Нова-стара подвала северном Банату


„Фљамуртар“ у Кикинди

Онај који више од две деценије брука социјалдемократију у Војводини, понудио је Кикинђанима мржњу према Београду, инфлацију застава уместо раста стандарда, и превод пароле „Косова репубљик“ коју сматра примереном Војводини јер би тако брзо ушла у ЕУ.

Отисак печата Краљевског автономног великокикиндског дистрикта.

Синоћ су неверне звезде
На плавом небу у пуном сјају сјале

Душан Васиљев

Повороком званом „хиљаду застаа“ су они који брукају социјалдемократију прославили у Кикинди свој политички рођендан.

У више наврата сам приказао због чега им је толико стало до заставе „европске регије“ – ради се о застави у чији центар су стрпали сопствени партијски лого. Пошто им је то допуштено, није чудо да себе проглашавају „темељом републике Војводине“. Они би шумом својих застава да прикрију оно што стварно треба да се догоди на путу ка ЕУ – јефтина распродаја обрадиве земље у Војводини странцима – оно што не допушта ни Хрватска, ни Мађарска, иако су у ЕУ.

У Кикинди је њихов шеф уз захтеве за „војвођанском полицијом“ навео да има још десет општина у Војводини које нису истакле заставу „европске регије“. Ето, најзад разлог чему треба да служи „војвођанска полиција“, а уместо црвене петокраке под којом су њихови дедови отимали наше жито нашим дедовима, њихови унуци ће под жутим петокракама отимати од нас све што нам је преостало.

Нису они „темељ Војводине“, већ трули темељ „илегалне европске регије“. Међутим, њихов главни проблем су преостали ратари Војводине који ће се најодлучније супротставити доласку моћног аграрног лобија ЕУ који жели нашу земљу. Зато ратаре треба обманути.

Онај који брука социјалдемократију у Војводини је обећао да ће за три године Војводина (ваљда без Србије) под његовим заставама ући у ЕУ. Наставио је да понавља старе пароле о „пљачки Војводине“ којом се „наши новци сливају у Београд“. Сасвим по правилима које је прописао чувени Гебелсов узор Гистав Ле Бон у „Психологији маса“ – препоручујући да је за политичку пропаганду боље користити старе пароле ако се не могу смислити нове, боље.

Намргођени политички пединтор „европске регије“ говори много, али најбитније прећути.

Жалио се да је Војводина постала „недовољно развијен регион“. Није подсетио да његова политичка организација, његови политички сарадници и он лично учествују већ 13 година у власти која одлучује о животу Војводине. Није подсетио на своје личне везе са једним од главних учесника у отимању „нашег војвођанског жита“. Није подсетио да је десет година ћутао о распродаји војвођанских ораница будзашто, него се буни тек сада када је све распродато. Није подсетио да је САП Војводина (ваљда у доба када је била развијени регион) отимала салаше и млинове, конфисковала, па национализовала земљу од ратара, организовала принудне откупе, утеривала их у задруге, да би им касније „дозволила“ власништво над малим поседом обрадиве земље, па их после пљачкала административном контролом откупних цена.

Зар Кикинда није била седиште „Привилегованог краљевског автономног дистрикта“, скоро седамдесет година пре него што се родила Српска Војводина? Зар Кикинда није родно место наше политичке аутономије коју нам крчме и на којој се богате упропашћујући је деца и унуци Титових комуниста? Данас, након 13 година штеточинске аутономашке политике, наши ратари се боре за закуп наших ораница против Милошевићевих тајкуна, баш као што су се пре два века око „иберланда“ борили њихови стари. Ето где их је вратила власт „европске регије“.

Онај који брука социјалдемократију није поменуо да се дуже од пет година сва буџетска средства која се исплаћују у Војводини сливају директно на рачун Секретаријата за финансије АПВ. Не помиње да је тзв. Влада Војводине годинама обећавала изградњу хидроелектрана и ветроелектрана по Војводини, а да ни ашов није забола. Не помиње он ни да је РТВ пропала под руководством његовог блиског политичког сарадника, услед финансијске исцрпљености због плаћања огромних хонорара београдским новинарима.

Ни једне речи о пропасти Фонда за развој Војводине због ненаплативих пласмана политичким миљеницима „европске регије“. Ни речи о пропасти Развојне банке Војводине којој су наметнули исту политику. Ни речи о кућама у осиротелим селима северног Баната које годинама падају од влаге, пошто су запуштени одводни канали о којима се старају „Војводинаводе“ – фирма која је већ 13 година партијски феуд оних који брукају социјалдемократију и која служи за запошљавање њихових партијаша.

Ни слово о томе да су се сви они бавили само Корхецовим статутом док је пропадала наша привреда. Он не зна или неће да зна да су наше млекарство удавили картели накупаца млека у увозном млеку ЕУ. Ни једну реч о томе како је Влада коју су подржавале власти „европске регије“ допустила да у ланац сточне исхране уђе афлатоксин, да би после за то кривила друге.

Ни речи о систему субвенција пољопривредних газдинстава по хектару у поседу који је омогућио да се наших новаца домогну накупци у политичком дилу са локалним политичарима и тајкунима – велепоседницима. Ни речи о томе да је све време управо његов кадровик био на челу Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Ни речју није поменуо да је управо власт АПВ предложила примену система субвенција по хектару који стимулише ратаре да закупљују и не обрађују земљу, услед чега је сваке године све мање засејаних ораница, али све већи јавни дуг државе.

Већ данас је све јасно – коме се одлива, а коме прелива?

Још пре тридесет година су политички пласмани војвођанских титоваца одвели у масовну неликвидност предузећа Војводине и довели до таласа радничких штрајкова, чим су у Војводину престали да дотичу зајмови са Запада. Од наследника војвођанских титоваца, под којима је радничка класа претворена у незапослене, не може се очекивати ништа добро. Својим делима су то већ показали.

Докле год они држе нашу Војводину под својом влашћу, биће јој све горе, а нарочито Кикинди и северном Банату који је далеко од станова, викендица и балова бирократа „европске регије“.

Они за проблеме Војводине немају решења. Једино што знају је да још хиљаду пута објасне да је за све крив Београд – да скрену пажњу јавности са одговорности бирократа „европске регије“ у Новом Саду, са одговорности њихових пријатеља и партијаша. Желе да јавност заборави како су стране банке и фондови у Војводини тринаест година у континутитету развијали нелојалну конкуренцију у корист страних „инвеститора“, док је бирократија „европске регије“ уништавала домаће банке и фондове.

Желе да се заборави како је тзв. Влада „европске регије“ поздравила усвајање ССП-а. Већ сутра, кад ССП ступи на снагу, намеравају да здружено подрже странце у куповини преосталих ораница Војводине. Да се Власи не досете, објашњавају да је за све крив Београд.

Ако им је Београд крив за доба када они нису били на власти, како то да им је крив и за 13 година њихове владавине у Војводини? Ако им је Београд за све крив, зашто се тако лако са њим договарају о нашим новцима?

Београд им је дозволио све што су тражили. Дао им је све наше новце, дозволио им је да национализацијом наших банака формирају Развојну банку и фондове, па су све редом упропастили. Препустио им је и РТВ коју су успели да доведу до банкрота, па им и сад накнади дугове. Дозволио им је да своје накараде прогласе за војвођанске грбове и заставе. Чак им је дозволио и Корхецов статут којим су установили илегалну „европску регију“ у Војводини.

Сада хоће још више и једнако износе неистине да ништа нису добили. Хоће полицију, судство и законодавну власт, хоће да постану „република“ како би Војводину без Србије одвели у Европску унију.

Зашто?

Зато што се они држе старог политичког начела – завади па владај.

Зато што се панично плаше своје правне одговорности за сва своја недела пред правном државом. Зато што се из све снаге боре да не дође до озбиљне истраге којом би се утврдило „ди су наши новци“.

Зато што желе да војвођанске оранице, на којима су некад класала наша војвођанска жита, будзашто распродају својим „европским“ пријатељима.

Још увек се надају да ће хиљадама својих застава прикрити срамоту и подмукли карактер своје политике.

Душан Ковачев: „Желе да се заборави како је тзв. Влада „европске регије“ поздравила усвајање ССП-а. Већ сутра, када ССП ступи на снагу, намеравају да здружено подрже странце у куповини преосталих ораница Војводине. Да се Власи не досете, објашњавају да је за све крив Београд.“ На слици: Лале на северу Баната.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: