Оксфорд аналитика: Хрватска неће брзо пожњети корист од ЕУ


Хрватско чланство у ЕУ, започето 2005. године, прошло је кроз напорних „35 поглавља“ која се нису бавила само прихватањем правних тековина ЕУ, већ и њиховом применом. Пуно и свеобухватно чланство је веома дуг процес у који је уложен велики напор у покушају да се избегну грешке при ранијим проширењима Уније, и тај процес ће вероватно бити употребљаван као план за предстојеће преговоре о чланству осталих земаља западног Балкана.

Реверс хрватске кованице емитоване поводом чланства у ЕУ.

Најважније:

Приступање Хрватске утицаће као охрабрење другим балканским земљама које претендују на исто – Албанију, БиХ, Косово, Македонију, Црну Гору и Србију.

ЕУ би морала да лако апсорбује новог члана с популацијом од свега 4.5 милиона и одговарајућом економијом која је равна 0.3% БДП-а ЕУ.

Дванаест економија ЕУ искључиле су пријем хрватских радника у наредне две године.

Садашња хрватка Влада нема посебних пријатеља међу 27 земаља ЕУ, а вероватно поузданих савезника неће ни наћи.

Шта даље?

Требало би да у средњорочном периоду Хрватска пожње користи од евроинтеграције. Проширени и детаљно вођени преговори о чланству су Хрватску приморали на строге реформе, и ово би морало да буде преко потребно након приступања пост-приступним средствима привредног подстицања. Захваљујући принципу условљавања, Хрватска је завршила процес приватизације државних средстава, укључујући последње велике банке и продају последњег већинског удела који би осигуравао управу.

Анализа

Дванаест економија ЕУ искључиле су пријем хрватских радника у наредне две године.

Дана 1. јула, Хрватска је постала 28. држава чланица ЕУ. Европска унија није срећна због тога што је стекла новог члана. Мало је било славља због чланства и међу становништвом после две деценије преговора и једногодишњег поступка ратификације – чланство је наступило тек онда када је ствар већ презрела. Никакве очигледне видове економске користи исцрпљено становништво није могло уочити, па је оно само постало плен економске неизвесности и на све гледа сумњичаво.

Суморни почетак

Садашња хрватка Влада нема посебних пријатеља међу 27 земаља ЕУ, а вероватно поузданих савезника неће ни наћи.

Би шта би, а било је доста лоших вести:

Индустријска производња је у мају пала за 2.2% (у односу на претходни месец) и за 5.3.% (у односу на радни дан претходне године).

Стопа регистроване незапослености у мају је износила 19.6% (према националним статистичким подацима), а потрошња по домаћинству је опала.

Цене потрошње на мало су порасле у последњих 12 месеци за 3.9% у односу на претходну годину.

Реални БДП је опао за 1.5% у односу на први квартал прошле године и то је шести квартал за редом како упорно опада.

У 2013. години ће морати да буде вршен ребаланс буџета, а ХНБ већ очекује да ће се Хрватска као нови члан ЕУ наћи у поступку регулисања прекомерног дефицита, што ће је подвргнути под строгу фискалну процедуру ЕУ током година које долазе.

Каматне стопе су високе, иако ХНБ одржава референтну каматну стопу на 6.25% још од новембра 2011. године.

Буџетски дефицит је у првој половини 2013. године већ превазишао првобитно постављену годишњу границу (4% БДП-а), услед тога што су расходи већи а приходи мањи од предвиђених. У 2013. години ће морати да буде вршен ребаланс буџета, а ХНБ већ очекује да ће се Хрватска као нови члан ЕУ наћи у поступку регулисања прекомерног дефицита, што ће је подвргнути под строгу фискалну процедуру ЕУ током година које долазе.

Само Фич рејтинг агенција даје хрватским дуговима кредитни рејтинг (BBB-).

На крају крајева, поскупеле су и цигаре – и то у земљи пушача.

Много је несигурности, а горе вести управо наилазе.

Ипак има и неких светлих тачака: малопродаја је у мају бележила раст, из месеца у месец расте 6.7%, а у односу на прошлу годину 1.7%, цене роба које се увозе из ЕУ почеле су видљиво да опадају, а ЕУ је одобрила два велика инфраструктурна кредита већ након првог дана чланства Хрватске у ЕУ.

Пропуштене прилике

Хрватска политичка класа је много обећавала прилив средстава ЕУ, што је практично једина тема о којој политичари и говоре кад говоре о ЕУ. Ипак, присутан је недостатак неопходне припреме локалних капацитета за прихват тих средстава, што може већ крајем ове године постати очигледно.

Чланство у ЕУ није искоришћено ради националног јединства.
_

Хрватска политичка класа је много обећавала прилив средстава ЕУ, што је практично једина тема о којој политичари и говоре кад говоре о ЕУ. Ипак, присутан је недостатак неопходне припреме локалних капацитета за прихват тих средстава, што може већ крајем ове године постати очигледно. Та прилика је била краткорочна и највероватније је пропуштена могућност да се искористи макар симболично – како би се приказао „нови почетак“ или „окретање новог листа“. Влада је најавила неки план праћења, односно политичку иницијативу или реформски пакет (видети: Хрватска – Погођена кризом, а Влада изгубила правац, 7. Јануар 2013).

Лош почетак са партнерима из ЕУ

Хрватска није успела да остави повољан почетни утисак на остале земље чланице ЕУ.

Хрватска није успела да остави повољан почетни утисак на остале земље чланице ЕУ. Тек неколико дана пре ступања у чланство, Сабор је усвојио закон којим је ограничио примену потернице ЕУ за кривична дела извршена након 2002. године. То је онемогућило изручење Јосипа Перковића (Закон је назван „лекс Перковић“) који је био високи припадник тајне полиције пре 1990. године (када је био надлежан за југословенску емиграцију), а и после (учествовао у успостављању хрватске тајне полиције).

Меркелова је изостала са прославе ступања у чланство ЕУ због Перковића.

Потеру за Перковићем почели су немачки Судови, а Хрватска избегава да донесе одлуку о његовом изручењу и настоји да га заштити законом. То је навело немачку канцеларку Ангелу Меркел да не присуствује церемонији приступања Хрватске у чланство ЕУ, која је у Загребу одржана 30. јуна, па је уместо ње Немачка послала нижег државног званичника. Комесарка ЕУ за правосуђе Вивијан Рендинг обратила се хрватском министру правде Орсату Миљенићу подсећајући га да Хрватска не сме да дерогира снагу налога издатог у доба преговора о приступању.

Хрватска ће можда открити да „лекс Перковић“ не спречава изручење Перковића. У сваком случају, Рендингова је описала њихово понашање као неприхватљиво, као још једну мрљу на хрватском уласку у ЕУ.

На спољној граници ЕУ

Револуционарни терориста закључује савез са пограничном бандом разбојника и кријумчара – сцена из филма „Мала пљачка влака“ Дејана Шорака (1984. г).

Приступни ризик којег ЕУ, чини се, још није сагледала јесте дуга хрватска граница са земљама које нису чланице ЕУ. Нису у питању само спорови око граница које Хрватска има са свим суседима, изузев Мађарске и Италије, са којима је Хрватска наследила границе од Југославије (видети: Хрватска – Чланство допушта вето према суседима, 25. Јануар, 2013). Важније је то што је ЕУ стекла спољну границу која се лако прелази и која је изузетно тешка за полицијску контролу.

Хрватска се са Србијом улавном граничи водотоком, граница са БиХ (нефунционалан међународни протекторат) је копнена, пре свега планинска, као и са Црном Гором – државом која излази на отворено море и има високо изражен степен корупције.

Није могуће да полиција ове границе контролише без подршке локалног становништва и његове помоћи на планинским стазама и пашњацима. А погранична демографија је веома сложена:

Подручја су изузетно сиромашна, најсиромашнији су делови Хрватске и суседних земаља.

На слици: Хапшење међународног европског кријумчара са Балкана – сцена из игране серије „Просјаци и синови“ Антуна Врдољака (1971. г).

Ради се о „мозаику“ етнички хомогених села различитих националности – Хрвата, муслимана и Срба.

Многе пограничне области су у прошлости биле изоловане и запуштане од стране ценралне државне власти, односно препуштане „властелинима“.

Постоји вековима дуга традиција кријумчарења која је само на кратко прекинута током 80-тих година у Југославији, али је лако васкрсла током ратова за југословенско наслеђе.

Под овим околностима, трговци дрогом и људима на међународном нивоу, као и трговци робом намењеном регионалним тржиштима наићи ће на разумевање и сарадњу углавном сиромашног локалног становништва којем могу да понуде веома уносне аранжмане, па надлежне установе сматрају да је тешко супротставити се овоме.

Шта се крије испод гомиле?

Трговци дрогом и људима на међународном нивоу, као и трговци робом намењеном регионалним тржиштима наићи ће на разумевање и сарадњу углавном сиромашног локалног становништва којем могу да понуде веома уносне аранжмане, па надлежне установе сматрају да је тешко супротставити се овоме.

Упркос свему, Хрватска није најгори извођач у ЕУ. Према БДП per capita (паритет: куповна моћ 2012), рангира се испред Бугарске и Румуније, а одмах иза Летоније. Она има многе одлике других земаља које су чланство стекле „проширењем“ Уније. Заостаје у пословном окружењу. Економија је у паду и реструктуисања нису завршена, али је ниво корупције око просека, као и спољни дуг државе и ефикасност, а не стоји лоше ни гледано по нивоу цена, ни по стабилности девизног курса, финансијској стабилности и дисциплини. Ако се по неки случај издвоји као најгори, ради се о наслеђу Туђмановог доба национализма који је током 90-тих година земљу довео близу статуса „парије“ у међународним односима.

Изворник: The Oxford Analytica Daily Brief

Превод: Душан Ковачев

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: