Стратфор: Политички ризици услед погоршања кризе…


Политички ризици услед погоршања кризе стамбених кредита у Европи

Уз раст незапослености и пад прихода, власници некретнина широм Европе све више касне с исплатама хипотекарних и других дугова. Ова кашњења прете европским банкама, које су у многим земљама подложне многим ограничењима због могућности обуставе хипотеке и другим чиниоцима, који отежавају спровођење исплате или накнаду губитака. Тај проблем ће се погоршавати услед замрзавања могућности обуставе исплате хипотекарне обавезе коју користе власници некретнина по основу плаћања приоритетнијих стамбених дугова. Власништво на непокретности је лукаво политичко питање, пошто би укидање могућности замрзавања хипотекарног дуга могло изазвати озбиљне немире. Из тог разлога се владе ЕУ пажљиво боре да доведу у равнотежу потребе народа и потребе проблематичних банака.

На слици: "Избачени", рад данског сликара Ерика Хенингсен, 1892. година.

Владајућа коалиција грчке владе премијера Адониса Самараса, „Нове демократије“ и левог центра „Свегрчког социјалистичког покрета“, покушава да се креће кроз сложену ситуацију. Грчка пролази кроз најдубљу економску кризу у својој новијој историји, а незапосленост у тој земљи је достигла 27.6% у мају – највиша у ЕУ. Резултат тога је да трећина грчких кућевласника не исплаћује своја дуговања, што према проценама чини 17 милијарди евра потраживања по основу укњижених хипотека.

Грчки министар финансија Јанис Стоурнарас је 17. августа најавио да Атина планира да укине ограничења наплате хипотекарних потраживања како би олакшала банкама повраћај дела губитака. Ради се о оним ограничењима која су уведена у рано доба грчке кризе како би се спречио друштвени преврат. Након тога, влада се нашла под притиском ЕУ, ММФ-а и Националне банке грчке како не би обнављала ограничење наплате хипотекарних потраживања, пошто том инструменту истиче рок у децембру. Међутим, ако ово ограничење заиста буде укинуто, то ће утицати на око 200.000 домаћинстава и подстаћи развој социјалних немира.

Отпуст хипотекарних потраживања угрожава стабилност банака ЕУ

Владајућа коалиција се већ налази под великим притиском услед напуштања „Демократске левице“ после Самарасове одлуке да привремено затвори медијски јавни сервис (ЕРТ) у јуну ове године. Недавна Владина најава да се планира заузимање тврђег става поводом пореских утаја дочекана је са мешавином беса и сумње од стране Грка. Чланови законодавног тела из састава обе владајуће странке тврде да су они гласали против укидања ограничења наплате хипотекарних кредита, и све то се слило у нове сумње о будућности владајуће коалиције.

Дакле, Влада ће вероватно тражити компромисно решење. Неки власници станова, посебно они с високим приходима и средствима осим прихода, који користе постојеће прописе да не би отплаћивали хипотекарна потраживања – мораће да плаћају своје дугове. Други, нарочито сиромашне породице са децом или они са здравственим проблемима, биће заштићени. Влада ће, у сваком случају, имати тешкоћа да спроведе промене.

Мађарска дилема

И мађарска влада се бави сличним питањима. Деценију пре кризе у Европи, већина купаца станова у Мађарској је стекла и хипотеке у страној валути – углавном у швајцарским фанцима или еврима. Када је европска економска криза захватила Мађарску и земље евро-зоне а форинта изгубила вредност, Мађарима је постало много теже да плаћају хипотекарне обавезе. У 2011. години, влада премијера Виктора Орбана покушавала је да ублажи ситуацију приморавајући банке да прихвате ниски, фиксни курс за хипотеке у страној валути које су деноминоване. Али, пошто мађарске економске новоље постоје и даље, број неисплаћених стамбених кредита у тој земљи расте.

Тренутно је петина стамбених кредита у страној валути у Мађарској деноминована, а исплате тих кредита ипак касне више од 90 дана. Будимпешта је приморана да интевренише још једном. Крајем јула, мађарска влада је саопштила како планира да са банкама договори мере ради решавања проблема деноминованих кредита уговорених у страној валути. Формални предлог биће састављен у септембру, када мађарска Скупштина буде наставила активност након летње паузе. Неки детаљи плана су објављени, план ће највероватније садржати фиксни девизни курс у одређеном облику.

Орбан се налази у сличној политичкој ситуацији као и његов грчки колега. Иако је мађарска влада знатно снажнија од грчке владе, апсолутна контрола Скупштине коју врши владајућа странка „Фидес“ ће постати веома рањива уочи избора почетком 2014. године. Наравно, Орбанова администрација хоће да реши питање деноминованих кредита у страној валути пре тога.

Морални хазард и оштра предизборна политика

Незапосленост омладине у ЕУ. Извор: http://www.stratfor.com/sites/default/files/main/images/Unemployment_Youth_EU_0.jpg

Домаћа кредитна неликвидност приморава владе да уравнотеже банкарске потребе са потребама бирача у другим деловима Европе. У Ирској, на пример, где је незапосленост достигла врхунац од 15% у доба између 2011. и 2012. године, цене кућа су пале за 50% у последњих пет година, а скоро једна петина свих хипотекарних потраживања исплаћује се у доцњи – балон надувених цена некретнина је пукао у тој земљи. Међутим, комбиновање правних ограничења, судских одлука и политика Централне банке Ирске је отежала банкама да запоседну некретнине. Што се тиче банака, ова ситуација је довела њихове „стратешке неплатише“ у ситуацију да утврде приоритете плаћања других дугова пре хипотекарних, пошто је ризик принудне наплате ових био мали.

Даблин је од ЕУ и ММФ-а новембра 2011. године добио 87 милијарди долара ради помоћи банкама у Ирској. Недавно, под притиском страних зајмодаваца и домаћих банака, Влада је реформисала прописе о подмирењу дугова у корист банака. Више од 50.000 власника станова се сада суочава са распродајом својих непокретности, иако највероватније неће бити из њих избачени, пошто ће у новом правном амбијенту вероватно бити фаворизовано дугорочно реструктуирање хипотекарних потраживања.

У међувремену, Шпанија је заокупљена супротним проблемом, пошто су у овој земљи хипотека закони знатно мање благонаклони за домаћинства. По подацима Шпанског хипотекарног удружења, скоро 400.000 породица које нису успеле да испуне хипотекарне обавезе исељено је у периоду од 2007. до 2012. године. То је, наводно, довело и до пораста самоубистава међу онима који су изгубили своје домове. Ово питање је веома праћено у шпанским медијима и подстакло је образовање група активиста које се боре против исељавања из домова.

Крајем 2012. године, обећана интервенција Европске централне банке је донела извесно олакшање у земљама евро-зоне, пошто су пали трошкови позајмљивања. Међутим, криза ЕУ одавно није толико узнемирујућа у области финансија колико у области незапослености. Незапосленост је та која је значајније ослабила банке и приморала владе да пронађу начин како би ојачале своје финансијске секторе без препуштања домаћинстава невољама и ризиковању социјалних немира. Пошто ће висока незапосленост остати животна чињеница већине европских земаља у догледној будућности, и ово балансирање ће се наставити.

Под овим социјалним притиском, влада Маријана Рахоја је реформисала хипотекарне прописе почетком 2013. године, подижући минимални пропуштени број оброчних исплата које могу бити основ раскидања хипотекарног потраживања са једне на три рате. Промену је утврдило и правосуђе Шпаније како би зауставило исељавање из домова, прописујући као услов да се хипотекарни услови сматрају увредљивим. Међутим, у Шпанији се уз кризу и раст незапослености подразумевају и проблеми са кредитима. Према подацима Банке Шпаније, нефункционални кредити су постали чешћи, њихова статистичка вредност достигла је јуна 11.6% укупних пласмана, што је знатно више у односу на 9.6% годину дана раније. У међувремену, 4% хипотекарних обезбеђења је постало сасвим ненаплативо у односу на 3% у 2012. години. Поред тога, две трећине Шпанаца се још бори да плаћа хипотекарне обавезе за домове које су купили од 2005. до 2007. године кад је балон надувених цена некретнина био на врхунцу. То значи да већина њих, ипак, плаћа власницима потраживања своје кредите.

Крајем 2012. године, обећана интервенција Европске централне банке је донела извесно олакшање у земљама евро-зоне, пошто су пали трошкови позајмљивања. Међутим, криза ЕУ одавно није толико узнемирујућа у области финансија колико у области незапослености. Незапосленост је та која је значаније ослабила банке и приморала владе да пронађу начин како би ојачале своје финансијске секторе без препуштања домаћинстава невољама и ризиковању социјалних немира. Пошто ће висока незапосленост остати животна чињеница већине европских земаља у догледној будућности, и ово балансирање ће се наставити.

Изворник текста: Стратфор

Са енглеског језика превео: Душан Ковачев

На слици: "Принудно исељење из куће", платно ирског аутора Данијела МакДоналнда, око 1842. године.


О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: