстицаја, а ми у ЕУ немамо ништа осим новца којег тешко подносимо[3]. Валута не припада ни банкарима, ни Немачкој, она припада свим члановима евро-зоне.“, рекао је Монтебур.

Студија Немачке банке (Deutsche Bank), „прагом бола“, цене евра за Немачку сматра 1.79 долара, 1.24 за Француску и 1.17 за Италију. Прошла недеља се завршила ценом 1.39 евра за долар. То значи да је Немачка незаинтересована, а њоме доминира машинерија политичара. Истовремено, Италија вришти од бола, а њена индустријска производња је још увек 26% испод врхунца постигнутог 2008. године. Италијански комесар у ЕУ, Антонио Тајани упозорио је на „системски масакр индустрије“.

Многи су узроци расцепа на север и југ. Немачка продаје машине скидајући кајмак профита. „Клуб Мед[4]“ (југ) се такмичи на нижем нивоу: против Кине. То је, између осталог, везано за немачко ломљење плата током раних година Европске монетарне уније, чиме је остварила 25-процентно већу конкурентност у односу на „вршњаке“ (у монетарној унији). Одавно је познато како се све то догодило. Али, последице су токсичне, толико токсичне да Франсоа Хејсбур, француски шеф Међународног института за стратешке студије, позива да евро буде „успаван“ како би се сачувао европски пројекат. „Морамо се суочити са реалношћу да сама ЕУ сада прети евру“, изјавио је он.

Сазнаћемо ове недеље да ли су спремни да преузму одговорност за монетарну политику и спрече катастрофу. Ако устукну, притисак евра ће се вратити, па ће они моћи још само да потпишу смртовницу за јужну Европу на којој ће писати да је узрок смрти дефлација.

Хејсбур је про-европски опредељен. Његова поента је у томе да се ради о супротстављености наратива кризе током њеног настајања, због којих су се сукобиле државе с дефицитом и повериоци тих држава. Те наративе он пореди са црним легендама након Првог светског рата, када су искривљени прикази хранили идеолошку реакцију, страхујући да ће се све завршити „нервним сломом и неконтролисаном дезинтеграцијом евра“.

Ове године се плима евра баш подигла. Европска централна банка може силом да је снизи, кад год хоће, одустајући од политике ограничења и пребацивањем на инфлацију[5]. Међутим, гувернери Европске централне банке из „Клуба Мед“ су учинили исто што би учинио зец пред фаровима, укипљени као да је пред њима немилосрдни Џагернaут[6] – немају баш воље да немачкој Бундесбанци кажу: „ба!“

Сазнаћемо ове недеље да ли су спремни да преузму одговорност за монетарну политику и спрече катастрофу. Ако устукну, притисак евра ће се вратити, па ће они моћи још само да потпишу смртовницу за јужну Европу на којој ће писати да је узрок смрти дефлација.

Изворник текста: The Telegraph

Превод: Душан Ковачев

Примедбе преводиоца:


[1] Еxorbitant privilege.

[2] Слободан паревод реченице према смислу. У оригиналу гласи: Now they have one themselves, only to discover that it is a curse.

[3] Hard money.

[4] Club Mad je ексклузивни француски феријални клуб на прекоокеанском броду чији власник је барон Едмунд де Ротшилд. У песми Holidays In The Sun, том клубу и стилу живота припадника тог клуба наругала се Енглеска панк група Sex Pistols.

[5] Аутор користи термин reflation да би нагласио супротност од дефлације.

[6] Juggernaut, моћни антихерој из Марвеловог стрипа.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: