Алекс Спилиус: Турска верoватно неће бити чланица ЕУ


Турска вероватно никад неће постати чланица Европске уније због снажних отпора и „предрасуда“ садашњих чланица, признао турски министар. Овако је, пре свега, наступио турски министар за питања Европске уније Егемен Багис, рекавши да ће улазак у ЕУ, тај неговани циљ његове земље, вероватно завршити разочарењем.

Напомена приређивача:

Турски министар за питања Европске уније Егемен Бегис и Штефан Филе 2012. године, док је Турска још гајила наду да ће постати чланица ЕУ.

 

Турска, која је у НАТО ступила још 1952. године, члан је Савета Европе још од 1949. Кандидат за ЕЕЗ постала је још 1963. године у својству „придруженог члана“ (associate member), а од 1992, је придружена чланица западноевропске групе WEOG при ОУН. Још 1995. године је потписала уговор о либерализацији трговине налик нашем ССП-у (Customs Union agreement), а 1999. поднела молбу за пуно чланство у ЕУ.

Турска је датум почетка преговора добила 2004. године. Европска комисија је препоручила да преговори са Турском о чланству у ЕУ почну 2005. године, али су Немачка и Аустрија (чије привреде користе више милиона турских држављана као јефтину радну снагу) водиле рачуна да се преговори више усмеравају ка развоју „привилегованог партнерства“ него пуноправног чланства. Током 2007. године је Комесар за придруживање ЕУ упозорио да је главни проблем у процесу придруживања Турске нерешени „кипарски проблем“, а 2009. године је Република Кипар фактички блокирала процес турског придружења. Турска је тешком муком прихватила захтеве ЕУ у области политике, социјалне политике, запошљавања и правосуђа, међутим све то није довело до жељеног чланства у ЕУ.

Волфганг Шојбле: „Не смемо прихватити Турску као пуноправног члана… Турска није део Европе“.

Турски министар економије Зафир Чађалајан је 2012. године назвао политику ЕУ „дволичном и без срца“, и оптужио је за кршење људских права због визних органичења. Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган је почетком 2013. године објавио да Турска алтернативу Европској унији види на Истоку, и директно затражио помоћ од председника РФ Владимира Путина ради пријема у Шангајску организацију (ШОС). Талас цивилног незадовољства против турских власти је послужио Немачкој као најновији изговор против турског чланства у ЕУ.

После скоро две деценије кандидатуре, изговора више нема, маске су коначно пале, па је почетком 2013. године немачки министар финансија Волфганг Шојбле директно изјавио: „Не смемо прихватити Турску као пуноправног члана… Турска није део Европе“.

Превод:

Турска вероватно неће бити чланица ЕУ

Пише: Алекс Спилијус

Турска вероватно никад неће постати чланица Европске уније због снажних отпора и „предрасуда“ садашњих чланица, признао турски министар. На слици: Турски министар за питања Европске уније Егемен Бегис

Турска вероватно никад неће постати чланица Европске уније због снажних отпора и „предрасуда“ садашњих чланица, признао турски министар.

Овако је, пре свега, наступио турски министар за питања Европске уније Егемен Багис, рекавши да ће улазак у ЕУ, тај неговани циљ његове земље, вероватно завршити разочарењем.

Турска би, рекао је, највероватније могла да заврши у сличном статусу према ЕУ као Норвешка. Она није чланица, али има приступ јединственом тржишту захваљујући низу споразума о слободној трговини. „Дугорочно, мислим да ће Турска завршити налик Норвешкој. Бићемо у оквирима европских стандарда, веома блиско придружени, али не као чланица“, рекао је он, додајући да се његова предвиђања могу променити само ако дође до промена у његовој земљи, која би била прва муслиманска нација придружена овом блоку.

Бегис, који је главни преговарач Турске са ЕУ, казао је да је његова земља упркос модернизацији и расту привреде, жртва „предрасуда“ током свог развоја према ЕУ и у смислу пораза своје олимпијске понуде.

Тврдећи да је приступање Турске остао њен циљ, позвао је ЕУ да „чини оно што је најбоље чинила, што значи, да расте“.

„То значи да напусти предрасуде и да даље прихвата младе динамичне нације попут Украјине и Турске“, рекао је Бегис на десетом годишњем састанку на Јалти који се организује ради промоције европских интеграција Украјине.

Уз раст анти-европског расположења међу постојећим чланицама, Британија најављује референдум о чланству, а Исланд је повукао свој захтев због слабости евро-зоне, па су изгледи за проширење много црњи него што би шампиони европског пројекта то хтели.

Његова изјава је допринос уложен украјинском приближавању ЕУ које постаје проблем. Потписивање уговора ове источне нације од 46 милиона припадника, са блоком од 28 нација, доспело је у ћорсокак због одбијања владе да ослободи Јулију Тимошенко, бившу премијерку, која је осуђена на седмогодишњи затвор због преваре и проневере.

Русија је изнела једва приметну прикривену претњу репресалијама ако би бивша совјетска држава ступила у партнерство са Европом.

Уз раст анти-европског расположења међу постојећим чланицама, Британија најављује референдум о чланству, а Исланд је повукао свој захтев због слабости евро-зоне, па су изгледи за проширење много црњи него што би шампиони европског пројекта то хтели.

Неки званичници ЕУ приватно признају да су можда брзељали прихватајући Румунију, Бугарску и Хрватску која је ушла у њу 1. јула. Србија и Црна Гора су поднеле захтев за чланством, али је за њих приступање удаљено годинама и можда ће бити ригорозније у односу на оне балканске земље које су се придружиле раније.

Приступни преговори са Турском су суштински замрзнути на период од три године. Француска им се снажно противила, док је снажно противљење Немачке достигло силовити ниво због насиља којег су турске безбедносне снаге користиле ради разбијања анти-владиних деомнстрација у јуну ове године.

Очекивања придружења су у турској јавности нагло опала. Током 2004. године, када је коначно добијен датум почетка преговора (Анкара је прва поднела овакву молбу још пре 45 година), подршка ЕУ је износила 78%. Међутим, недавне анкете показују да је подршка опала на 45%.

Себе Турска види као мост међу Истоком и Западом, али и даље расте увереност да о будућности треба да промишља мимо ЕУ.

„Они (ЕУ) треба да схвате да не повређују мене тиме што су ме ставили на црну листу, већ да тиме повређују себе“, рекао је Багис, наводећи да је Турска постала чланица раније, евро-зона не би запала у толики проблем, пошто је његова земља привржена балансираном буџету.

Очекивања придружења су у турској јавности нагло опала. Током 2004. године, када је коначно добијен датум почетка преговора (Анкара је прва поднела овакву молбу још пре 45 година), подршка ЕУ је износила 78%. Међутим, недавне анкете показују да је подршка опала на 45%.

На раније поменутој конференцији, европски комесар за проширење Штефан Филе је рекао да ЕУ упркос тешкоћама има право да трага за проширењем.

„Није то политика ако мора да буде резервисана за `добра времена`“, рекао је. „У ствари, чини ме поносним то што у доба тешкоћа има земаља које куцају на врата. Само се још надам да ће гласање на референдуму бити за оно што је најбоље за Велику Британију, што значи – да остану у ЕУ“.

Дводневну конференцију је организовао украјински милијардер Виктор Пинцхук. Говорници су Бил Клинтон, Тони Блер и бивши директор CIA Дејвид Петреус.

 

Изворник текста: The Telegraph

Превео и приредио: Душан Ковачев


О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: