Сатџајит Дас: Евро-зона хрли у рецидив дужничке кризе


Напомена приређивача: До недавно се скоро неспорно веровало да је финансијска криза у Европи коначно 2012. године стављена под чврсту контролу ЕУ успостављањем Европског стабилизационог механизма и Европског програма монетарне размене. Планиран је и развој европске банкарске уније. Веровало се да би економијама ЕУ у будућности значајно могао помоћи и Амерички програм монетарног попуштања, па су најмоћније економије ЕУ преузимале финансијске обавезе и ризике, уз захтеве за јавном штедњом, у чему је посебно доследна била Немачка.

Превод текста

Сатаџајит Дас

Од средине 2012. године, европска финансијска криза се налази у стању привременог слабљења, с привремено потиснутим симптомима своје основне болести.

Комбиновањем програма штедње и отпуста дугова, Европска централна банка се посветила томе да „учини све што треба“ како би сачувала евро, планирану банкарску унију и завршетак Европског стабилизационог механизма (European Stability Mechanism), а пре свега стабилизациони фонд помоћу којег би се повратила релативна финансијска стабилност. У периферним земљама су смањене каматне стопе, а берзе отворене иако није било опоравка у реалној економији. Како је терапија прекинута, односно, изгубила ефикасност, постоји висока вероватноћа рецидива.

Штедња није успела да јавне финансије и јавни дуг стави под контролу. Повећање пореза и смањење државне потрошње су изазвале пад привредне активности, смањење јавних прихода и раста социјалних давања, као и раст стопе незапослености. Буџетски дефицит је опстао, иако мањи, а ниво задужености наставља да расте.

Штедња није успела да јавне финансије и јавни дуг стави под контролу. Повећање пореза и смањење државне потрошње су изазвале пад привредне активности, смањење јавних прихода и раста социјалних давања, као и раст стопе незапослености. Буџетски дефицит је опстао, иако мањи, а ниво задужености наставља да расте.

Захваљујући изузетним околностима, многе нације су тражиле олакшице и добиле их. Смањење дугова и дефицита, које је било циљ, одложено је, али још увек не изгледа да ће циљ бити постигнут.

Будући отпуст дугова ради њиховог свођења на одрживи ниво је тешкоћа за Европски стабилизациони механизам, Европску централну банку и ММФ који до сада директно или индиректно располажу великом количином приспелих дугова. Губитак којег би остварила ова званична тела на крају би дотекао до пореских обезника у земљама као што је Немачка, што притивуречи ономе у шта су уверавани немачки гласачи: да они нису изложени ризику због примене плана спасавања.

Иако непроверен, поздрављен је као успешан брзи Европски трајни програм монетарне размене (ECB’s outright monetary transaction programme, скр. OMT) Европске централне банке који је омогућио куповину неограничене количине дугова по евро-зони. Међутим, биће тешко изводљиво да земље попут Италије и Шпаније и затраже његову помоћ, пошто ће се, ради будућег реструктуирања њихових дугова, њихови порески обвезници суочити с губитком својих банкарских депозита.

Европски стабилизациони механизам

Чланице ЕУ које су прихватиле Европски стабилизациони механизам

Немачка и други чланови евро-зоне се и даље противе неограниченој куповини државних обвезница у складу са ОМТ. Сам правни основ програма је и даље неизвестан, а при том је још увек непознат исход предлога који је поводом њега поднет Уставном суду Немачке.

Банкарска унија је требало да „раскине зачарани круг банака и суверена“. Кључни елементи сваке банкарске уније су осигурање депозита и централизовани фонд за докапитализацију. Немачко противљење значи да нема планова за посебна додатна средства ради осигурања депозита у целој евро-зони, ни плана докапитализације. Немачка инсистира на томе да банкарски савез не може бити одговоран за „наслеђени“ ризик, односно, проблеме који су настали пре закључења банкарске уније.

Банкарска унија је постала неодговарајући посебни надзорни механизам и то за мали број банака у евро-зони. ЕУ је разјаснила како је за сада циљ тог савеза само „рашчишћавање“ веза.

Слабост кључних политика све више ће се изражавати у виду тржишног теста за европске власти и Европску централну банку.

Прво, одсуство привредног раста и слабости реалне привреде повећаваће притисак на европске земље, као и снажније земље попут Немачке, које су de facto преузимале све већи удео у обавезама и ризицима.

Европске банке можда имају један трилион евра неквалитетних кредита. Ненаплатива потраживања и слаба капитална позиција ће створити „зомби банке“ – неспособне или невољне да обезбеде кредите привреди, што ће ограничити сваки опоравак.

Друго, проблеми банкарског сектора ће се наставити. Европске банке можда имају један трилион евра неквалитетних кредита. Ненаплатива потраживања и слаба капитална позиција ће створити „зомби банке“ – неспособне или невољне да обезбеде кредите привреди, што ће ограничити сваки опоравак.

Треће, кључно структурно реформисање тржишта рада и радних права биће споро, што ће се одразити у виду слабљења привредне активности и непопуларности многих мера. Треба навести да је релативна стабилност у протеклих 12 месеци уљуљкала владе у лажни осећај сигурности, услед чега су смањиле хитност спровођења реструктуирања у привреди.

Четврто, чини се да ће се повећати политичке напетости, како оне националне, тако и оне унутар евро-зоне.

Гледано у односу на 2012. годину, сада баш није јасно да ли ће одговор на све то бити коришћење толико често спомињаних речи у ЕЦБ: „одговарајуће“ и „довољно“. На слици: Марио Драги (главни промотер стварања OSM, OMT и европске банкарске уније) на врху ЕЦБ покушава да досегне очекивања за спасење јединствене европске валуте. Карикатура Пареша Ната.

Притисци ће се исказати на бројне начине. Слабије земље могу захтевати одлагање постојећих кредита, додатне помоћи или отписивање дугова.

Кредитни трошкови слабијих европских земаља су већ почели да расту, изражавајући оне чиниоце као што су економска слабост зајмопримаца, политички стрес и могуће сужење Америчког програма монетарног попуштања (US quantitative easing programme). Сумње у ОМТ програм и опадање способности националних банака и државних пензионих фондова за куповину владиних дугова ће убрзати притисак на цене.

За Европу, то је сад стање NWO (no way out[1]), пошто ће се без снажног раста (који није у изгледу) дужнички проблеми показати као тврдокорни.

Гледано у односу на 2012. годину, сада баш није јасно да ли ће одговор на све то бити коришћење толико често спомињаних речи у ЕЦБ: „одговарајуће“ и „довољно“.

Сатџајит Дас је бивши банкар и аутор књига Extreme Money и Traders Guns & Money

Изворник текста: The Financial Times

Превео и приредио: Душан Ковачев


[1] Употреба скраћенице и објашњења, подсећа на појам „нови светски поредак“ (New World Order), на наслов књиге бившег председника Управног одбора одељења Федералних резерви САД за монетарне послове Винсента Р. Рајнхарта, али и на филм Џозефа Л. Манккјевица. из 1950. године… Прим. прев.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: