Пајтићев зајам за развој богатих „нашим новцима“


„Европска регија“ обећала полугодишње извозне кредите пољопривреди

Најновија Пајтићева замисао је да преостале новце Развојног фонда АПВ за 4% интереса понуди пољопривредницима Војводине ради извоза. Пошто је „европска регија“ својом економском политиком већ упропастила један развојни фонд и једину развојну банку наше Војводине, распродала је некретнине РБВ, па је накрпила око 16 милиона евра. Ваља и те новце потрошити.

„Жетва“, рад Милана Коњовића, 1938.г.

Не дам наша војвођанска жита!

Једна од три ударне пароле
војвођанског аутономаштва деведесетих
коју не помињу након 2000. године,
када су аутономаши спрегли
са купцима наших ораница
на којима је расло наше жито.

Тринаест година по паду Милошевића у Војводини се говори о извозном кредиту у покрајинској пољопривреди. Можда на први поглед то неком делује озбиљно.

Међутим, ваља подсетити на једну ранију развојну мудролију председника ПИВ АПВ. Наиме, када се средином прошле деценије креирала републичка политика субвенционисања пољопривредне производње, овај покрајински политичар је инсистирао да се подела републичких подстицајних средстава врши према хектару у поседу. Чим су власници пољопривредних домаћинстава и стручна јавност указали да би се оваква политика субвенционисања пољопривреде претворила у поделу републичких подстицаја богатим приватизационим субјектима у пољопривреди, председник ПИВ АПВ се више није оглашавао. Влада је потом ограничила субвенције на субјекте који у поседу држе до 100 хектара. На жалост, начело расподеле субвенција по хектару у законитој државини (уместо у комбинацији са постигнутим приносом) опстало је као колатерална штета[1].

До избора 2012. године, скоро све наше новце намењене развоју Војводине, слупали су у политичке пласмане.

Министарством пољопривреде, као и покрајинским секретаријатом за пољопривреду, тада је руководила знаменита Динкићева министарка која је јавно изјавила да „нема појма са колико хектара пољопривредног земљишта располаже Р. Србија“.

Бирократија АПВ је протеклих пет година развијала илегалну „дипломатију“, приграбила је себи новце Металс банке и све новце које републичка влада трансферује у АПВ. Пошто је од 2009. године до данас њихова једина брига заштита ових „тековина“, сасвим су запоставили реалне могућности развоја Војводине. Бавећи се стварањем државе у држави, инсталирали су у нашој Војводини илегалну „европску регију[2]“. Од овог скупог пројекта их није одвратила ни сурова реалност светске економске кризе[3]. До избора 2012. године, скоро све наше новце намењене развоју Војводине, слупали су у политичке пласмане[4].

Да ли је Развојни фонд АПВ птица феникс коју су пајтићевци подигли из пепела?

Шестомесечни развојни кредит за пољопривреду

Преостала финансијска средства, реализована распродајом некретнина развојних установа које су упропастили, окупили су у новоформираном Развојном фонду (око 16 милиона евра). Пајтић је најавио да њихов највећи део намерава да уложи у кредитирање пољопривредне производње ради извоза из Војводине. Већ првим конкурсом за извозне пољопривредне програме, Развојни фонд намерава да пласира око 3.5 милиона евра, а максимални појединачни кредит ће бити лимитиран на 200 хиљада евра. Камате ће бити још ниже од „феноменалних“ камата пропале РБВ.

Развојни фонд дели средства по камати од само 4% на период од 6 месеци. Пајтић је најавио да ће до краја године из Фонда бити усмерено око 12.3 милијарде евра.

Преостала финансијска средства, реализована распродајом некретнина развојних установа које су упропастили, окупили су у новоформираном Развојном фонду (око 16 милијарди евра)[5]. Пајтић је најавио да њихов највећи део намерава да уложи у кредитирање пољопривредне производње ради извоза из Војводине. Већ првим конкурсом за извозне пољопривредне програме, Развојни фонд намерава да пласира око 3.5 милиона евра, а максимални појединачни кредит ће бити лимитиран на 200 хиљада евра. Камате ће бити још ниже од „феноменалних“ камата пропале РБВ. Развојни фонд дели средства по камати од само 4% на период од 6 месеци. Пајтић је најавио да ће до краја године из Фонда бити усмерено око 12.3 милијарде евра[6].

Међутим, “пшеница је узрела, а кукуруз жут“, а врућа погача са финансијске даће РБВ тешко ће постићи одрживост инвестиционе политике једне гране реалног сектора привреде. Практично, ово значи да ће главнина предвиђених средстава бити уложена у извозну производњу жита, пошто кукуруз наредне године (као и иначе) зри тек крајем лета. Осим тога, ваља подсетити како су пајтићевци питање заражености кукуруза афлатоксином популистички користили ради сукоба са дојучерашњим партијским колегом, што је нарочито лоше за углед пољопривреде управо на иностраном тржишту. Пупулистички, јер су пажљиво избегли да јавност обавесте да је афлатоксин из прелавог кукуруза у ланац сточне исхране ушао у јесен 2012. године – у доба када су њихови партијски кадрови (ДС) суверено управљали пољопривредном политиком.

Сазнали смо и да у средствима Развојног фонда учествују и буџетска средства Р. Србије (1/4 укупних средстава). Не смемо заборавити да је управо Пајтићев режим годинама игнорисао потребу доношења Закона о изворним приходима и имовини Војводине, а од 2011. године систематски врши опструкцију регулисања овог питања Законом[7]. Последица свега је да тзв. Влада АПВ не располаже изворним приходима, дакако, политиком сопствене „финансијске паланке“. Коју корист пајтићевци имају од тога? Огромну, догод сви републички финансијски трансфери и све исплате републичкких обавеза буду обављане преко финансијских органа „европске регије“.

За чудо, Пајтић је напоменуо и једну врло непријатну ствар из које се види колико је развојна политика „европске регије“ неуспешна под његовим руководством. Сам је изјавио да се од наших новаца уложених у развој Војводине сада враћа мање од једног евра per capita.

Новац никад не лаже оног ко га разуме. Тим пре, наши новци не лажу нас.

Брзи пољопривредни кредити

Гарантује ли покрајинска „Влада“ нашим пољопривредницима реализацију извозних пласмана и наплату пољопривредних производа на страном тржишту? Наравно да не, иако је себи створила читаву дипломатску службу, звану Канцеларија, односно Фонд „европских послова“. Јавност није обавештена да ли постоји план тзв. Владе АПВ о реализацији и наплати пољопривредног извоза? Зашто? Зато што никаквог озбиљног плана нема, зато што иза обећања пајтићеваца стоји само „лудом радовање“.

Иако је мало наших новаца остало за инвестиције, вест о новој инвестиционој политици долази од човека који је толико тога упропастио, па то веома онеспокојава. Јавност о свему обавештава управо тзв. премијер тзв. Владе АПВ (по Уставу председник ПИВ АПВ), а надлежна лица се за сада не оглашавају (покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић и председник ново-старог Развојног фонда, јавности мало познати Горан Ходоб). Наравно, подела рада међу пајтићевцима им је доделила посао потписивања, не посао обећавања, врло налик послу Срђана Петровића, Јелене Кокељ Протић, Слободана Бајина и Биљане Јовановић у РБВ.

Србија је земља са великим системским, финансијским проблемима који гуше њен извоз. Овај проблем је увезен из евро-атлантског банкарства и финансија. Тај проблем има име. Име нашег главног економског проблема је прецењени курс динара који спутава извоз. Више од деценије је прошло како се на том питању ништа не ради, пошто је његово решавање могуће само уз повећање пореза и снижавање и онако ниског стандарда грађана током борбе за обнову реалног сектора привреде.

Предстојећи економски ефекат најновијег развојног зајма „европске регије“

С обзиром да се ради о улагању у пољопривреду без јасне покрајинске извозне стратегије, морамо знати да су најављени покрајински кредити, уз то краткорочни и без грејс периода, за мала и средња пољопривредна газдинства. Наши ратари већ тешко подносе финансијски ризик кредитирања, па ће се нерадо одлучити да подигну нове кредите у доба неизвесности и кризе. Ваља се сетити како су прошли сироти сточари који су се увалили у кредите ради подизања млекарских фарми пре 2008. године.

Гарантује ли покрајинска „Влада“ нашим пољопривредницима реализацију извозних пласмана и наплату пољопривредних производа на страном тржишту? Наравно да не, иако је себи створила читаву дипломатску службу, звану Канцеларија, односно Фонд „европских послова“. Јавност није обавештена да ли постоји план тзв. Владе АПВ о реализацији и наплати пољопривредног извоза? Зашто? Зато што никаквог озбиљног плана нема, зато што иза обећања пајтићеваца стоји само „лудом радовање“. Искуство нас подсећа како је Пајтић 2008. и 2009. године упрегао колеге из СВМ ради скупе и узалудне промоције војвођанске пољопривреде у суседној Мађарској.

С обзиром да се ради о улагању у пољопривреду без јасне покрајинске извозне стратегије, морамо знати да су најављени покрајински кредити, уз то краткорочни и без грејс периода, за мала и средња пољопривредна газдинства. Наши ратари већ тешко подносе финансијски ризик кредитирања, па ће се нерадо одлучити да подигну нове кредите у доба неизвесности и кризе. Ваља се сетити како су прошли сироти сточари који су се увалили у кредите ради подизања млекарских фарми пре 2008. године.

Наравно, фенси паори[8] на челу „европске регије“ немају појма о пољопривреди. И ове године је било муке с одређивањем цене жита, а ратари сваке године муку муче с његовом наплатом, па прилике јасно говоре да они Пајтићев шестомесечни развојни кредит не могу вратити без доцње.

Из свега је јасно само једно: Пајтићеви најављени извозни пољопривредни кредити нису, нити могу бити кредити за ратаре у Војводини! Стога је реално очекивати да ће преостале наше новце намењене развоју путем Пајтићевих кредита лако покупити они који располажу довољним финансијским средствима (акумулираном штедњом, дугорочно позајмљеним новцем или сигурним накнадним ненаменским зајмовима) за период доцње у реализацији извозних производа. Овај зајам с повољном каматом и неповољним роком враћања могу лакше да поднесу само велики пољопривредни субјекти у Војводини. Обичан ратар – који по правилу није вичан банкарској, односно финансијској шпекулацији, који не уме да пише извозне програме – не може. Можда то лакше може накупац.

Из свега је јасно само једно: Пајтићеви најављени извозни пољопривредни кредити нису, нити могу бити кредити за ратаре у Војводини!

Стога је реално очекивати да ће преостале наше новце намењене развоју путем Пајтићевих кредита лако покупити они који располажу довољним финансијским средствима (акумулираном штедњом, дугорочно позајмљеним новцем или сигурним накнадним ненаменским зајмовима) за период доцње у реализацији извозних производа.

Овај зајам с повољном каматом и неповољним роком враћања могу лакше да поднесу само велики пољопривредни субјекти у Војводини. Обичан ратар – који по правилу није вичан банкарској, односно финансијској шпекулацији, који не уме да пише извозне програме – не може. Можда то лакше може накупац.

Економски ефекат Пајтићевог извозног зајма може бити само у томе да тзв. Влада АПВ помогне најбогатијим субјектима у пољопривреди да постану још богатији, а сиромашни још сиромашнији у „европској регији“.

То јест, ако се уместо богатих опет не појаве добро познати менаџери ташна-машна предузећа, чије партијске везе најлакше крче пут до развојних зајмова без имовине која гарантује њихову наплативост.

***

Упутнице:


[1] Овај систем је фактички снажно дестимулисао пољопривредну производњу, нарочито у Војводини где је исплаћиван највећи износ субвенција, пошто је пољопривредницима било од користи да држе што више обрадиве земље, па су масовно закупљивали јефтине парцеле деградираног хумуса, односно ритске земље које су давале мали принос. Веома је значајна чињеница да се власт АПВ никад није супротставила, већ све време подржавала републички систем субвенција по основу државине на обрадивој земљи који игнорише њен принос.

[2] Ковачев, Душан – Илегална „европска регија“ у Војводини, ФСЈ, 12. 7. 2012.

[3] Ковачев, Душан – Криза у Војводини, ФСЈ, 19. 5. 2009.

[4] Ковачев, Душан – Пласмани РБВ, ФСЈ, 4. 6. 2013.

[5] Ковачев, Душан – фонд за развој Војводине је мртав. Живео Развојни фонд, ФСЈ, 2. 7. 2013.

[6] Извозницима зајам до 200.000 евра, Дневниик, 27. 7. 2013; Први конкурс за кредит Развојног фонда АПВ, РТВ, 24. 7. 2013; Конкурс Развојног фонда Војводине, РТС, 25. 7. 2013; Пајтић: Прва кредитна линија Развојноф фонда Војводине извозницима, тзв. Влкада АПВ, 24. 7. 2013. (видео: http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=4umHlkjancc )

[7] Ковачев, Душан – Фама о војвођанских 7%, ФСЈ, 19. 2. 2013.

[8] Ковачев, Душан – Фенси паори, НСПМ, март 2008.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: