РТВ на беспућу „европске регије“


Дављење РТВ у „дунавским стратегијама“

Следећи наводу медијску визију Ота Хабсбуршког, иза које је стао Савет Европе, „европска регија“ је за пар година довела Радио-телевизију Војводине пред банкрот. Одложен је за наредне две године „новцима“ Републике Србије. Европа замисли немогуће, „европска регија“ те замисли спроводи, а ризик промашаја плаћа Србија, па је још окривљују за неуспехе сопствене политике.

У обнову зграде новосадске телевизије, коју је НАТО- пакт уништио 1999. године, покрајинске власти нису уложиле ни пребијене паре до дан данас.

Читавих месец дана најављивани прекид рада РТВ је сасвим изостао. „Европска регија“ је проценила да јој више одговара да проблеме РТВ ипак гурне под тепих.

„Гурање под тепих“ је био израз којег је употребио Димитрије Боаров 2001. године пишући о лошем положају РТНС и финансијским губицима ове медијске куће, окривљујући за њен лош резултат РТС[1]. Данас је Боаров члан УО РТВ.

ТВ НС је отета од РТС пучем којег је извео тадашњи председник Скупштине АПВ. Без обзира што је пуч одмах конвалидиран, његово поносно псовање, гажење и пљување, забележиле су ТВ камере[2]. Чињеница да је осамостаљење војвођанског јавног сервиса од РТС извршено употребом силе и простаклука, већ тада није обећавала ништа добро.

ТВ НС је убрзо названа Радио-телевизијом Војводине.

Зграду новосадске телевизије на Мишалуку уништио је НАТО-пакт приликом бомбардовања Новог Сада 1999. године. Више од једне деценије потом покрајинске власти прстом нису мрднуле да обнове стару или саграде нову зграду медијског јавног сервиса Војводине.

РТВ до данас користи великодушност НИС-а, односно НИС-Газпромњефта у чијој згради је смештена.

РТВ се у овом периоду, наравно, финансирала новцима које је добијала од РТС-а. Вајкајући се пред јавношћу да „немају увид у проценат наплате ТВ претплате у Војводини“, дивно су се споразумели са РТС-ом да примају 70% наплаћене ТВ претплате на територији АПВ. То је био огроман износ, имајући у виду истраживање „Новосадске новинарске школе[3]“ о мизерној гледаности РТВ-а шест година касније[4].

Више од једне деценије, Радио-телевизија Војводине је стамбено обезбеђена захваљујући гостопримству НИС-Гаспромњефта

Пад гледаности медијског јавног сервиса који је у Војводини више од деценије примао 70% наших новаца (2.7% гледаност првог програма, а 0.6% гледаност другог програма – намењеног националним мањинама) веома је узбудила домаћу медијску јавност.

Модификовање РТВ према визији Ота Хабсбуршког?

Упркос чињеници да је РТВ скупа а слабо гледана телевизија[5], смеша НВО која себе назива „Грађанска Војводина“ (чији гласник је портал Аутономија www.autonomija.info ), наметнула је јавности 2010. године тему чланства РТВ у Danube Media Network[6]. У ствари, радило се о пројекту Иштвана Боџонија[7]: у којем је изнета замисао да РТВ буде седиште преко 100 медијских кућа у (дунавском) региону[8]. Војводини је објашњавано да је то у складу с Декларацијом дунавске медијске мреже[9] која произилази из документа „Дунавска стратегија[10]“ Савета Европе.

Иштван Боџони, творац пројекта према коме је РТВ требала да буде седише 100 медијских кућа Дунавског региона.

Медијски пападачи „европске регије“ су успешно скренули пажњу јавности са чињенице о ниској гледаности РТВ која добија 70% наших новаца. Убрзо је престало да се говори о трансформацији РТВ у регионалну телевизију и њеној гледаности.

Пошто је 2010. године најзад усвојен спорни Корхецов статут, тзв. Влада Војводине (по Уставу ПИО АПВ) је у медијима почела да производи „легитимитет“ своје пирове победе којом је инсталирала илегалну „европску регију“ у Војводини.

Обећање почасног места РТВ у обећаној Дунавској медијској мрежи, као „један од сегмената подунавске визије 98-годишњег Ота фон Хабсбурга[11]“, изгледало је примамљиво чак и УНВ, упркос недостатку новаца који је још 2010. године постао хроничан[12].

Инсталирање агитпропа „европске регије“ у медијски сервис наше Војводине

Развој Дунавске медијске мреже је приписан „визији“ Ота Хабсбурга.

Пристајање на политику Дунавске медијске мреже није спасило положај Блажа Поповића, нити дотадашње руководство РТВ. Управни одбор их је маја 2011. године сменио, изражавајући „очекивање од српске владе да финансијски, технички и просторно помогне РТВ да се опорави од штете коју је проузроковао НАТО 1999. године (процењене на преко 70 милиона долара)[13].

Пошто су на чело РТВ и њеног УО кадровском политиком „европске регије“ предложени стари кадрови ЈУЛ-а и СПС-а[14] из најцрњег доба деведесетих, умало није пукла брука. Генсек НДНВ-а ипак није због тога ронио крокодилске сузе над РТВ[15]. Пошто је компромис нађен у тишини, на челним функцијама РТВ су се нашла друга, политички подобнија лица.

Упркос дугогодишњим обећањима руководилаца РТВ да ће коначно бити трајно решен смештај РТВ, појавило се ново обећање – лудом радовање. Градоначелник Игор Павличић, који је Нови Сад увалио у невероватне дугове, обећао је телевизији простор у новосадском тржном центру Спенс[16].

Разуме се, ово обећање није остварио.

Београдски пропагандисти хвалили Војводини „европску регију“ за наше новце

Трошени су огромни новци на београдске новинарске кадрове који су грађанима и сељацима Војводине објашњавали да је штетна политика „европске регије“ корисна нашој Војводини.

Већ 2012. године, развила се упадљива промена у програму РТВ у смислу медијске афирмације политике „европске регије“ на грбачи наше Војводине. У медијски јавни сервис Војводине „европска регија“ је ради тог посла довела „нова лица[17]“, и то из Београда (sic!). Новине „Таблоид“ назвале су нове кадрове у РТВ „казненом експедицијом из ТВ Б92“ која „командује програмом, политиком и кадровима РТВ“, и изнеле прве конкретне тврдње о огромним трошковима у које је ново руководство увалило РТВ[18]. Ове тврдње нису демантоване. За то време, председик суда части НДНВ је координирао истраживањем о власништву у новинарству Србије[19].

Права медијска узбуна је настала тек поводом текста „Ди су наши ТВ новци[20]“, којег је јануара 2013. године у магазину „Печат“ објавио Миодраг Зарковић о „осионом и бахатом расипништву на `Радио-телевизији Војводине`“ које је запретило остављањем „праве пустоши у овој установи“. Против Зарковића је одмах реаговала домаћа медијска паланка. Најпре је РТВ прелиминарно утврдио да Зарковићев текст садржи „говор мржње“, „обилује клеветама“ и „подсећа на добро познату националистичку хистерију 90-их година“, па је позвао „надлежне државне институције да реагују и одлучно зауставе поновно ширење говора мржње у Србији“. РТВ је најавио и тужбу[21].

„Најоштрији протест“ НУНС се такође свео на проблем „пропагирња говора мржње“ усмереног против Хинка, Винка и Динка. УНС је протестовао због „денунцирања националне припадности“ и „језивих националних увреда“. „Нешто између“, био је став којег су у својим саопштењима заузеле ДС и АНЕМ[22].

Тврдње Миодрага Зарковића о расипању наших новаца на РТВ нико није демантовао. Носиоци јавног дискурса у „европској регији“ су у ствари громогласно прећутали тему финансијске деструкције РТВ.

Ипак, Зарковићеве тврдње о расипању наших новаца на РТВ нико није демантовао. Носиоци јавног дискурса у „европској регији“ су у ствари громогласно прећутали тему финансијске деструкције РТВ. Што се тиче најављене тужбе, пропуштени су сви субјективни и преклузивни рокови. Зарковић је етикетиран као носилац говора мржње без грама напора за нужном правосудном потврдом ове етикеције.

Ни надлежни правосудни органи нису нашли основа за тужбу. Ипак, Зарковићев текст је до данас остао недемантовани извор о берби наших новаца у забрану РТВ током протеклих година.

У суштини, стварни финансијски проблем РТВ су медијски пападачи „европске регије“ гурнули под тепих. Пола године касније, проблем је почео да заудара.

А онда је нестало наших новаца за РТВ

Ако је РТВ заиста „војвођанска“ телевизија, а јавни сервис се финансира из буџета, зар не би било логично да се финансира из буџета АП Војводине?

Већ у лето 2012. године су се појавиле спекулације о укидању РТВ претплате[23], а септембра исте године је постало јасно како је РТВ у „јако лошој ситуацији[24]“. Синдикат запослених у РТВ захтевао је хитну промену закона који се тичу Јавног сервиса Војводине[25]. Ипак, ни синдикалци се нису сетили да тзв. Влада Војводине у тој ствари има право законодавне иницијативе, којег по правилу не користи. Како раније, тако и овог пута, двојица политичара који су годинама кројили судбину наших новаца, уместо предлога закона, изнели су саопштење о свом договору[26]. Слично је поновљено и на нивоу управе[27].

Биће закона, биће, биће… Само, кад после 13 година донесу закон, неће више бити новаца о којима тај закон говори.

Занимљиво да анализа Еурактива из 2013. године о финансирању медијских јавних сервиса у региону није изнела податке о финансирању истих и у Србији[28]. Пошто се из Дачићеве владе сазнало да систем досадашњег финансирања медијских јавних сервиса путем претплате више није одржив, директор РТВ се изјаснио против буџетског финансирања телевизије[29], а одмах затим и НУНС[30]. Све је врло узнемирило Мађарски национални савет[31] и НДНВ који су поставили питање: да ли власт „кроз финансијско исцрпљивање доводи РТВ на руб опстанка[32]“?

Републичка Влада је, међутим, најавила доношење закона којим ће се питање финансирања медијских сервиса наставити из буџета и то орочено – на период од две године.

Упорно заборављајући да је тзв. Влада Војводине напала буџет од којег РТВ треба да живи , медијски пападачи „европске регије“ су се бавили“ Законским правом“ према којем РТВ-у припада 70% прикупљене претплате[33]. Прећутали су и чињеницу да републичка влада ипак не прави разлику[34] између РТС и РТВ – оба ће финансирати из буџета до 2015. године[35].

Ако је РТВ заиста „војвођанска“ телевизија, а јавни сервис се финансира из буџета, зар не би било логично да се финансира из буџета АП Војводине? Уместо да се баве овим логичним питањем, генерални директор РТВ је с Иштваном Пастором и Бојаном Пајтићем[36] апеловао да почну разговори републичке и тзв. покрајинске владе о финансирању јавног сервиса. Пајтић је пропустио да подсети јавност да је већ обећао почетак тих разговора још октобра претходне године[37]. Републичка Влада је, међутим, најавила доношење закона којим ће се питање финансирања медијских сервиса наставити из буџета и то орочено – на период од две године[38].

Тресла се Фрушка Гора, родио се миш

РУВ је још 2012. године почела да бележи висок нето губитак који се већ у прва два квартала 2013. утростручио (у периоду од 1. 1. до 30. 6. 2013. износи нешто мање од сто хиљада евра (109.011.000 динара). Не само приходи од претплате, већ и од маркетинга, ем. технике и остали приходи су постали негативни.

Губитак РТВ се, у ствари, континуирано гомилао, изузев у 2010. години. Управо тада се родила идеја о светлој будућности РТВ као седишту дунавских телевизија у чије име је „европска регија“ сменила дотадашње руководство РТВ. Како иначе разумети смену руководства РТВ годину дана након што је оно свело губитке РУВ на минимум?

Ипак, РТВ је ажурно објављивала извештаје Радиодифузне установе Војводине (РУВ) о финансијском пословању[39]. РУВ је још 2012. године почела да бележи висок нето губитак који се већ у прва два квартала 2013. утростручио (у периоду од 1. 1. до 30. 6. 2013. износи нешто мање од сто хиљада евра (109.011.000 динара). Не само приходи од претплате, већ и од маркетинга, ем. технике и остали приходи су постали негативни. Губитак РТВ се, у ствари, континуирано гомилао, изузев у 2010. години. Управо тада се родила идеја о светлој будућности РТВ као седишту дунавских телевизија у чије име је „европска регија“ сменила дотадашње руководство РТВ. Како иначе разумети смену руководства РТВ годину дана након што је оно свело губитке РУВ на минимум? Прегледајте сувопарно штиво[40] на сајту РТВ – извешћете занимљиве закључке.

Упркос објективним чињеницама о финансијском пословању РТВ, за којима се ретко ко осврће, после 2010. године са РТВ можете сазнати само за кукњаву агитпропа „европске регије“ који због недостатка средстава окривљује републичку владу. Нема новаца ни за папир и гориво[41], те нема ни за плате[42]. Чак су у згради телевизије отворили шалтер за грађане – ентузијасте који би овом „друштву поштењачина“ добровољно плаћали претплату[43].

Пошто су схватили да новце неће искукати, најавили су и да ће прекинути програм почетком септембра[44], а са Слободне Европе је завапио трансевропски новинар подсећајући на медијске идеале „Грађанске Војводине[45]“. НДНВ је осудило „игнорисање финансијских проблема РТВ[46]“, не помињући да су управо они ти који су игнорисали конкретне облике „бахатог расипништва“ у РТВ о којима је јавност обавестио Зарковић[47]. У сваком случају, прилив средстава од плаћања претплате је у августу месецу скоро прекинут[48]. Крајем августа, Војвођанска партија је изнела захтев за соломонским решењем – да Скупштина АПВ „преузме оснивачка права над РТВ-ом[49]“. Јавност је сазнала да одлучност руководства РТВ копни, пошто је јављено да ће се обустављање рада, најављено за почетак септембра, односити само на програм који није информативни[50]. Пајтић је потом изјавио да ће се борити за опстанак РТВ[51]; „Европски покрет у Србији“ је саопштио да се ради о „тихом гашењу Покрајине[52]“; писац Корхецовог статута је Владу Р.Србије етикетирао као одговорну за стање у РТВ[53], иако се једно удружење мађарских интелектуалаца јавно чудило због „недовољно борбеног става војвођанских власти према РТВ-у[54]“.

Новинари РТВ су упорно пропуштали да обавесте јавност Војводине о томе да РТВ још од маја ове године није у стању да исплаћује плате запосленима

Новинари РТВ су упорно пропуштали да обавесте јавност Војводине о томе да РТВ још од маја ове године није у стању да исплаћује плате запосленима – то је у Скупштини Р. Србије 30. септембра саопштио тек Александар Вучић, полемишући са Балинтом Пастором. Из Министарства финансија се сазнало оно што политичари и новинари нису знали или хтели да кажу: држава се ради функционисања својих гломазних медијских сервиса задуживала за по 100 милиона евра годишње, иако се тада још наплаћивала претплата[55].

Коначно, РТВ је произвела емисију о питању финансијског опстанка РТВ. Јавност је имала прилику да чује мишљења уредника, ТВ критичара, историчара, социолога и политиколога[56]… свих, само не оних чија је струка финансијско пословање.

Крајем августа 2013. године, уредник РТВ је помирљиво изразио наду да ће Република наћи новаца за функционисање РТВ[57].

Почетком септембра није било најављеног прекида рада РТВ пошто су новци искукани, иако проблем није решен.

РТВ се дави у лепом плавом Дунаву

Пре три године је обећано да ће РТВ да постане седиште уједињених регионалних телевизија „Дунавске регије“. Уместо тога, пропаганда „европске регије“ исцрпла је финансије РТВ. И саветник Европске радиодифузне уније Борис Брегант више не говори о РТВ као седишту свих телевија Днавске регије, већ тек као о „регионалном феномену“.

Пре три године је обећано да ће РТВ да постане седиште уједињених регионалних телевизија „Дунавске регије“. Уместо тога, пропаганда „европске регије“ исцрпла је финансије РТВ. И саветник Европске радиодифузне уније Борис Брегант више не говори о РТВ као седишту свих телевија Днавске регије, већ тек као о „регионалном феномену[58]“.

Тријумфалистичке евро-дунавске наде из 2010. године су се претвориле у своју супротност. РТВ је уложила огромне напоре да скрене пажњу јавности са свог финансијског пословања, при том кријући чињенице о својој гледаности.

Огромни трошкови агитпропа „европске регије“, нарочито они за кадрове који су из Београда доведени како би РТВ постала „војвођанскија“, одвели су медијски јавни сервис Покрајине на руб финансијске одрживости.

Да ли је, уз пропали Фонд за развој АПВ и Развојну банку Војводине, и РТВ била само крава музара „европске регије“? Не би се могло рећи. Пре би се могло рећи да се „европска регија“ о установама наше Војводине стара као о товним говедима уочи клања, под условом да се о њиховом одржавању стара неко други.

Захваљујући финансијским решењима Владе Р. Србије, РТВ може опстати бар још наредне две године, па је панично најављено обустављање емитовања програма РТВ изостало. Сигурно је да ће фенси паорима[59] и даље републичка власт бити крива за све њихове промашаје. Финансијски проблеми РТВ су само одложени, и баш као у случају Развојног фонда и РБВ појавиће се убрзо, у новом, увећаном износу ненаплативи.

Главна енигма је на који начин ће се у све и када укључити другови из ЕУ, пошто су они ти који су замислили да РТВ буде „главни град“ дунавске регионалне медијске монархије.

Главна енигма је на који начин ће се у све и када укључити другови из ЕУ, пошто су они ти који су замислили да РТВ буде „главни град“ дунавске регионалне медијске монархије. У Новом Саду је Савет Европе представљен као ослонац медијске визије „Ота Хабсбуршког“ о положају РТВ. Отуд је њено жалосно стање, након три године, слика и прилика практичног резултата европског пута Војводине у области медијске политике.

Упутнице:


[1] Боаров, Димитрије – РТВ НС остаје под тепихом, Време бр. 563, 18. 10. 2001.

[2] Видео: Ненад Чанак, упад у ТВ НС, октобар 2001. г: http://www.youtube.com/watch?v=zyppR55Cr0s

[3] http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/; Годишњи извештај Новосадске новинарске школе за 2007. годину; Домоњи, Павел – Без Војводине у медијима, Аутономија.инфо, 24. 12. 2007.

[4] Гмизић, Драган, Стара сенка под новим знаком, Време бр. 845, 15. 3. 2007.

[5] Кековић, Марко – Телевизија на танјом каналу, Печат, 18. 7. 2010.

[6] Усвојена Декларација Дунавске медијске мреже, РТВ, 20. 10. 2010. ; Отворена Оснивачка скупштина Дунавске медијске мреже, Крстарица вести, 29. 10. 2010.

[7] Bodzsoni, Istvan, Danube-Media Project, 11. 3. 2010; Иштван Боџони је био директор Грађанског фонда Панонија: http://www.panfond.org/main.php?lang=sr чији оснивач је Национални савет мађарске националне мањине.

[8] Кековић, Марко – Телевизија на тајном каналу, Печат, 18. 7. 2010.

[9] http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?r=197&f=1 , Усвојена декларација Дунавске медијске мреже, РТВ, 29. 10. 2010.

[10] Стратегија Европске уније за Дунавски регион, Саопштење Комисије Европском парламенту, Европском савету, Европском социјално-економском комитету и Регионалном комитету, ЕК, Брисел, COM(2010) 715/4

[11] http://otto.twschwarzer.de/ . Треба се подсетити да је онај к оји брука социјалдемократију у Војводини још 1991. Године предлагао да Ота Хабсбуршког кандидује за председника Србије.

[12] Костић, Синиша – РТВ између жеља и могућности, 20. 7. 2010.

[13] РТВ: Смењено комплетно руководство, Радио 021, 11. 4. 2011; Савановић, А – Смењено руководство РТВ Војводина, Прес, 12. 4. 2011.

[14] Кадрови СПС и ЈУЛ преузимају РТВ? Данас, 11. 4. 2011.

[15] Грухоњић: РТВ као пасторчад, Бе 92, 12. 4. 2011.

[16] Телевизија Војводине сели се на Спенс, Дневник, 23. 9. 2011.

[17] Нова лица на РТВ Војводина, Војводина на длану, 20. 8. 2011.

[18] Нађ, Арпад – Паре у џепове, мрак на екрану, Таблоид, 17. 2. 2012.; Нађ, Арпад – Демократе и „лигаши“ ухапсили и РТВ, Таблоид, 15. 3. 2012;

[19] Сејдиновић, Недим – Ко је власник новинарства у Србији? Аутономија.инфо, 5. 7. 2012; Медијске слободе Србије у европском огледалу, извештај базиран на Индикаторима Савета Европе за медије у Србији (без навода издавача), 2012.

[20] Зарковић, Миодраг – Ди су наши ТВ новци, Печат, 18. 1. 2013.

[21] РТВ: Говор мржње у тексту о Радио-телевизији Војводине у Печату, следи тужба, РТВ, 18. 1. 2013.

[22] ДС и АНЕМ: печат шири језик мржње, РТВ, 19. 1. 2013.

[23] Бета – РТС неће укинути претплату, Актер, 3. 7. 2012.

[24] „РТВ се налази у веома лошој ситуацији“, Радио 021, 20. 9. 2012.

[25] „РТВ се налази у веома лошој ситуацији“, Радио 021, 20. 9. 2012.

[26] Пајтић и Динкић: Проблеме решити Законом о финансирању Војводине, 4. 10. 2012; Пајтић и Динкић: Проблеме решити Законом о финансирању Војводине, 4. 10. 2012.

[27] Бета – Секретар Грујић и министар Петковић о проблемима у РТВ Вовјодине, Блиц, 19. 11. 2012.

[28] Различити начини финансирања јавних РТВ сервиса у региону, 17. 3. 2013.

[29] Директор РТВ-а о финансирању јавних сервиса, 31. 3. 2013.

[30] НУНС против буџетског финансирања јавних сервиса, РТС, 1. 4. 2013.

[31] Апел: Наћи решење за финансирање РТВ, РТВ, 23. 4. 2013.

[32] Oбезбедити стабилно финансирање РТВ, 2. 5. 2013.

[33] Финансирање РТВ у магли, сви „перу руке“, РТВ, 5. 7. 2013.

[34] РТВ хоће исти третман као РТС, Вести онлајн, 11. 7. 2013.

[35] РТС и РТВ на буџету до краја 2015. године, Вести онлајн, 12. 5. 2013.

[36] Пастор и Михајловић: Пронаћи решење трајног финансирања РТВ, тзв. Влада Војводине, 16. 7. 2013.

[37] Пајтић и Динкић: Проблеме решити Законом о финансирању Војводине, 4. 10. 2012; Пајтић и Динкић: Проблеме решити Законом о финансирању Војводине, 4. 10. 2012.

[38] Финансирање РТС и РТВ из буџета, Танјуг постаје Владин биро за комуникације, BIZlife, 5. 8. 2013.

[39] Пословање РТВ: http://www.rtv.rs/sr_lat/rtv/poslovanje

[40] Извештај о пословању РУВ за прериод 10. 01.-30.06.2013. године, РУВ, РТВ, НС, 5. 7. 2013.

[41] Грујић: Мора се решити финансирање РТВ, РТВ, 20. 8. 2013.

[42] Недопустиво игнорисање проблема РТВ-а, РТВ, 22. 8. 2013.

[43] У шалтер сали: ТВ претплата (не)обавезна, РТВ, 21. 8. 2013

[44] РТВ прекида програм због беспарице, Данас, 22. 8. 2013.

[45] Шинковић, Норберт – Тихо гушење РТВ, Радио слободна Европа, 23. 8. 2013.

[46] Радоја, Жарка – Политичке структуре тихо гасе РТВ Војводине, 23. 8. 2013.

[47] Зарковић, Миодраг – Ди су наши ТВ новци, Печат, 18. 1. 2013.

[48] Претплата прекинута, Влада да реши проблем, РТВ, 23. 8. 2013.

[49] ВП – Војводина да преузме РТВ, Аутономија.инфо, 24. 8. 2013.

[50] Хасанић, Бенјамин – Драматична ситуација на РТВ-у, ЈРТ, 25. 8. 2013.

[51] Пајтић: Борићемо се за опстанак РТВ, 25. 8. 2013.

[52] Два јавна сервиса – два аршина Владе, РТВ, 26. 8. 2013.

[53] Корхец: Влада Србије одговорна за РТВ, РТВ, 26. 8. 2013.

[54] НАПЛО: Обезбедити стабилно финансирање РТВ-а, Аутономија.инфо, 30. 8. 2013.

[55] Рокнић, А. – ТВ претплата или задуживање државе, Данас, 26. 8. 2013.

[56] Пап Рељин, Ержебет – Јавни сервис: бити или не бити – питање је сад, емисија „Документ“, РТВ, 27. 8. 2013.

[57] Милојевић, Ј – Уредник РТВ Војводина: Радимо и преживљавамо, Вечерње новости, 29. 8. 2013.

[58] Доче веле: Политички популизам угрозио рад вишејезичне РТВ, Аутономија.инфо, 31. 8. 2013.

[59] Ковачев, Душан – Фенси паори, НСПМ, 2008.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: